Posle duge decenije neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje vera i molitve doneli su Radovićima iz Trebinja najvredniji dar - ćerku. Njihova priča o istrajnosti i Božjoj milosti daje nadu svim parovima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima.
U vremenu kada mnogi parovi vode nevidljivu, ali iscrpljujuću borbu za potomstvo, čini se da su snovi o proširenju porodice često obavijeni senkom tuge i neizvesnosti. U društvu u kojem je porodica temelj svakog života, a deca najveći blagoslov, borba za roditeljstvo postaje ne samo lična već i duhovna odiseja. U pravoslavlju je porodica svetinja, a dar potomstva najveći Božji dar. Taj dar nije samo produžetak loze, već i dokaz Božje milosti, nagrada za strpljenje, ljubav i veru.
Tamara Radić iz Trebinja sa svojim suprugom vodila je ovu borbu punih 12 godina. Iz godine u godinu, sa svakim neuspešnim pokušajem vantelesne oplodnje, nada je postajala sve tiša, a bol sve veći. Ali njihova vera nikada nije posustala.
- Suprug i ja 12 godina smo u braku, nismo imali dece. Imali smo nekoliko bezuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, ali nismo odustajali. Prošle godine, 20. januara, došli smo u Manastir Tumane da se pomolimo Svetom Zosimu i Jakovu. Posle toga sam ostala trudna prirodnim putem u julu prošle godine sa Teodorom. Suprug i ja sada imamo devojčicu Teodoru koja ima pet meseci - svedoči Tamara, sa neizmernom zahvalnošću u očima.
Njihova priča je više od svedočanstva o čudu - ona je simbol nade za sve one koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima. U veri i molitvi, Tamara i njen suprug pronašli su snagu da se ne predaju, a danas su nagrađeni najvećim darom. U pravoslavlju, ovakva čuda nisu retkost; ona su dokaz da su vera i ljubav jači od svih prepreka, a da Bog nikada ne zaboravlja one koji Mu se sa verom obraćaju.
Neka priča Tamare Radić bude svetionik nade za sve parove koji se bore za dar roditeljstva, podsećajući nas da, koliko god dug i težak bio put, vera nas uvek vodi ka cilju. Kao što je porodica utemeljena u ljubavi, tako je i dar deteta blagoslov onima koji istraju u veri i molitvi.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Patnja, koliko god teška bila, nije kraj, već prolaz ka nečemu višem.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
