A ujutru vrlo rano ustavši iziđe i otide na pusto mesto i onde se moljaše Bogu (Mk.1,35). Eto pouke da treba rano ustajati i prve časove dana posvećivati usamljenoj molitvi.
Obnovljena snom, duša postaje laka, sveža i sposobna za prožimanje, kao sveži jutarnji vazduh. Stoga ona sama traži da je puste tamo gde je sva njena uteha, tj. pred lice Oca nebeskog, u društvo anđela i svetih.
U jutarnje vreme njoj je lakše da ostvari tu želju, nego posle, kada na nju nalegnu dnevne brige. Sve Gospod uređuje. Od Njega treba primiti blagoslov za dela, neophodno urazumljenje i potrebno ukrepljenje.
Stoga požuri izjutra, dok još ništa ne smeta, da u usamljenosti uzneseš srce Gospodu, da mu izneseš svoje potrebe, namere i da izmoliš pomoć. Opremivši se molitvom i bogomislijem od prvih minuta dana, sav dan ćeš zatim provesti u strahu Božijem i pobožnosti, sa sabranim mislima.
Odatle dolaze – pažljivost, smotrenost i sređenost u delima i uzajamnim odnosima. To je nagrada za trud na koji si se izjutra u usamljenosti prinudio. To je blagorazumno i za svetovne ljude, i niukoliko ne ometa njihove ciljeve. Naprotiv!