Uverenje da nismo kao drugi ljudi puno košta svakog čoveka, ističe iguman Simeon, a evo i kako.
Crkva ništa ne prezire toliko kao gordost odnosno ponos jer gord čovek ne odnosi se potcenjivački prema ljudima, već i prema hrišćanskom učenju i prema samom Bogu. Gord i ohol čovek precenjuje svoje mogućnosti i ima osećaj nadmoćnosti u odnosu na druge osobe, a koliko je opasna po crkvi dovoljno ilustruje činjenica da je svrstana na samom vrhu "sedam smrtnih grehova".
Jedan od čestih sinonima za gordost jeste i nadmenost, ali je ipak ona osoba koja je gorda mnogo gora, jer ima sklonost da omalovažava i nipodaštava druge ljude, i da sebe smatra "veličinom“, te se ova osobina ljudi ubraja u hrišćanstvu u smrtne grehe, jer se smatra da je ona "demonska osobina“ i da navodi ljude da "bogohule“. I sam anđeo je pao zbog gordosti i postao Satana.
Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, objavljen u Rusiji početkom 20. veka, gordost definiše kao lažno osećanje sopstvene nadmoći (ponos, nadmenost, oholost), što je u suprotnosti sa smirenošću, krotkošću i poniznošću. Ona, kako se navodi, "protivreči Tvorcu, koji je stvorio sve ljude jednakima i koji ih je iskupio kroz Sina Svog Jedinorodnog, Gospoda Isusa Hrista”.
"Ko se uzdiže poniziće se, a ko se ponizi uzvisiće se“ je čuvena izreka Isusa Hrista zabeležena na više mesta u Novom zavetu i dovoljno govori kakav odnos hriđćanstvo i crkva imaju prema gordosti.
Samim tim, gord čovek nije moralan čovek. Moral normira odnose u zajednici. A samoživi čovek, nadmenošću svojom, izopštava se iz zajednice.
Printskrin: Youtube
Iguman Simeon
Na to je jednom prilikom ukazao i iguman Manastira Rukumija Simeon i rekao da, šta kod da činimo, ako smo gordi i ponosni u tome što radimo, "ništa nam neće ići u životu". Gordost otvara vrata, kako je rekao, đavolu da čoveku uđe u dušu.
- Srpski narod je to lepo rekao: "Ko se hvali, sam se kvari". Kratko i jasno. Koliko nas kaže, postim, sve ispunjavam, molim se, držim milostinju, slušam to svakodnevno, a opet mi ništa ne ide u životu. Nešto tu ne štima. A šta je to? Samo jedan greh je dovoljan čoveku, a to je greh gordosti, da sve što čini padne u vodu. To znači da đavo ima prava na njegovu dušu, čak u nju i da uđe. To je ta ponositost i uverenje da nije kao drugi ljudi - objasnio je otac Simeon.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po starom kalendaru i Svetog apostola Aristovula po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetih Hilarija i Tacijana, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
