U najtežim trenucima, kada su lekari izgubili nadu, vera je bila jedini oslonac koji je održao ovu Podgoričanku u životu, a usrdne molitve Gospodu i tumanskim svetiteljima, Svetom Zosimu i Jakovu, dovele su je do čudesnog isceljenja.
Kada se suočimo sa životnim olujama, često nam se čini kao da se čitav svet ruši pred našim očima. U tim trenucima, sve što je nekada bilo stabilno i sigurno, izmiče nam iz ruku. Takva sudbina zadesila je i Radmilu Mijović iz Podgorice, kada su lekari, nakon brojnih pregleda i analiza, izrekli strašnu dijagnozu – karcinom. Svet kakav je poznavala tada je nestao. Ipak, i pored tog strašnog udarca, Radmila nije gubila nadu. Njena vera u Božju milost ostala je nepokolebljiva, a snaga molitve jača od svakog straha.
- Bolovala sam od karcinoma 2019. i 2020. godine - priseća se Radmila uz uzdah, a potom nastavlja:
- Otkriveno je da je karcinom galopirajući. Po tim lekarskim izveštajima, delovalo je da neću preživeti, ali sam preživela uz veru koju sam imala i molitvu koju sam svakodnevno izgovarala - kaže ova hrabra žena i dodaje:
- Nazvala sam Manastir Tumane, i obećali su mi da će svako veče pominjati moje ime u molitvi i da ja nastavim sa molitvama. Četiri godine posle toga, uspela sam da dođem u Manastir Tumane, da se zahvalim za iscelenje i za uslišene molitve. Da se zahvalim što mi je Gospod Bog dozvolio da ostanem sa svojom decom i da se zahvalim svecima. Slava im i milost. Slava i milost sili, veri i ljubavi koju je podario prema meni i koju su oni uslišali da ja budem tu sad gde jesam - poručuje ova Podgoričanka.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Radmila Mijović iz Podgorice
Radmilina priča svedoči o sili vere koja prevazilazi svaku ljudsku nemoć. Kada medicina nije mogla da pruži odgovor, njeno srce je pronašlo utehu u molitvi. U trenucima kada je sve delovalo bezizlazno, vera je bila svetlost koja ju je vodila napred. Nema veće snage od one koja dolazi iz poverenja u Božji plan i milost. Za sve one koji prolaze kroz teške trenutke u životu, Radmilina priča podseća da tamo gde prestaju ljudske moći, počinje Božja sila, koja isceljuje dušu i telo. Slava Bogu na svakom daru, pa i onom koji dolazi kroz patnju, jer je ona put ka svetlosti i spasenju.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Posle duge decenije neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje vera i molitve doneli su Radovićima iz Trebinja najvredniji dar - ćerku. Njihova priča o istrajnosti i Božjoj milosti daje nadu svim parovima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
