IGUMANIJA GLIKERIJA OTKRIVA: „Mojoj majci su lekari zbog tumora na mozgu prognozirali još tri meseca života, došla je kod mene u manastir i živela još dugo!“
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Igumanija Glikerija, duhovna predvodnica Manastira Ćelije, nosi u svom srcu duboko ukorenjenu priču o veri, istrajnosti i ljubavi, koja je i dan-danas nadahnjujuća i potresna. Njena majka Draginja, predana žena koja je svojoj deci podarila ne samo život već i duh vere, suočila se sa surovom prognozom lekara.
Na pragu smrti, sa dijagnozom tumora na mozgu, odlučila je da poslednje dane svog života ne provede u bolničkom krevetu, već u svetinji, uz svoje ćerke, u molitvi i miru manastira.
- Ona je imala tumor na mozgu. Kada je otišla u bolnicu, zvali su brata i sestru na potpis zbog operacije. I ona je tada saznala kako se taj tumor sa mozga uklanja. Jedna mlada doktorka koja je ležala pored nje objasnila je da mora da se seče lobanja, pa da se zavrne, pa... Moja majka je pozvala doktora i rekla da želi da izađe iz bolnice na svoj potpis - priseća se igumanija Glikerija i nastavlja:
- Doktor je mojoj majci rekao da će još tri meseca živeti. A ona mu je odgovorila: 'Neka živim još tri dana, pustite me.' Lekari su zvali brata, on je potpisao, i moja majka je izašla. Rekla je: 'Idem kod moje dece da umrem.' Došla je u manastir 1957. godine i živela do 80. Nije umrla od raka, nego od srca,“ rekla je mati Glikerija u emisiji „Dok anđeli spavaju.
ST/Vladimir Lukić
Igumanija Glikerija
Draginja, hrabra žena sa neiscrpnom verom, nije se pokorila hladnim prognozama nauke. Verujući više u snagu molitve i ljubavi, povukla se u svetost manastirskih zidina, gde je provela naredne decenije. Lekari su joj davali tri meseca, ali Božji planovi bili su drugačiji.
U manastiru, okružena molitvom i verom, dočekala je starost, ne predajući se strašnoj bolesti. Kroz nju se jasno projavila Božja milost, jer njen put nije završen kako su lekari predvideli. Njen život bio je produžen, a snaga vere nadvladala je nemoć tela.
Mati Glikerija, koja je od svoje rane mladosti bila stub Manastira Ćelije, odrasla u veri i posvećenju, svedočila je čudu koje je nosila njena majka. U trenutku kada bi mnogi posrnuli, ona i njena majka stajale su uspravno pred Bogom, s verom koja nije posustajala ni pred smrću. Draginja, koja se kasnije zamonašila i postala monahinja Antusa, provela je ostatak života u manastiru, gde je pronašla mir, ispunjenje i duhovni dom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Glikerija, igumanija Manastira Ćelije
Priča igumanije Glikerije nije samo svedočanstvo o porodičnoj ljubavi i vezama koje nadilaze vreme i prostor, već i o veri koja daje snagu da se prebrode najteže životne bitke. Mati Glikerija, kao i njena majka, svojim životima pokazuju da vera nije beg od stvarnosti, već snaga koja tu stvarnost menja.
Majka koja je došla da „umre“ kod svoje dece, nastavila je da živi, ne pokoravajući se onome što joj je medicina prorekla. Život njen, kao i životi njenih ćerki, urezani su u istoriju Manastira Ćelije, ne samo kao put vere, već i kao svedočanstvo o neizmernoj Božjoj ljubavi i milosti. Draginja nije preminula od raka, kako su lekari predvideli, već je, okružena svetinjom i molitvom, spokojno napustila ovaj svet od srčane bolesti, u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe snažan trag vere i nade.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
