U najtežim trenucima, kada su lekari izgubili nadu, vera je bila jedini oslonac koji je održao ovu Podgoričanku u životu, a usrdne molitve Gospodu i tumanskim svetiteljima, Svetom Zosimu i Jakovu, dovele su je do čudesnog isceljenja.
Kada se suočimo sa životnim olujama, često nam se čini kao da se čitav svet ruši pred našim očima. U tim trenucima, sve što je nekada bilo stabilno i sigurno, izmiče nam iz ruku. Takva sudbina zadesila je i Radmilu Mijović iz Podgorice, kada su lekari, nakon brojnih pregleda i analiza, izrekli strašnu dijagnozu – karcinom. Svet kakav je poznavala tada je nestao. Ipak, i pored tog strašnog udarca, Radmila nije gubila nadu. Njena vera u Božju milost ostala je nepokolebljiva, a snaga molitve jača od svakog straha.
- Bolovala sam od karcinoma 2019. i 2020. godine - priseća se Radmila uz uzdah, a potom nastavlja:
- Otkriveno je da je karcinom galopirajući. Po tim lekarskim izveštajima, delovalo je da neću preživeti, ali sam preživela uz veru koju sam imala i molitvu koju sam svakodnevno izgovarala - kaže ova hrabra žena i dodaje:
- Nazvala sam Manastir Tumane, i obećali su mi da će svako veče pominjati moje ime u molitvi i da ja nastavim sa molitvama. Četiri godine posle toga, uspela sam da dođem u Manastir Tumane, da se zahvalim za iscelenje i za uslišene molitve. Da se zahvalim što mi je Gospod Bog dozvolio da ostanem sa svojom decom i da se zahvalim svecima. Slava im i milost. Slava i milost sili, veri i ljubavi koju je podario prema meni i koju su oni uslišali da ja budem tu sad gde jesam - poručuje ova Podgoričanka.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Radmila Mijović iz Podgorice
Radmilina priča svedoči o sili vere koja prevazilazi svaku ljudsku nemoć. Kada medicina nije mogla da pruži odgovor, njeno srce je pronašlo utehu u molitvi. U trenucima kada je sve delovalo bezizlazno, vera je bila svetlost koja ju je vodila napred. Nema veće snage od one koja dolazi iz poverenja u Božji plan i milost. Za sve one koji prolaze kroz teške trenutke u životu, Radmilina priča podseća da tamo gde prestaju ljudske moći, počinje Božja sila, koja isceljuje dušu i telo. Slava Bogu na svakom daru, pa i onom koji dolazi kroz patnju, jer je ona put ka svetlosti i spasenju.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Posle duge decenije neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje vera i molitve doneli su Radovićima iz Trebinja najvredniji dar - ćerku. Njihova priča o istrajnosti i Božjoj milosti daje nadu svim parovima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Dok nas život okružuje iskušenjima, prevarama i prolaznim zadovoljstvima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo nepobediva vera može da otključa vrata večnog života.
Pravoslavni vernici danas slave Prepodobnog Pavla Tivejskog po starom kalendaru i Prepodobnog Jefrema Sirina po novom. Katolici obeležavaju Svetog Tome Akvinskog, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Dok nas život okružuje iskušenjima, prevarama i prolaznim zadovoljstvima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo nepobediva vera može da otključa vrata večnog života.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Protojerej Andrej Gavrilenko podseća na poruku apostola Petra i objašnjava zašto uzvraćanje istom merom ne pobeđuje nepravdu, već je samo produžava – i kako da sačuvamo sopstvenu dušu od otrova mržnje.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
