Uverenje da nismo kao drugi ljudi puno košta svakog čoveka, ističe iguman Simeon, a evo i kako.
Crkva ništa ne prezire toliko kao gordost odnosno ponos jer gord čovek ne odnosi se potcenjivački prema ljudima, već i prema hrišćanskom učenju i prema samom Bogu. Gord i ohol čovek precenjuje svoje mogućnosti i ima osećaj nadmoćnosti u odnosu na druge osobe, a koliko je opasna po crkvi dovoljno ilustruje činjenica da je svrstana na samom vrhu "sedam smrtnih grehova".
Jedan od čestih sinonima za gordost jeste i nadmenost, ali je ipak ona osoba koja je gorda mnogo gora, jer ima sklonost da omalovažava i nipodaštava druge ljude, i da sebe smatra "veličinom“, te se ova osobina ljudi ubraja u hrišćanstvu u smrtne grehe, jer se smatra da je ona "demonska osobina“ i da navodi ljude da "bogohule“. I sam anđeo je pao zbog gordosti i postao Satana.
Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, objavljen u Rusiji početkom 20. veka, gordost definiše kao lažno osećanje sopstvene nadmoći (ponos, nadmenost, oholost), što je u suprotnosti sa smirenošću, krotkošću i poniznošću. Ona, kako se navodi, "protivreči Tvorcu, koji je stvorio sve ljude jednakima i koji ih je iskupio kroz Sina Svog Jedinorodnog, Gospoda Isusa Hrista”.
"Ko se uzdiže poniziće se, a ko se ponizi uzvisiće se“ je čuvena izreka Isusa Hrista zabeležena na više mesta u Novom zavetu i dovoljno govori kakav odnos hriđćanstvo i crkva imaju prema gordosti.
Samim tim, gord čovek nije moralan čovek. Moral normira odnose u zajednici. A samoživi čovek, nadmenošću svojom, izopštava se iz zajednice.
Printskrin: Youtube
Iguman Simeon
Na to je jednom prilikom ukazao i iguman Manastira Rukumija Simeon i rekao da, šta kod da činimo, ako smo gordi i ponosni u tome što radimo, "ništa nam neće ići u životu". Gordost otvara vrata, kako je rekao, đavolu da čoveku uđe u dušu.
- Srpski narod je to lepo rekao: "Ko se hvali, sam se kvari". Kratko i jasno. Koliko nas kaže, postim, sve ispunjavam, molim se, držim milostinju, slušam to svakodnevno, a opet mi ništa ne ide u životu. Nešto tu ne štima. A šta je to? Samo jedan greh je dovoljan čoveku, a to je greh gordosti, da sve što čini padne u vodu. To znači da đavo ima prava na njegovu dušu, čak u nju i da uđe. To je ta ponositost i uverenje da nije kao drugi ljudi - objasnio je otac Simeon.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
