Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Sveti velikomučenik Pantelejmon svojim čudesnim delima i neustrašivom verom osvetlio je tamu neznaboštva i doneo svetlost Hristovu u srca mnogih. Njegovo ime, Pantelejmon, što znači „svemilostivi“, odjekuje među vernicima kao podsetnik na božansku milost i snagu vere koja prevazilazi zemaljske granice.
Rođen u Nikomidiji, u domu gde su se sudarale vera i nevera – majka mu beše hrišćanka, a otac neznabožac – Pantelejmon je od malih nogu bio predodređen za veličinu. Njegova majka Evula, koja ga je poučila osnovama hrišćanske vere, preminula je rano, ali je seme vere koje je u njemu posadila nastavilo da raste. Kao mladić, izučio je lekarske nauke i već tada pokazao ne samo izuzetnu veštinu, već i neograničenu milost prema onima koji pate.
Prelomni trenutak u njegovom životu nastupio je kada ga je sveštenik Ermolaj poučio veri Hristovoj i krstio. Pantelejmon se tada potpuno predao Bogu, i od tog trenutka njegova lekarska praksa postala je oruđe za isceljenje ne samo tela, već i duša. U ime Hristovo, izlečio je slepca kojeg su svi ostali lekari proglasili neizlečivim, svedočeći time o istinskoj moći vere.
Međutim, njegova čudesna dela nisu prošla nezapaženo. Iz zavisti, drugi lekari ga optužiše kao hrišćanina pred carem Maksimijanom. Ali dok je telom stajao pred zemaljskim carem, umom je stajao pred Carem nebeskim. Smelo je priznao svoju veru i na oči careve izlečio jednog čoveka od dugotrajne bolesti, privukavši time mnoge neznabošce Hristu.
Car ga je podvrgao strašnim mukama, ali Gospod je bio uz njega, javljajući mu se i izbavljajući ga iz svake nevolje nepovređenog. Na kraju, osuđen na smrt, Sveti Pantelejmon klečeći se pomolio, i tek kada je izgovorio da je spreman, dželat ga je mogao poseći. Njegova pravedna duša uznela se ka Bogu, a maslina pod kojom je stradao procvetala je i postala znak božanskog blagoslova.
Danas, mošti Svetog Pantelejmona, koje su postale čudotvorne, prizivaju se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju, zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim bezsrebrenicima i čudotvorcima. Najveličanstveniji hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori, gde vernici iz celog sveta dolaze da se poklone i potraže utehu i isceljenje.
Za mnoge, Sveti Pantelejmon nije samo sveti lekar i iscelitelj, već i nebeski zaštitnik, čija milost i danas nadilazi sve granice i vodi nas putem spasenja. Neki vernici u srpskim zemljama slave ga i kao krsnu slavu. Neka nas vera, hrabrost i milosrđe Svetog Pantelejmona inspirišu da i mi budemo svetlost svetu, oslanjajući se na Božiju milost koja nas nikada ne napušta, čak ni u najtežim trenucima.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
