IGUMANIJA GLIKERIJA OTKRIVA: „Mojoj majci su lekari zbog tumora na mozgu prognozirali još tri meseca života, došla je kod mene u manastir i živela još dugo!“
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Igumanija Glikerija, duhovna predvodnica Manastira Ćelije, nosi u svom srcu duboko ukorenjenu priču o veri, istrajnosti i ljubavi, koja je i dan-danas nadahnjujuća i potresna. Njena majka Draginja, predana žena koja je svojoj deci podarila ne samo život već i duh vere, suočila se sa surovom prognozom lekara.
Na pragu smrti, sa dijagnozom tumora na mozgu, odlučila je da poslednje dane svog života ne provede u bolničkom krevetu, već u svetinji, uz svoje ćerke, u molitvi i miru manastira.
- Ona je imala tumor na mozgu. Kada je otišla u bolnicu, zvali su brata i sestru na potpis zbog operacije. I ona je tada saznala kako se taj tumor sa mozga uklanja. Jedna mlada doktorka koja je ležala pored nje objasnila je da mora da se seče lobanja, pa da se zavrne, pa... Moja majka je pozvala doktora i rekla da želi da izađe iz bolnice na svoj potpis - priseća se igumanija Glikerija i nastavlja:
- Doktor je mojoj majci rekao da će još tri meseca živeti. A ona mu je odgovorila: 'Neka živim još tri dana, pustite me.' Lekari su zvali brata, on je potpisao, i moja majka je izašla. Rekla je: 'Idem kod moje dece da umrem.' Došla je u manastir 1957. godine i živela do 80. Nije umrla od raka, nego od srca,“ rekla je mati Glikerija u emisiji „Dok anđeli spavaju.
ST/Vladimir Lukić
Igumanija Glikerija
Draginja, hrabra žena sa neiscrpnom verom, nije se pokorila hladnim prognozama nauke. Verujući više u snagu molitve i ljubavi, povukla se u svetost manastirskih zidina, gde je provela naredne decenije. Lekari su joj davali tri meseca, ali Božji planovi bili su drugačiji.
U manastiru, okružena molitvom i verom, dočekala je starost, ne predajući se strašnoj bolesti. Kroz nju se jasno projavila Božja milost, jer njen put nije završen kako su lekari predvideli. Njen život bio je produžen, a snaga vere nadvladala je nemoć tela.
Mati Glikerija, koja je od svoje rane mladosti bila stub Manastira Ćelije, odrasla u veri i posvećenju, svedočila je čudu koje je nosila njena majka. U trenutku kada bi mnogi posrnuli, ona i njena majka stajale su uspravno pred Bogom, s verom koja nije posustajala ni pred smrću. Draginja, koja se kasnije zamonašila i postala monahinja Antusa, provela je ostatak života u manastiru, gde je pronašla mir, ispunjenje i duhovni dom.
ST/Vladimir Lukić
Mati Glikerija, igumanija Manastira Ćelije
Priča igumanije Glikerije nije samo svedočanstvo o porodičnoj ljubavi i vezama koje nadilaze vreme i prostor, već i o veri koja daje snagu da se prebrode najteže životne bitke. Mati Glikerija, kao i njena majka, svojim životima pokazuju da vera nije beg od stvarnosti, već snaga koja tu stvarnost menja.
Majka koja je došla da „umre“ kod svoje dece, nastavila je da živi, ne pokoravajući se onome što joj je medicina prorekla. Život njen, kao i životi njenih ćerki, urezani su u istoriju Manastira Ćelije, ne samo kao put vere, već i kao svedočanstvo o neizmernoj Božjoj ljubavi i milosti. Draginja nije preminula od raka, kako su lekari predvideli, već je, okružena svetinjom i molitvom, spokojno napustila ovaj svet od srčane bolesti, u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe snažan trag vere i nade.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
