Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Sveti velikomučenik Pantelejmon svojim čudesnim delima i neustrašivom verom osvetlio je tamu neznaboštva i doneo svetlost Hristovu u srca mnogih. Njegovo ime, Pantelejmon, što znači „svemilostivi“, odjekuje među vernicima kao podsetnik na božansku milost i snagu vere koja prevazilazi zemaljske granice.
Rođen u Nikomidiji, u domu gde su se sudarale vera i nevera – majka mu beše hrišćanka, a otac neznabožac – Pantelejmon je od malih nogu bio predodređen za veličinu. Njegova majka Evula, koja ga je poučila osnovama hrišćanske vere, preminula je rano, ali je seme vere koje je u njemu posadila nastavilo da raste. Kao mladić, izučio je lekarske nauke i već tada pokazao ne samo izuzetnu veštinu, već i neograničenu milost prema onima koji pate.
Prelomni trenutak u njegovom životu nastupio je kada ga je sveštenik Ermolaj poučio veri Hristovoj i krstio. Pantelejmon se tada potpuno predao Bogu, i od tog trenutka njegova lekarska praksa postala je oruđe za isceljenje ne samo tela, već i duša. U ime Hristovo, izlečio je slepca kojeg su svi ostali lekari proglasili neizlečivim, svedočeći time o istinskoj moći vere.
Međutim, njegova čudesna dela nisu prošla nezapaženo. Iz zavisti, drugi lekari ga optužiše kao hrišćanina pred carem Maksimijanom. Ali dok je telom stajao pred zemaljskim carem, umom je stajao pred Carem nebeskim. Smelo je priznao svoju veru i na oči careve izlečio jednog čoveka od dugotrajne bolesti, privukavši time mnoge neznabošce Hristu.
Car ga je podvrgao strašnim mukama, ali Gospod je bio uz njega, javljajući mu se i izbavljajući ga iz svake nevolje nepovređenog. Na kraju, osuđen na smrt, Sveti Pantelejmon klečeći se pomolio, i tek kada je izgovorio da je spreman, dželat ga je mogao poseći. Njegova pravedna duša uznela se ka Bogu, a maslina pod kojom je stradao procvetala je i postala znak božanskog blagoslova.
Danas, mošti Svetog Pantelejmona, koje su postale čudotvorne, prizivaju se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju, zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim bezsrebrenicima i čudotvorcima. Najveličanstveniji hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori, gde vernici iz celog sveta dolaze da se poklone i potraže utehu i isceljenje.
Za mnoge, Sveti Pantelejmon nije samo sveti lekar i iscelitelj, već i nebeski zaštitnik, čija milost i danas nadilazi sve granice i vodi nas putem spasenja. Neki vernici u srpskim zemljama slave ga i kao krsnu slavu. Neka nas vera, hrabrost i milosrđe Svetog Pantelejmona inspirišu da i mi budemo svetlost svetu, oslanjajući se na Božiju milost koja nas nikada ne napušta, čak ni u najtežim trenucima.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
