Dok su jezici plamena gutali potkrovlje Parohijskog doma u Rumi, gde su stanovali sveštenici Hrama Silaska Svetog Duha na apostole, dogodilo se nešto što je nadahnulo verne i potvrdilo duboko ukorenjenu veru u moć Presvete Bogorodice. U trenutku kada su se zidovi crneli od posledica plamena, vatrogasci su, iz prostora koji je već postao ugljenisana ruševina, izvukli gotovo netaknutu ikonu Presvete Bogorodice .
Printrscreen/Instagram/hram_svetog_duha_ruma, Printscreen/YouTube/Branimo Svetinje
Potkrovlje Parohijskog doma u Rumi
Jedan od vatrogasaca, vođen osećajem svetosti i poštovanja prema ikoni, predao je ikonu svešteniku, koji je stajao sa strane dok je plamen još uvek buktio. Iako je vatra uništavala sve što je dotakla, ikona je ostala skoro netaknuta, kao simbol nade usred tragedije.
Za gašenje požara na teren je izašlo sedam vatrogasnih vozila, dok je saobraćaj u okolini hrama bio obustavljen. Vatrogasci su se borili sa vatrenom stihijom, a u isto vreme, porodice oca Dušana i oca Branislava morale su napustiti svoje domove sa samo onim što su uspeli da ponesu.
Printrscreen/Instagram/hram_svetog_duha_ruma, Printscreen/YouTube/Branimo Svetinje
Ikona Presvete Bogorodice gotovo neoštećena ineta iz požara u Rumi
Uprava Hrama Silaska Svetog Duha na apostole oglasila se tim povodom, pozivajući vernike na pomoć i molitvu:
- Draga braćo i sestre, verujemo da ste čuli za današnju nevolju koja je zadesila porodice naših sveštenika, oca Dušana i oca Branislava i naš hram. Požar koji se dogodio u parohijskom domu našeg hrama primorao je porodice naših sveštenika da napuste dom samo sa imovinom koju su na sebi izneli.
Printrscreen/Instagram/hram_svetog_duha_ruma, Printscreen/YouTube/Branimo Svetinje
Ikona Presvete Bogorodice gotovo neoštećena ineta iz požara u Rumi
Otac Dušan sa suprugom i dvoje dece, otac Branislav sa suprugom i troje dece potrebuju našu pomoć, a i mi ćemo ukazujući pomoć bližnjima pomoći i sebi. Pozdravljajući vas, molimo vas i za molitve za naše bližnje - poručili su iz Uprava Hrama Silaska Svetog Duha na apostole u Rumi.
Ovaj čudesni trenutak, u kojem je svetinja izvučena iz pepela, ostaće u sećanju mnogih vernika, kao simbol molitvi usmerenih ka zaštiti i milosti Presvete Bogorodice. Vredno je napomenuti da se ovih dana navršila godina od ovog čudnovatog događaja, a zahvaljujući molitvama i milosrđu vernih, materijalne posledice požara su, koliko-toliko, sanirane.
Printrscreen/Instagram/hram_svetog_duha_ruma, Printscreen/YouTube/Branimo Svetinje
Ikona Presvete Bogorodice gotovo neoštećena ineta iz požara u Rumi
Čudo ove ikone, koja je sačuvana usred vatrene stihije, podseća nas da, čak i u najtežim trenucima, vera može pružiti utehu i snagu. Jer dok je vatra uništila dom, nije uspela da ugasi svetlost vere koja obasjava srca vernika, onih koji su u molitvi pronašli utočište od svih nevolja ovoga sveta.
VIDEO
VIDEO
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Na vrhu napuštenog grčkog sela Ropoto, jedini hram na svetu bez ikona i fresaka prkosi sili gravitacije, privlačeći posetioce koji ostaju zadivljeni njegovom neuništivom postojanošću.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
Po svedočenjima brojnih žena, osveštana traka donosi utehu i nadu parovima koji se bore da dobiju potomstvo. Kroz vekove, ovaj drevni običaj pokazuje snagu vere i božanskog blagoslova.
Životni put od siročeta do svetitelja ovog Božjeg ugodnika bio je ispunjen verom, molitvom, predanošću i blagoslovom da vidi Presvetu Bogorodicu koja je čudotvorno izvela vodu iz stene i obećala mu da će uvek biti igumanija manastira.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.