Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U živopisnoj valjevskoj kotlini, među tihim bregovima natopljenim molitvom, gordo i smireno stoji manastir Ćelije – svetionik vere, dom bogoslovske mudrosti i mesto gde je više od tri decenije služio i stradavao u Hristu prepodobni otac Justin. Upravo tu, na njegov dan, 14. juna, ovaj sveti prostor ponovo je bio obasjan svetlošću neba i toplinom sabrane duše pravoslavne, jer je praznik Prepodobnog Justina Ćelijskog proslavljen sa dubokom verom, tihom radošću i molitvenim uzdignućem.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U zavetnom hramu, sagrađenom na mestu njegove duhovne borbe i teološke slave, svetu liturgiju služio je mitropolit kruševački David, uz sasluživanje episkopa valjevskog Isihija i topličkog Petra. Sveštenoslužitelji iz više eparhija, sabrani oko svetog prestola, zajedno sa monaštvom i narodom Božjim, učinili su ovaj dan nebeski uzvišenim i duhovno nezaboravnim. Glasovi Hora sveštenika, bogoslova i polaznika Škole pojanja Eparhije valjevske, pod upravom protojereja Branka Čolića, ispunili su hram molitvenim skladom, dok je pojanje sestrinstva manastira Ćelije, predvođenog igumanijom Glikerijom, bilo poput tihe liturgijske trake koja sve povezuje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Poseban blagoslov i radost za sve sabrane predstavljale su svete mošti ave Justina, koje su ove godine bile iznete pred hram, da bi svaki poklonik mogao s ljubavlju i smirenjem da priloži molitvu, suzu, ili makar tiho „Gospodi pomiluj“. Kao i za života, tako i po upokojenju, prepodobni Justin svojim prisustvom unosi mir, pouzdanje i blagodat u srca ljudi.
Mitropolit David u svojoj besedi dotakao je samu suštinu hrišćanskog života – tog svetog paradoksa ljubavi prema neprijatelju, koji samo duhovna zrelost može razumeti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio je mitropolit kruševački David, uz sasluživanje episkopa valjevskog Isihija i topličkog Petra
– Hrišćansko pravoslavlje ne priznaje bližnjeg kao neprijatelja, već sve čini da svakog učini bližnjim i bratom svojim... Jedini način da neprijatelj ostane bližnji jeste blagosiljati ga, a ne proklinjati. To podrazumeva činjenje dobra onima koji nas mrze i molitve za one koji nas vređaju i gone – poručio je mitropolit, podsećajući da nas jedino ljubav bez granica približava Bogu koji „obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima“.
Govoreći o krstu koji svaki vernik nosi, mitropolit David je kazao:
– Početak hrišćanskog života je uzimanje jarma, to jest krsta. A kako nositi krst, učimo od Gospoda. Krst se nosi krotko i smireno. Jedino tako se može naći pokoj dušama. Krst se nosi na sinovski način, a samo sinovi mogu da ga iznesu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika valjevski Isihije
Nakon svete liturgije, episkop Petar prelomio je slavski kolač zajedno sa sestrinstvom manastira, a u dirljivom obraćanju vernicima vladika Isihije nas je podsetio na to da se u Ćelijama niko ne oseća sam:
– Svi ulazimo ovde da se, smireno i skrušenog srca, nad njegovim kivotom pomolimo za oproštaj grehova, za popravljanje naših propusta, slabosti i malodušnosti... Ava Justin i njegove reči znače čvrstinu i pravac, ali ne onako kako naš ogrehovljeni um tumači, već onako kako ih tumači naša Crkva. Jer svete Oce samo na taj način možemo da shvatimo.
Ta rečenica odzvanja kao poziv na istinsku meru vere – na veru koja ne traži da razume sve, već da se u svemu uzda u Hrista i Njegovu Crkvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Sveštenstvo i vernici poklonili su se moštima Sbetog Justina Ćelijskog
Pored brojnih vernika iz svih krajeva Srbije, svečanosti su prisustvovali i predstavnici državnih institucija, među kojima ministar dr Nenad Popović i gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković. No, najvažniji gost bio je – duh ave Justina, koji i dalje diše kroz miris tamjana, tihe molitve sestara, stranicu njegovih knjiga, toplinu manastirskog zida.
U danima kada svet juri, kada su ljudi opterećeni brigama, otuđenošću, površnošću i ranama savremenog života, praznik svetog Justina Ćelijskog u njegovom manastiru svedoči o nečemu drugačijem – o pozivu na tišinu, na pokajanje, na jednostavnu, smirenu veru koja u Hristu vidi sve odgovore.
Jer, kao što je mitropolit David rekao: Naša vera je blaga vest – i to je ono što mi možemo dati svetu.
A manastir Ćelije, u tišini srpskih planina, nastavlja da živi kao hram te blage vesti – kao mesto gde duša može da se odmori, da ozdravi i da pronađe svoj dom.
BONUS VIDEO: Mati Glikerija otkriva kako joj je Sveti Jakov Tumanski prorokovao da će se zamonašiti
U prisustvu patrijarha Porfirija, arhijereja i bogoslova, slava kapele Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu obeležena je uz dolazak čestice moštiju svetitelja, koji je bio i učitelj ovog svetog učilišta.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Poglavar Carigradske patrijaršije stiže u Vašington i Njujork, gde će razgovarati o slobodi vere, zaštiti prirode i ulozi Pravoslavlja u savremenom svetu, ali i večerati sa najmoćnijim ljudima američke diplomatije.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu:
Čarls Bačik-Bel, gej anglikanski sveštenik iz Londona, rekao je da je dokument bio zastareo čak i u vreme objavljivanja i da je korišćen da bi se ljudi isključili sa puta rukopoloženja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu:
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
