Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Kao jedan od najsvetijih činova u pravoslavlju, ikonopisanje je poput umetnosti koja je most između neba i zemlje. Kroz ruke ikonopisca, likovi svetitelja, anđela i Hrista oživljavaju na dasci, unoseći božansku prisutnost u svet. Ovaj čin nije samo puki umetnički izraz, već je duboko duhovno iskustvo, kroz koje se Bog projavljuje i čovek duhovno preobražava.
Episkop novobrdski Ilarion, čije je svetovno ime bilo Rastko Lupulović, nosi dar ikonopisa u svom srcu kao duhovnu obavezu i izraz ljubavi prema Bogu. Govoreći o svom ikonopisnom putovanju, vladika Ilarion se osvrće na trenutke provedene u Manastiru Visoki Dečani, gde je i započeo svoje monaško putovanje
- Učestvujem, na neki način, u radu Visoke škole Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. To je ustanova u kojoj se ja osećam prijatno, zato što imam puno prijatelja među profesorima i među studentima. A i bavio sam se ikonopisom dok sam živeo kao monah u manastiru Visoki Dečani - započinje episkop Ilarion, osvetljavajući svoje prve korake u ovom svetom pozivu.
Foto: Religija
Vladika Ilarion
Vladika Ilarion, pre nego što je u avgustu 1996. godine odenuo monašku odoru, bio je talentovani glumac, poznat po ulogama u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“. Njegov dar za umetnost bio je evidentan još u svetovnom životu, gde je svojim glumačkim sposobnostima i muzičkim talentom ostavio značajan trag. Prvi put je kročio u Manastir Visoki Dečani 1992. godine, gde ga je poveo kolega sa klase Nenad Jezdić. Ovaj susret sa duhovnošću manastira promenio je njegov život, tako da vladika svoj život računa od trenutka kada je kročio u ovu svetinju na Kosmetu.
- Ukazala mi se prilika da učestvujem u ovoj radionici za ikonopisanje sa profesorima iz Rumunije i sa profesorom Todorom Mitrovićem, koji me je i obavestio o ovom događaju i pozvao da učestvujem. Meni je čast i radost da mogu ponovo da sednem za štafelaj i pomalo ikonopišem uz moga mentora Luku. Na neki način, slikamo zajedno i on mi prenosi iskustvo i znanje koje je stekao na akademiji, a koje ja nisam stekao učeći ikonopis u manastiru Visoki Dečani - priseća se episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija.
Vladika Ilarion svedoči da mu je ikonopisanje u radionici posebno radosno iskustvo, u kome vidi providencijalni značaj.
Foto: Religija
Vladika Ilarion
- Postoji nešto providencijalno u vezi s ovim događajem, zato što danas praznujemo Nerukotvorenu ikonu Gospoda našeg Isusa Hrista, prvobitnu ikonu koju je naslikao sam Hristos. Mi se uključujemo u blagodatni život samog Boga, mi smo pričastnici božanske prirode, čak i telesno po rečima apostola, i sve delovanje je zapravo njegovo. Mi smo njegovi saradnici, njegovi pomoćnici u tom njegovom delu, u njegovom životu u koji Gospod želi da nas uključi, i u tom smislu čovek ne slika Boga, nego kroz ikonopis Bog slika čoveka, odnosno stvara ga i stvara ga iznova, pokušavajući da pronađe taj zamagljeni lik Božji u čoveku - kaže vladika i nastavlja:
- Po predanju vezanom za nastanak prvobitne Nerukotvorene ikone, Gospod Hristos je ostavio odraz svoga lika na ubrusu koji je poslao knezu Afgaru, koga je iscelio i utešio. Prethodno ikonopisac, odnosno živopisac, koga je knez Afgar poslao da naslika ikonu Hristovu, nije mogao da ga naslika, zato što se po tom predanju lik Hristov neprekidno menjao. To govori da je nemoguće čoveku da naslika Hristov lik, i sve ovo vreme Hristos sam ostavlja odraz svog lika na ubrusu, odnosno na dasci za štafelajem, ili na zidu ili bilo gde drugo - zaključuje episkop novobrdski Ilarion i dalje razmatra tajnu ikonopisanja, objašnjavajući da čovek ne slika Boga, već da kroz ikonopis Bog slika čoveka:
- Čovek, kao i u svakoj drugoj duhovnoj disciplini, treba da dođe u takvo stanje, da se sa smirenjem isprazni od svakog pokušaja da svojim snagama to postigne, nego moleći se Bogu on razotkriva lik Hristov. U meri u kojoj je slikar, ikonopisac, ili živopisac uspeo da sebe oslobodi od tih stega svoje percepcije, svoga domišljanja, u toj meri će ostvariti slobodu da živi lik Hristov prodiše kroz ovo što slika.
Ova reč vladike Ilariona nije samo uputstvo za ikonopisce, već je vodič za svakog vernika u njihovom duhovnom putu, da kroz smirenje, molitvu i blagodat, postanu odraz božanskog svetla, slike Hrista koje sijaju u ovom svetu.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na svečanom otvaranju ove međunarodne izložbe u Galeriji Kolarčeve Zadužbine predstavljeni su radovi vrhunskih umetnika iz Srbije, regiona i Rumunije, dok su radionice uživo omogućile posetiocima da svedoče nastanku svetih ikona i tako se upuste u fascinantni svet crkvenog stvaralaštva.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Jeromonah manastira Iviron srušio se tokom pripreme za večernje bogosluženje; bratija i medicinsko osoblje odmah su reagovali, a vernici širom pravoslavnog sveta mole se za njegovo izlečenje.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
