Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U tišini Visokih Dečana, gde je svaki kamen natopljen vekovnim molitvama i blagodaću Božijom, živi otac Jeremija, slepi monah čiji glas mnogi nazivaju anđeoskim. On, koji je svetlost ovoga sveta izgubio, nosi u sebi plamen duhovne svetlosti koja ne može da se ugasi. Njegovo pojanje je poput tihog vetra što nosi molitve do nebesa, dok ga bratstvo manastira i svi koji su ga čuli s pravom nazivaju "monahom anđeoskog glasa."
Otac Jeremija potiče iz Trebinja, ali je odavno našao duhovni dom u manastiru Visoki Dečani, mestu čiji su temelji postavljeni u veri, nadi i ljubavi. Uprkos tome što je izgubio fizički vid, njegov unutrašnji vid je izoštren i osvetljen božanskom mudrošću, što su mnogi svedočili kroz njegove svakodnevne dužnosti u manastiru. Njegova prisutnost odiše mirom i verom, a njegovo pojanje vraća dušu svakome ko ga čuje.
Printscreen/Instragram/ivanzru
Otac Jeremija, monah manastira Visoi Dečani
Maja Milutinović Pauković, kćerka Dragana Paukovića, ispunjena poštovanjem prema ocu Jeremiji, priseća se njegovih dela i prisustva u manastiru:
- Otac Jeremija je u Dečanima već dugi niz godina. Neka ga Gospod Bog čuva. Moj otac ga je voleo i kad god bi došao kući, pričao bi mi o monahu Jeremiji koji postavlja trpezariju i tačno zna ko gde sedi i kako treba da postavi. Gospod mu je oduzeo vid, ali nije dušu i unutrašnji vid mu je podario. Ovom prilikom ga velikim srcem pozdravljam kao ćerka njegovog miljenika Dragana Paukovića.
Ovaj dar unutrašnjeg vida očituje se u svakom pokretu oca Jeremije. On vidi dalje od običnih očiju, oslanjajući se na osećaj duhovnog prisustva svakog monaha i gosta koji dođe u manastir. Njegova sposobnost da postavi trpezariju, znajući tačno ko gde treba da sedi, bez pomoći fizičkog vida, mnogima je svedočanstvo Božje milosti koja kroz njega deluje.
Njegov glas, mek, ali snažan, prolazi kroz visoke svodove manastira, kao da odjekuje kroz vekove, povezujući prošlost sa sadašnjošću. U tim trenucima, prisutni osećaju kako se njihova duša uzdiže, dotaknuta čistotom vere koju nosi otac Jeremija. Iako je slep, otac Jeremija je svetionik duhovne svetlosti, svetlost koja vodi mnoge ka molitvi, smirenju i ljubavi prema Bogu.
Njegova služba u Visokim Dečanima svedoči o čudu vere – da je istinska svetlost ona koja dolazi iz srca i duše, a ne iz očiju. U tišini monaškog života, otac Jeremija ostaje simbol vernog služenja i predanosti, glas koji nas podseća na to da je molitva most između zemlje i neba. Neka ga Gospod Bog čuva, jer kroz njega, kroz njegove pesme i delo, mnogi pronalaze put ka Bogu i duhovnoj svetlosti.
Samozvani episkop Nikola Džufka, kog nijedna pravoslavna crkva ne priznaje, šokirao je vernike prisustvom na svečanosti u makedonskom selu Tateš, uz najviše verske i političke zvanice - dok ostaje nepoznato kako je uopšte ušao u Makedoniju u crkvenom odelu i sa lažnim dekretima.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
