IGUMANIJA GLIKERIJA OTKRIVA: „Mojoj majci su lekari zbog tumora na mozgu prognozirali još tri meseca života, došla je kod mene u manastir i živela još dugo!“
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Igumanija Glikerija, duhovna predvodnica Manastira Ćelije, nosi u svom srcu duboko ukorenjenu priču o veri, istrajnosti i ljubavi, koja je i dan-danas nadahnjujuća i potresna. Njena majka Draginja, predana žena koja je svojoj deci podarila ne samo život već i duh vere, suočila se sa surovom prognozom lekara.
Na pragu smrti, sa dijagnozom tumora na mozgu, odlučila je da poslednje dane svog života ne provede u bolničkom krevetu, već u svetinji, uz svoje ćerke, u molitvi i miru manastira.
- Ona je imala tumor na mozgu. Kada je otišla u bolnicu, zvali su brata i sestru na potpis zbog operacije. I ona je tada saznala kako se taj tumor sa mozga uklanja. Jedna mlada doktorka koja je ležala pored nje objasnila je da mora da se seče lobanja, pa da se zavrne, pa... Moja majka je pozvala doktora i rekla da želi da izađe iz bolnice na svoj potpis - priseća se igumanija Glikerija i nastavlja:
- Doktor je mojoj majci rekao da će još tri meseca živeti. A ona mu je odgovorila: 'Neka živim još tri dana, pustite me.' Lekari su zvali brata, on je potpisao, i moja majka je izašla. Rekla je: 'Idem kod moje dece da umrem.' Došla je u manastir 1957. godine i živela do 80. Nije umrla od raka, nego od srca,“ rekla je mati Glikerija u emisiji „Dok anđeli spavaju.
ST/Vladimir Lukić
Igumanija Glikerija
Draginja, hrabra žena sa neiscrpnom verom, nije se pokorila hladnim prognozama nauke. Verujući više u snagu molitve i ljubavi, povukla se u svetost manastirskih zidina, gde je provela naredne decenije. Lekari su joj davali tri meseca, ali Božji planovi bili su drugačiji.
U manastiru, okružena molitvom i verom, dočekala je starost, ne predajući se strašnoj bolesti. Kroz nju se jasno projavila Božja milost, jer njen put nije završen kako su lekari predvideli. Njen život bio je produžen, a snaga vere nadvladala je nemoć tela.
Mati Glikerija, koja je od svoje rane mladosti bila stub Manastira Ćelije, odrasla u veri i posvećenju, svedočila je čudu koje je nosila njena majka. U trenutku kada bi mnogi posrnuli, ona i njena majka stajale su uspravno pred Bogom, s verom koja nije posustajala ni pred smrću. Draginja, koja se kasnije zamonašila i postala monahinja Antusa, provela je ostatak života u manastiru, gde je pronašla mir, ispunjenje i duhovni dom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Glikerija, igumanija Manastira Ćelije
Priča igumanije Glikerije nije samo svedočanstvo o porodičnoj ljubavi i vezama koje nadilaze vreme i prostor, već i o veri koja daje snagu da se prebrode najteže životne bitke. Mati Glikerija, kao i njena majka, svojim životima pokazuju da vera nije beg od stvarnosti, već snaga koja tu stvarnost menja.
Majka koja je došla da „umre“ kod svoje dece, nastavila je da živi, ne pokoravajući se onome što joj je medicina prorekla. Život njen, kao i životi njenih ćerki, urezani su u istoriju Manastira Ćelije, ne samo kao put vere, već i kao svedočanstvo o neizmernoj Božjoj ljubavi i milosti. Draginja nije preminula od raka, kako su lekari predvideli, već je, okružena svetinjom i molitvom, spokojno napustila ovaj svet od srčane bolesti, u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe snažan trag vere i nade.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Julijana Tarsanina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Andrej Kritski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Elizabete Portugalske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
