Sveti Teofan nas u svojoj misli za 15. sredu po Pedesetnici podseća na važnu lekciju koju je Gospod dao svojim apostolima – da se upuste u svet sa verom, kao nečim što je najosnovnije. Ova poruka ima posebnu vrednost i za nas, obične ljude, u svakodnevnom životu.
Kao i apostoli, često se suočavamo s brigama o materijalnim stvarima i sigurnosti. Sveti Teofan nas uči da prava snaga dolazi iz poverenja u Božiju providnost. Kada se fokusiramo na ono što je zaista važno – naše veze s drugima i širenje dobrih dela – možemo prevazići strahove i nesigurnosti.
U svakodnevnom životu, to znači da umesto da se previše brinemo o tome kako ćemo se snaći, možemo se posvetiti stvarima koje nas ispunjavaju. Bilo da je reč o pomaganju drugima, zajedničkom radu ili jednostavno deljenju ljubavi i podrške. Kada se predamo ovim vrednostima, dobijamo snagu i inspiraciju.
Sveti Teofan nas podseća da nije u redu da se oslanjamo samo na materijalnu sigurnost. Umesto toga, trebali bismo da se trudimo da razvijamo unutrašnju snagu i veru. Kada smo otvoreni za Božiju volju, postajemo sposobniji da se suočimo sa životnim izazovima i ostvarimo prave plodove u našim životima.
Kao obični ljudi, pozvani smo da živimo s poverenjem i hrabrošću, znajući da Božija milost vodi i prati svaki naš korak. Naš put prema ispunjenju počinje kada se oslobodimo strahova i predamo se ljubavi i dobrom delu, baš kao što su to činili apostoli.
"Šaljući na propoved svete apostole, Gospod je zapovedio da sa sobom ništa ne nose. Jedna odeća na ramenima, sandale na nogama, štap u rukama – i, ništa više. Naložio je da, pristupajući tome trudu, nemaju nikakve brige, jer će biti svestrano obezbeđeni. I stvarno, apostoli su bili u potpunosti zbrinuti, iako nisu imali nikakvu spoljašnju obezbeđenost. Kako se to ostvarivalo? Njihovom savršenom predanošću volji Božijoj. Zbog toga je Gospod promišljao da oni ni u čemu ne oskudevaju. On je pokretao srca onih koji su slušali propoved, te su obezbeđivali hranu i pokoj propovednika. Međutim, apostoli nisu na to računali i nisu ništa očekivali, sve prepuštajući Gospodu. Zbog toga su trpeljivo snosili ako se i nešto neprijatno dešavalo. Oni su imali samo jednu brigu – da propovedaju, i samo jednu žalost – kada ne slušaju propoved. Otuda čistota, nezavisnost i mnogoplodnost propovedi. I sada bi tako trebalo da bude. Međutim, naša nemoć zahteva spoljašnju opskrbljenost, bez koje mi ni korak ne pravimo. Međutim, nije tu prekor našim sadašnjim apostolima. U početku se oni oslanjaju na opskrbljenost, a zatim im ona iščezava iz glave, te se oni svojim trudom uzvode u stanje bogopredanosti. Od tog momenta, može se smatrati, i počinje prava plodonosnost propovedi. Bogopredanost je viši stepen naravstvenog savršenstva, i do nje se ne dolazi odmah čim se spozna njena vrednost. Ona sama dolazi posle truda nad samim sobom".
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. srede po Pedesetnici ukazuje na to kako su Božji sledbenici, suočeni s "olujom na moru", simbol svakog čoveka u borbi sa životnim izazovima. Iako se Gospod čini nepomičnim i statičnim, jasno stavlja do znanja da je uvek prisutan, prateći sve šta se dešava. On reaguje samo kada su ljudski napori nedovoljni, čime se osigurava da se Njegov plan ostvari.
Sveti Teofan Zatvornik nas 14. subote po Pedesetnici podstiče da, ukoliko želimo biti najveći, preuzmemo odgovornost za brigu o svima oko nas. U porodici, to znači stavljati potrebe drugih ispred svojih, brinući se za blagostanje svakog člana. U širem smislu, u zajednici, pravi lider je onaj koji je posvećen služenju, posvećujući se dobrobiti svih u svom okruženju.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, nedelju četrnaestu po Pedesetnici, podseća na parabolu o kraljevskoj svadbi iz Jevanđelja, gde car poziva zvanice na svadbu svog sina. Ova priča nam jasno ukazuje na suštinsku poruku: svadba simbolizuje Carstvo nebesko, dok je poziv na nju propoved Jevanđelja. Mnogi, međutim, odbacuju ovaj poziv zbog svakodnevnih briga i obaveza.
