IGUMANIJA GLIKERIJA OTKRIVA: „Mojoj majci su lekari zbog tumora na mozgu prognozirali još tri meseca života, došla je kod mene u manastir i živela još dugo!“
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Igumanija Glikerija, duhovna predvodnica Manastira Ćelije, nosi u svom srcu duboko ukorenjenu priču o veri, istrajnosti i ljubavi, koja je i dan-danas nadahnjujuća i potresna. Njena majka Draginja, predana žena koja je svojoj deci podarila ne samo život već i duh vere, suočila se sa surovom prognozom lekara.
Na pragu smrti, sa dijagnozom tumora na mozgu, odlučila je da poslednje dane svog života ne provede u bolničkom krevetu, već u svetinji, uz svoje ćerke, u molitvi i miru manastira.
- Ona je imala tumor na mozgu. Kada je otišla u bolnicu, zvali su brata i sestru na potpis zbog operacije. I ona je tada saznala kako se taj tumor sa mozga uklanja. Jedna mlada doktorka koja je ležala pored nje objasnila je da mora da se seče lobanja, pa da se zavrne, pa... Moja majka je pozvala doktora i rekla da želi da izađe iz bolnice na svoj potpis - priseća se igumanija Glikerija i nastavlja:
- Doktor je mojoj majci rekao da će još tri meseca živeti. A ona mu je odgovorila: 'Neka živim još tri dana, pustite me.' Lekari su zvali brata, on je potpisao, i moja majka je izašla. Rekla je: 'Idem kod moje dece da umrem.' Došla je u manastir 1957. godine i živela do 80. Nije umrla od raka, nego od srca,“ rekla je mati Glikerija u emisiji „Dok anđeli spavaju.
ST/Vladimir Lukić
Igumanija Glikerija
Draginja, hrabra žena sa neiscrpnom verom, nije se pokorila hladnim prognozama nauke. Verujući više u snagu molitve i ljubavi, povukla se u svetost manastirskih zidina, gde je provela naredne decenije. Lekari su joj davali tri meseca, ali Božji planovi bili su drugačiji.
U manastiru, okružena molitvom i verom, dočekala je starost, ne predajući se strašnoj bolesti. Kroz nju se jasno projavila Božja milost, jer njen put nije završen kako su lekari predvideli. Njen život bio je produžen, a snaga vere nadvladala je nemoć tela.
Mati Glikerija, koja je od svoje rane mladosti bila stub Manastira Ćelije, odrasla u veri i posvećenju, svedočila je čudu koje je nosila njena majka. U trenutku kada bi mnogi posrnuli, ona i njena majka stajale su uspravno pred Bogom, s verom koja nije posustajala ni pred smrću. Draginja, koja se kasnije zamonašila i postala monahinja Antusa, provela je ostatak života u manastiru, gde je pronašla mir, ispunjenje i duhovni dom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Glikerija, igumanija Manastira Ćelije
Priča igumanije Glikerije nije samo svedočanstvo o porodičnoj ljubavi i vezama koje nadilaze vreme i prostor, već i o veri koja daje snagu da se prebrode najteže životne bitke. Mati Glikerija, kao i njena majka, svojim životima pokazuju da vera nije beg od stvarnosti, već snaga koja tu stvarnost menja.
Majka koja je došla da „umre“ kod svoje dece, nastavila je da živi, ne pokoravajući se onome što joj je medicina prorekla. Život njen, kao i životi njenih ćerki, urezani su u istoriju Manastira Ćelije, ne samo kao put vere, već i kao svedočanstvo o neizmernoj Božjoj ljubavi i milosti. Draginja nije preminula od raka, kako su lekari predvideli, već je, okružena svetinjom i molitvom, spokojno napustila ovaj svet od srčane bolesti, u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe snažan trag vere i nade.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
