Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
U srpskim pravoslavnim domovima danas se s dubokim poštovanjem obeležava praznik posvećen Nerukotvorenoj ikoni Gospoda Isusa Hrista, čudesnom znamenju koje svedoči o večnom prisustvu Spasitelja među vernicima. Ova sveta ikona, sačuvana kroz vekove, nosi u sebi neizmernu duhovnu snagu koja je isceljivala bolesne, vodila duše ka svetlosti vere i otklanjala nevolje onima koji su se s verom u nju uzdali.
Praznik Nerukotvorene ikone podseća nas na davne događaje iz života Gospoda, kada je njegovo lice, svetlošću božanske prirode, ostavilo svoj trag na jednom jednostavnom ubrusu. Knez Avgar, mučen gubom i bolestima, čuvši o velikim čudima Hristovim, poslao je slikara Ananiju s molbom da Hristos dođe i isceli ga.
Međutim, Gospod, predosećajući svoje stradanje, odgovori da ne može doći, već uze ubrus i obrisa svoje lice, na kojem se upisa njegov božanski lik, savršen i prečist. Poslavši ovaj sveti ubrus knezu, Gospod je obećao isceljenje, i zaista, čim je Avgar celivao svetu ikonu, guba spade s njegovog tela.
Ovaj sveti lik, poznat kao Nerukotvorena ikona, ne samo da je iscelio kneza Avgara, već je postao simbol neprolazne vere. Kada su vekovi prošli, a idolopoklonstvo ponovo uzelo maha, ikona je bila zazidana i zaboravljena, dok Presveta Bogorodica nije otkrila njeno skrovište episkopu Edeskom Evlaviju. Njena sila se tada ponovo pokazala kada je persijski car Hozroj napao Edesu. Narod, predvođen molitvama i nadom, pronašao je svetu ikonu, i uz njenu pomoć, vojska Persijska je poražena, a grad Edesa spasena.
Danas, u svetlosti ovog blagoslovenog praznika, vernici Srpske pravoslavne crkve okupljaju se u molitvi pred svetim znamenjem, noseći u srcu veru u moć Nerukotvorene ikone, koja i dalje isceljuje duhovne i telesne bolesti. Ova sveta ikona nije samo sećanje na prošle događaje, već živi znak Hristove prisutnosti među nama, kao što je bilo i u vreme kneza Avgara.
"Hriste Bože, niko se neće postideti ko se u tebe nada", stoji ispisano pod likom na kapiji Edeskoj, a ove reči i danas odzvanjaju u srcima onih koji s verom i ljubavlju prilaze ikoni, moleći za spas i blagodat. Nerukotvorena ikona Hristova ostaje svedočanstvo božanske ljubavi, veza između neba i zemlje, neprolazna svetlost koja vodi duše ka večnom Carstvu Božijem.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu. Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima. Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine. U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića. U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Printscreen
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
22:18
MONAH SE UBIO ZBOG ŽENE KOJA SE ZALJUBILA U NJEGA: Potresno svedočenje igumana Sergija o neobičnoj ljubavi i kajanju (VIDEO)
Duhovna riznica
20:44
ŠTA BI TREBALO DA OBUČE MLADA, A ŠTA MLADOŽENJA ZA CRKVENO VENČANJE: Otac Dušan kaže da mladenci često u jednom greše
Praznici i sveci
18:30
ON JE BIO SVEDOK HRISTOVOG RASPEĆA: SPC sutra slavi Svetog mučenika Longina Sotnika
Aktuelno iz SPC
16:20
KOLAŠIN U SUZAMA I MOLITVI: Otkriven spomenik mitropolitu Amfilohiju, pastiru koji je promenio istoriju Crne Gore
Aktuelno iz SPC
15:32
KAKO JE SVETA PETKA PROSLAVLJENA U SRPSKOM MANASTIRU U ZAGREBU
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
