Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U živopisnoj valjevskoj kotlini, među tihim bregovima natopljenim molitvom, gordo i smireno stoji manastir Ćelije – svetionik vere, dom bogoslovske mudrosti i mesto gde je više od tri decenije služio i stradavao u Hristu prepodobni otac Justin. Upravo tu, na njegov dan, 14. juna, ovaj sveti prostor ponovo je bio obasjan svetlošću neba i toplinom sabrane duše pravoslavne, jer je praznik Prepodobnog Justina Ćelijskog proslavljen sa dubokom verom, tihom radošću i molitvenim uzdignućem.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U zavetnom hramu, sagrađenom na mestu njegove duhovne borbe i teološke slave, svetu liturgiju služio je mitropolit kruševački David, uz sasluživanje episkopa valjevskog Isihija i topličkog Petra. Sveštenoslužitelji iz više eparhija, sabrani oko svetog prestola, zajedno sa monaštvom i narodom Božjim, učinili su ovaj dan nebeski uzvišenim i duhovno nezaboravnim. Glasovi Hora sveštenika, bogoslova i polaznika Škole pojanja Eparhije valjevske, pod upravom protojereja Branka Čolića, ispunili su hram molitvenim skladom, dok je pojanje sestrinstva manastira Ćelije, predvođenog igumanijom Glikerijom, bilo poput tihe liturgijske trake koja sve povezuje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Poseban blagoslov i radost za sve sabrane predstavljale su svete mošti ave Justina, koje su ove godine bile iznete pred hram, da bi svaki poklonik mogao s ljubavlju i smirenjem da priloži molitvu, suzu, ili makar tiho „Gospodi pomiluj“. Kao i za života, tako i po upokojenju, prepodobni Justin svojim prisustvom unosi mir, pouzdanje i blagodat u srca ljudi.
Mitropolit David u svojoj besedi dotakao je samu suštinu hrišćanskog života – tog svetog paradoksa ljubavi prema neprijatelju, koji samo duhovna zrelost može razumeti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio je mitropolit kruševački David, uz sasluživanje episkopa valjevskog Isihija i topličkog Petra
– Hrišćansko pravoslavlje ne priznaje bližnjeg kao neprijatelja, već sve čini da svakog učini bližnjim i bratom svojim... Jedini način da neprijatelj ostane bližnji jeste blagosiljati ga, a ne proklinjati. To podrazumeva činjenje dobra onima koji nas mrze i molitve za one koji nas vređaju i gone – poručio je mitropolit, podsećajući da nas jedino ljubav bez granica približava Bogu koji „obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima“.
Govoreći o krstu koji svaki vernik nosi, mitropolit David je kazao:
– Početak hrišćanskog života je uzimanje jarma, to jest krsta. A kako nositi krst, učimo od Gospoda. Krst se nosi krotko i smireno. Jedino tako se može naći pokoj dušama. Krst se nosi na sinovski način, a samo sinovi mogu da ga iznesu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika valjevski Isihije
Nakon svete liturgije, episkop Petar prelomio je slavski kolač zajedno sa sestrinstvom manastira, a u dirljivom obraćanju vernicima vladika Isihije nas je podsetio na to da se u Ćelijama niko ne oseća sam:
– Svi ulazimo ovde da se, smireno i skrušenog srca, nad njegovim kivotom pomolimo za oproštaj grehova, za popravljanje naših propusta, slabosti i malodušnosti... Ava Justin i njegove reči znače čvrstinu i pravac, ali ne onako kako naš ogrehovljeni um tumači, već onako kako ih tumači naša Crkva. Jer svete Oce samo na taj način možemo da shvatimo.
Ta rečenica odzvanja kao poziv na istinsku meru vere – na veru koja ne traži da razume sve, već da se u svemu uzda u Hrista i Njegovu Crkvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Sveštenstvo i vernici poklonili su se moštima Sbetog Justina Ćelijskog
Pored brojnih vernika iz svih krajeva Srbije, svečanosti su prisustvovali i predstavnici državnih institucija, među kojima ministar dr Nenad Popović i gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković. No, najvažniji gost bio je – duh ave Justina, koji i dalje diše kroz miris tamjana, tihe molitve sestara, stranicu njegovih knjiga, toplinu manastirskog zida.
U danima kada svet juri, kada su ljudi opterećeni brigama, otuđenošću, površnošću i ranama savremenog života, praznik svetog Justina Ćelijskog u njegovom manastiru svedoči o nečemu drugačijem – o pozivu na tišinu, na pokajanje, na jednostavnu, smirenu veru koja u Hristu vidi sve odgovore.
Jer, kao što je mitropolit David rekao: Naša vera je blaga vest – i to je ono što mi možemo dati svetu.
A manastir Ćelije, u tišini srpskih planina, nastavlja da živi kao hram te blage vesti – kao mesto gde duša može da se odmori, da ozdravi i da pronađe svoj dom.
BONUS VIDEO: Mati Glikerija otkriva kako joj je Sveti Jakov Tumanski prorokovao da će se zamonašiti
U prisustvu patrijarha Porfirija, arhijereja i bogoslova, slava kapele Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu obeležena je uz dolazak čestice moštiju svetitelja, koji je bio i učitelj ovog svetog učilišta.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U prisustvu više arhijereja, monaštva i vernog naroda, molitveno i dostojanstveno proslavljeni praznik Blagovesti i uspomena na Prepodobnog Justina Ćelijskog – blagovesnika srpskog roda, uz snažnu besedu mitropolita Ilariona.
Nastojateljica manastira Ćelije deli dirljivu priču o veri koja je pobedila smrtnu prognozu. Njena majka, kojoj su lekari zbog opake bolesti predvideli kratak vek, došla je u manastir, gde je poživela još mnogo godina, a kasnije se i zamonašila.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
