Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, Četvrtak četrnaesti po Pedesetnici, objašnjava složenost odnosa između čoveka i duhova, naglašavajući da duhovi, kao netelesna bića, mogu prebivati u ljudima bez fizičkih ograničenja. On se osvrće na fenomen opsednutosti, ističući da prisustvo zlih duhova može biti skriveno i da se ne mora uvek manifestovati na očigledan način.
Takođe, ukazuje na to da duhovi mogu delovati na ljudski um kroz strasti, pa ljudi često misle da sami donose odluke, dok zapravo mogu biti pod uticajem tih mračnih sila. Njegov savet je jasan: da bi se čovek zaštitio od tih uticaja, potrebno je da živi kao pravi Hrišćanin, oslanjajući se na veru i duhovne prakse.
Sveti Teofan nas podseća na važnost samoposmatranja i duhovnog napredovanja kako bismo se oslobodili mračnih uticaja. On ističe da je ključna borba sa sopstvenim slabostima i strastima, a ne samo spoljašnje delovanje zlih duhova.
"Legion mi je ime; jer nas je mnogo (Mk.5,9). Duhovi nisu telesni i zbog toga ne zauzimaju i ne ispunjavaju prostor, kao što je slučaj sa telima. Time se objašnjava fizička mogućnost prebivanja mnogih duhova u jednom čoveku. Naravstvena mogućnost takvog prebivanja sa strane duhova je shvatljiva usled njihove beznaravstvenosti, ili odsustva svakog načela naravi, a sa strane čoveka – usled mnogostukog dodirivanja njegovog duševnog ustrojstva sa mračnim oblastima nečistih sila.
Ipak, time se objašnjava samo mogućnost, dok stvarnost useljenja besova podleže uslovima koje ne možemo da odredimo. Možemo samo reći da useljenje duhova ne biva uvek vidljivo i da se ne prepoznaje uvek po određenom ponašanju đavoimanih. Postoji useljenje duhova koje se ne pokazuje, tj. – skriveno. Postoji, opet i vlast duhova nad umovima mimo tela. U takvim slučajevima, oni umom rukovode kako hoće, putem strasti koje u njemu deluju. Pri tome, ljudi sve misle da sami dejstvuju, zbog čega postaju podsmeh nečistim silama. Šta tu da se radi? Budi pravi hrišćanin i nikakva vražja sila te neće moći savladati".
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 11. sredu po Pedesetnici osvetljava šta očekuje duše koje uporno odbijaju Božiju milost. Šta se dešava kada strasti nadvladaju volju, a Gospod, videći da više ne može pomoći, prepušta dušu njenoj sudbini?
Sveti Teofan Zatvornik nas uči da duša, obnovljena snom, prirodno teži usamljenoj molitvi u rano jutro, pre nego što se misli nadviju nad nama. Dan započet molitvom donosi pažljivost, smotrenost i sređenost u delima, darujući nam snagu i blagoslov za sve predstojeće zadatke.
U svojoj knjizi za 13. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe večnu setvu Božje reči. Sejač, koji je sam Hristos, neprestano seje kroz apostole, Božansko Pismo i mudre učitelje. Ključ za plodnu dušu je pažnja prema reči Božjoj, ljubav i spremnost na delovanje.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
