Uverenje da nismo kao drugi ljudi puno košta svakog čoveka, ističe iguman Simeon, a evo i kako.
Crkva ništa ne prezire toliko kao gordost odnosno ponos jer gord čovek ne odnosi se potcenjivački prema ljudima, već i prema hrišćanskom učenju i prema samom Bogu. Gord i ohol čovek precenjuje svoje mogućnosti i ima osećaj nadmoćnosti u odnosu na druge osobe, a koliko je opasna po crkvi dovoljno ilustruje činjenica da je svrstana na samom vrhu "sedam smrtnih grehova".
Jedan od čestih sinonima za gordost jeste i nadmenost, ali je ipak ona osoba koja je gorda mnogo gora, jer ima sklonost da omalovažava i nipodaštava druge ljude, i da sebe smatra "veličinom“, te se ova osobina ljudi ubraja u hrišćanstvu u smrtne grehe, jer se smatra da je ona "demonska osobina“ i da navodi ljude da "bogohule“. I sam anđeo je pao zbog gordosti i postao Satana.
Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, objavljen u Rusiji početkom 20. veka, gordost definiše kao lažno osećanje sopstvene nadmoći (ponos, nadmenost, oholost), što je u suprotnosti sa smirenošću, krotkošću i poniznošću. Ona, kako se navodi, "protivreči Tvorcu, koji je stvorio sve ljude jednakima i koji ih je iskupio kroz Sina Svog Jedinorodnog, Gospoda Isusa Hrista”.
"Ko se uzdiže poniziće se, a ko se ponizi uzvisiće se“ je čuvena izreka Isusa Hrista zabeležena na više mesta u Novom zavetu i dovoljno govori kakav odnos hriđćanstvo i crkva imaju prema gordosti.
Samim tim, gord čovek nije moralan čovek. Moral normira odnose u zajednici. A samoživi čovek, nadmenošću svojom, izopštava se iz zajednice.
Printskrin: Youtube
Iguman Simeon
Na to je jednom prilikom ukazao i iguman Manastira Rukumija Simeon i rekao da, šta kod da činimo, ako smo gordi i ponosni u tome što radimo, "ništa nam neće ići u životu". Gordost otvara vrata, kako je rekao, đavolu da čoveku uđe u dušu.
- Srpski narod je to lepo rekao: "Ko se hvali, sam se kvari". Kratko i jasno. Koliko nas kaže, postim, sve ispunjavam, molim se, držim milostinju, slušam to svakodnevno, a opet mi ništa ne ide u životu. Nešto tu ne štima. A šta je to? Samo jedan greh je dovoljan čoveku, a to je greh gordosti, da sve što čini padne u vodu. To znači da đavo ima prava na njegovu dušu, čak u nju i da uđe. To je ta ponositost i uverenje da nije kao drugi ljudi - objasnio je otac Simeon.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima. Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
Recept iz Velikog posnog kuvara autorke Nade Marković otkriva kako se od najjednostavnijih sastojaka može napraviti brzo, ukusno i iznenađujuće fino jelo koje će obogatiti svaku trpezu u vreme posta.
