Na svečanom otvaranju ove međunarodne izložbe u Galeriji Kolarčeve Zadužbine predstavljeni su radovi vrhunskih umetnika iz Srbije, regiona i Rumunije, dok su radionice uživo omogućile posetiocima da svedoče nastanku svetih ikona i tako se upuste u fascinantni svet crkvenog stvaralaštva.
Pod svodom Galerije Kolarčeve zadužbine, 27. avgusta 2024. godine, započelo je slavlje crkvene umetnosti – izložba Portret na ikoni 2024, koje će trajati do 9. septembra. U galerijskom prostoru ovog centra kulture, umetnosti i stvaralaštva, publika je imala priliku da doživi susret sa 73 odabrana rada, plodova ruku 60 autora iz Srbije, regiona, ali i iz Rumunije.
Ovogodišnja izložba, koja se održava po peti put, prvi put je zadobila međunarodni karakter, okupljajući umetnike čiji radovi, prožeti svetlom božanske inspiracije, spajaju ono staro i ono novo, tradiciju i savremenost. Umetnici su uneli u svoja dela snagu vizantijskih koncepcija, one koje su utkane u tkivo srpske duše, pružajući neprekinut most između prošlosti i sadašnjosti.
Foto: Nemanja Boškov
Radionica u Galeriji Kolarčevoj zadužbini
Jedan od ključnih trenutaka izložbe bile su radionice, otvorene za javnost, gde su prisutni mogli da prate stvaranje ikona na licu mesta, posmatrajući kako se pod pažljivim rukama stvaralaca rađa slika Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg.
Učestvovali su mnogi, ali su posebno svetlili profesor dr Todor Mitrović, episkop novobrdski Ilarion, te mladi i talentovani master slikar-kozervator Luka Novaković, koji u svojoj umetničkoj viziji spaja ono prošlo sa modernim. Njihove ikone, stvorene u duhu prastare tradicije, ali sa izražajem savremenog umetničkog jezika, bile su simbolično izložene na štafelajima na kojima su i nastale.
Gordana Tadić
Vladika Ilarion i master slikar-konzervator Luka Novaković
U trenucima kada digitalno doba neumoljivo korača napred, postavlja se pitanje mesta ikone u savremenom svetu. Luka Novaković, jedan od istaknutih učesnika izložbe, mudro primećuje:
- Ikona je tokom svog razvojnog puta prolazila kroz mnoge stilske promene. Isto kao i nekad, ona danas dobija svoj izraz koji se temelji i na sintezi starih stilova, uz to koristeći se savremenim likovnim sredstvima, kako bi njen likovni jezik bio bliži čoveku današnjice. Na ovaj način ono što je staro i ono novo u ikoni se čini savremenim, tj. vanvremenim.
Upravo ovakva nadahnuća i stvaralački napori doprineli su da izložba Portret na ikoni zauzme posebno mesto na kulturnoj mapi Srbije i šire. Ovogodišnji radovi, pažljivo odabrani od strane uglednog umetničkog saveta, predstavljaju vrhunske domete savremenog ikonopisanja, pri čemu su najistaknutiji autori i nagrađeni: Bojana Vujić za svoj mozaik, kao i Đorđe Savić i bračni par Dimitrijević za ikone koje slave svetitelje i njihovu božansku misiju.
Izložba Portret na ikoni ostaje svetionik u čudnim vodama savremene umetnosti, podsećajući nas da je crkvena umetnost neraskidivo povezana sa našom svakodnevicom. Ona nas, kako bi rekao Novaković, podseća da su ikone, i one drevne, ali i one novonastale, podjednako savremene, čuvajući svoju tradiciju, a ipak otvarajući vrata budućnosti.
Podrška izložbi koju su pružili Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, kao i Kabinet njegove svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, svedoči o njenom značaju i važnosti u očuvanju kulturnog i duhovnog blaga našeg naroda. Kroz ovu izložbu, Beograd nastavlja da neguje svetlost vere i umetnosti, koja nas sve povezuje i vodi ka božanskom.
Mitropolit budimljansko-nikšićki svedoči o tome dok su meštani i sveštenstvo pokušavali da sačuvaju mir i svetinju, dok je gradonačelnik Berana sa koalicionim partnerima sprovodio nasilnu akciju uklanjanja spomenika Pavlu Đurišiću.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi.
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
