Dok liturgijska godina teče u ritmu vaskršnje radosti, a duhovne misli nas pozivaju na unutrašnje buđenje, Sveti Teofan Zatvornik, jedan od najdubljih duhovnih mislilaca Ruske pravoslavne crkve, u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini donosi reči koje produbljuju svest o ulozi i odgovornosti crkvenih pastira. Njegov autentični zapis za sredu pete sedmice po Vaskrsu ne ostavlja mesta ravnodušnosti — govori o duhovnoj gladi čovečanstva i onima koji su pozvani da je nahrane: ne ćutanjem, već istinom.
„Učenici su govorili Gospodu da otpusti narod kako bi kupili hleb u selima. Međutim, Gospod im je rekao: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu (Mt. 14,16). To je bilo pred čudo nasićenja pet hiljada ljudi, osim žena i dece, sa pet hlebova i dve ribe.
Taj događaj, koji ima posebno značenje u životu Gospodnjem, sadrži još jednu pouku. Narod je obraz čovečanstva koje je gladno i žedno istine. Rekavši apostolima: Podajte im vi neka jedu, Gospod je predskazao njihovo služenje ljudskom rodu, tj. njihovu službu hranjenja istinom.
U svoje vreme apostoli su je ostvarili. Za kasnija, pak, vremena tu službu su predali pastirima, svojim prejemnicima. I sadašnjem pastirstvu Gospod upućuje reč: ‘Dajte vašem narodu da jede.’ I pastirstvo je dužno da na svojoj savesti drži obavezu da narod hrani istinom.
U Crkvi je neophodno da stalno teče propoved reči Božije. Pastirstvo koje ćuti — zar se može nazvati pastirstvom? A ono mnogo ćuti, preko mere ćuti. Ali, ne treba reći da je to zbog toga što nema vere u srcu. Radi se samo o nesporazumu i neprikladnom običaju. Ipak, to ne opravdava ćutanje.“
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
U četvrtoj nedelji po Vaskrsu, ruski svetac poziva svakog od nas da pređe iz spoljašnje vere u lično i živo iskustvo Hrista. Ova poruka vas neće ostaviti ravnodušnim.
Sveti Teofan Zatvornik u ponedeljak pete sedmice po Vaskrsu otkriva duhovni razlog neverovanja – ne samo tadašnjih Judejaca, već i savremenog čoveka. Njegove reči deluju kao ogoljeno ogledalo današnjice.
U utorak pete sedmice po Vaskrsu, reči jednog od najvećih duhovnika Ruske pravoslavne crkve odjekuju kao prorokova opomena: ako se oglušimo o Hrista, Gospod će jednostavno proći pored nas.
