U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Pričešće u pravoslavnoj crkvi predstavlja jednu od najsvetijih i najdubljih tajni. Kroz pravoslavnu liturgiju i pričešće, vernici se sjedinjuju s Hristom, primajući duhovni blagoslov za svoje duše i tela.
Proces pričešćivanja zahteva pažljivu duhovnu pripremu, poštovanje pravila crkve za pričešće, kao i skrušeno i poštovano ponašanje prilikom ulaska u sveti hram.
Međutim, iako postoji mišljenje da su post i ispovest preduskovi za pričešće, to nije tačno.
O tome je jednom prilikom pričao i sada upokojeni vladika Atanasije, ali nije on jedini.
Neverovatna priča o mladom monahu, koji je odlučio da svoj život posveti Bogu, kada je imao 20 godina, nakon čega se povukao da samuje u manastir Kovilj.
Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Tokom Drugog svetskog rata Nemci su uništavali i pljačkali neprocenjiva istorijska blaga okupiranih zemalja, a jedan potez našeg velikana je tok istorije preusmerio u korist Srbije.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Neverovatna priča o mladom monahu, koji je odlučio da svoj život posveti Bogu, kada je imao 20 godina, nakon čega se povukao da samuje u manastir Kovilj.
Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
Tokom Drugog svetskog rata Nemci su uništavali i pljačkali neprocenjiva istorijska blaga okupiranih zemalja, a jedan potez našeg velikana je tok istorije preusmerio u korist Srbije.
Carigradski patrijarh u svojoj božićnoj poslanici ističe fundamentalni značaj Ovaploćenja Božje Reči kao događaja egzistencijalnog učešća u božanskoj ikonomiji. Ističe da Božić nije samo emocionalni opit. već preobražavajući ulazak na put bogoslovlja kroz blagodat.
Neverovatna priča o mladom monahu, koji je odlučio da svoj život posveti Bogu, kada je imao 20 godina, nakon čega se povukao da samuje u manastir Kovilj.
Priča igumana manastira Nimnik otkriva potresnu sudbinu mlade mučenice, čije su mošti postale mesto molitve za roditelje iz svih krajeva. Vernici se mole da dobiju potomstvo ili za zdravlje svoje dece. Njena žrtva za Boga i Crkvu dirnula je generacije, dok se mnogi nadaju njenoj kanonizaciji.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.