Printscreen/Facebook/Manastir Sv. Roman DjunisPukovnik Rajevski
Pre nego što je otišao u bitku za Adrovac, koja je navodno bila i kobna po njega, u ovoj svetinji je jeo i pio viino.
Manastir Sveti Roman, smešten u selu Đunis, nedaleko od Kruševca, jedno je od najvažnijih duhovnih svetilišta Srbije, ali i mesto koje čuva istoriju.
Naime, ovaj hram posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice specifičan je po tome što je jedan od najstarijih u Srbiji, ali i po tome što u njemu počiva srce čuvenog ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog.
Rajevski, ruski heroj, koji je, između ostalog, kao dobrovoljac učestvovao i Srpsko-turskom ratu u kojem je i poginuo 1876. godine, prema predanju, pred smrt je zatražio da mu "srce bude pokopano u Srbiji, a telo u Rusiji".
Wikimedia/Unknown author
Pukovnik Rajevski
Pre nego što je otišao u bitku za Adrovac, koja je bila i kobna po njega, u ovom manastiru je jeo i pio viino.
I želja mu je ispunjena. Njegovi posmrtni ostaci prvobitno su sahranjeni u porti manastira Sveti Roman, ali su tu počivali samo nekoliko dana. Nakon dolaska u Srbiju njegove majke Ane Mihajlove, telo Rajevskog preneto je u Beograd odakle je, uz najviše vojne počasti i opelo u Sabornoj crkvi kom je prisustvovao i knez Milan Obrenović, ispraćeno u selo Razumovska u Ukrajini gde je sahranjeno u porodičnoj grobnici. Srce je ostalo u porti manastira Sveti Roman do danas.
Rajevski je bio potomak slavne ruske plemićke porodice i unuk generala Nikolaja Rajevskog (po njemu i dobio ime) koji je predvodio ruske trupe protiv Napoleona.
Inače, Rajevski mlađi je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina".
U rat u Srbiju je došao pošto se zaista njegova "Ana Karenjena" bacila pod voz.
Sveti Teofan poziva na čuvanje apostolskog ispovedanja vere: Isus Hristos je jedini, ovaploćeni Sin Božiji, obećani Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. On nas podseća da, iako je istina o Hristu jasna i prepoznatljiva, svet je sklon zlu i laži, pa nije iznenađujuće što u društvu postoje mnoge zablude i iskrivljena tumačenja. Najjači deo poruke Svetog Teofana leži u njegovom pozivu na molitvu – molitvu za očuvanje svetlosti Hristove u svetu i za odgnanje tame lažnih učenja. On nas podseća da, iako je istina uvek bila i biće prisutna, iskušenja i zablude su tu, i mi se moramo truditi da ostanemo verni istinskoj veri, koja je temeljena na apostolskoj tradiciji i razumevanju.
Kroz citat iz Evanđelja po Luki (Lk. 10, 11), Sveti Teofan podseća da Gospod svojim učenicima, koji su bili poslati da šire njegovu reč, naređuje da se, u slučaju da ih neko ne prihvati, otresu prašina sa svojih nogu i odu dalje. Poruka je jednostavna: "Mi ne dolazimo da bismo nešto dobili od vas, već da bismo vam doneli božiji mir i poziv na Božje carstvo. Ako to ne želite, nećemo se zadržavati.“ Ovaj postupak simbolizuje slobodu i nezavisnost od ljudi koji odbijaju Božiju poruku, ali istovremeno jasno ukazuje na ozbiljne posledice takvog stava. Sveti Teofan dalje upozorava da oni koji ne veruju ne mogu očekivati Božje snishođenje ni na ovom svetu ni na onom.
Sveštenik Predrag Popović je stao pred ikonu Svetog Spiridona i izgovorio molitvu, obraćajući se svetitelju sa potrebom za 30.000 evra kako bi kupio kuću. Smatrao je da bi za taj iznos mogao da obezbedi dom. Tada je taj novac za njega bio ogroman, jer je sa 300 evra, koliko je imao, kuća bila nedostižna.
Prema hrišćanskom učenju, osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih apostola, i poslao ih na propoved Jevanđelja.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
