Sveti Teofan Zatvornik nas 14. subote po Pedesetnici podstiče da, ukoliko želimo biti najveći, preuzmemo odgovornost za brigu o svima oko nas. U porodici, to znači stavljati potrebe drugih ispred svojih, brinući se za blagostanje svakog člana. U širem smislu, u zajednici, pravi lider je onaj koji je posvećen služenju, posvećujući se dobrobiti svih u svom okruženju.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, subotu 14. po Pedesetnici, podseća nas na reči Gospodnje: "A najveći između vas da vam bude sluga“ (Mt. 23, 11). Ove reči pozivaju nas da preispitamo našu percepciju veličine i moći. On naglašava da prava veličina nije u rodu, vlasti ili sposobnostima, već u nesebičnom delovanju za dobro drugih.
Sveti Teofan nas podstiče da, ukoliko želimo biti najveći, preuzmemo odgovornost za brigu o svima oko nas. U porodici, to znači stavljati potrebe drugih ispred svojih, brinući se za blagostanje svakog člana. U širem smislu, u zajednici, pravi lider je onaj koji je posvećen služenju, posvećujući se dobrobiti svih u svom okruženju.
Kada se okrenemo unutrašnjem dijalogu i odbacimo ambicije vezane za ličnu veličinu, možemo se fokusirati na ono što je zaista važno – na to kako možemo doprineti dobrobiti drugih. Ova promena fokusa može doneti blagostanje i izobilje, ne samo u našim životima, već i u zajednici u celini.
"A najveći između vas da vam bude sluga (Mt.23,11). Saglasio reči Gospodnjoj, veličina se ne meri rodom, ni vlašću, ni merom sposobnosti i umeća, nego umenjem činjenja dobra za druge. Najveći je onaj ko najneumornije i najšire deluje u tom smislu.
Onaj ko je u porodici najveći, na sebe uzima brigu o svim članovima. Svoju čast i preimućstvo vidi u tome da sve podmiri i svima učini dobro. Ko, pak, u hrišćanskoj zajednici xoće da bude najveći, mora na sebe da primi brigu o hrišćanskom blagostanju svih onih u čijem se krugu nalazi, i u onoj vrsti delatnosti koju je za sebe izabrao. Bolje reći: neka odbaci svaku misao o veličini i prihvati se srdačne brige o tome da koliko je više moguće posluži na dobro onih koji ga okružuju.
Tako će biti najveći u očima Božijim, a može biti, i kod ljudi. Kad bi svi najveći ovaj zakon Hristov načinili zakonom svoje savesti – odmah bi se među nama zacarilo blagostanje i izobilje! No, rđavo je to što se veličina kod nas brzo okreće u služenje sebi i svojim interesima, i što se gotovo uvek dešava da ona zahteva usluge za sebe, a ne da drugima služi. Savest se, pri tome, umiruje ispravnošću vođenja oficijelnih poslova. Zbog toga imamo mnogo velikih, ali dobro ne uspeva među nama, te dobre ustanove ne prinose dobro koje se od njih očekuje".
Sveti Teofan Zatvornik nas 10. subote posle Pedesetnice u svojoj knjizi podseća da hrišćanstvo nije samo skup pravila i poredaka, već put unutrašnjeg preobražaja. Jesmo li istinski hrišćani u duhu ili samo po imenu?
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. ponedeljka po Pedesetnici nas podseća kako se dolazi do ideala i koliko je vaspitanje, koje on očigledno doživljava kao preporod kroz Duha, početak novog, ispravnog života i unurašnjeg rasta..
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. srede po Pedesetnici ukazuje na to kako su Božji sledbenici, suočeni s "olujom na moru", simbol svakog čoveka u borbi sa životnim izazovima. Iako se Gospod čini nepomičnim i statičnim, jasno stavlja do znanja da je uvek prisutan, prateći sve šta se dešava. On reaguje samo kada su ljudski napori nedovoljni, čime se osigurava da se Njegov plan ostvari.
Sveti Teofan nas podseća na važnost samoposmatranja i duhovnog napredovanja kako bismo se oslobodili mračnih uticaja. On ističe da je ključna borba sa sopstvenim slabostima i strastima, a ne samo spoljašnje delovanje zlih duhova.
Sveti Teofan Zatvornik nas 14. subote po Pedesetnici podstiče da, ukoliko želimo biti najveći, preuzmemo odgovornost za brigu o svima oko nas. U porodici, to znači stavljati potrebe drugih ispred svojih, brinući se za blagostanje svakog člana. U širem smislu, u zajednici, pravi lider je onaj koji je posvećen služenju, posvećujući se dobrobiti svih u svom okruženju.
Kada knez gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada je Sveti Nikita stao pred kneza i izobličio ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Tradicije hrišćanske vere na dva kontinenta: dok Etiopljani slave uz plamen, Srbi praznuju u molitvi i postu, ujedinjeni istom svetinjom.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Kao što žena prolazi kroz bolove rađanja, tako i prava hrišćanska duša mora proći kroz mračne trenutke pre nego što se rodi u punom sjaju vere, poručuje sveti Teofan Zatvornik za sedmu sredu posle Vaskrsa i ističe da dolazak Gospoda pretvara žalost u radost.
Sveti Teofan Zatvornik nam u utorak šeste nedelje posle Vaskrsa postavlja pitanje zašto se iskonski izvor saznanja zanemaruje čak i u hrišćanskim logikama, podsećajući nas na važnost duha istine kao ključnog vodiča u razumevanju svega postojećeg.
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Tradicije hrišćanske vere na dva kontinenta: dok Etiopljani slave uz plamen, Srbi praznuju u molitvi i postu, ujedinjeni istom svetinjom.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da istinsko zadovoljstvo dolazi iz samospoznaje i unutrašnjeg mira, a ne iz pohvala drugih. Naša duša treba da teži ka autentičnosti, a ne ka vidljivom sjaju. Kroz ovu poruku, poziva nas da se fokusiramo na svoje unutrašnje vrednosti i da tražimo Božiju milost, a ne ljudsku slavu.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Crkveni propisi kroz vekove nude smernice za pravi trenutak obavljanja Svete tajne krštenja. Iako roditelji često bivaju u nedoumici, crkveno učenje donosi jasnoću i sigurnost u donošenju te odluke.
Svaka žena koja se gologlava moli Bogu sramoti svoju glavu, isto tako i muškarac, ako se pokrivene glave moli Bogu sramoti sebe.
Ovaj plemeniti gest simbolizuje snagu zajedništva i ljubavi u teškim vremenima.
