Praznik posvećen ovom svecu podseća nas na snagu vere koja nadilazi zemaljske nevolje. Njegova čudotvorna dela privukla su mnoge veri Hristovoj, a njegova nepokolebljiva hrabrost i milosrđe ostaju večna inspiracija.
Sveti velikomučenik Pantelejmon svojim čudesnim delima i neustrašivom verom osvetlio je tamu neznaboštva i doneo svetlost Hristovu u srca mnogih. Njegovo ime, Pantelejmon, što znači „svemilostivi“, odjekuje među vernicima kao podsetnik na božansku milost i snagu vere koja prevazilazi zemaljske granice.
Rođen u Nikomidiji, u domu gde su se sudarale vera i nevera – majka mu beše hrišćanka, a otac neznabožac – Pantelejmon je od malih nogu bio predodređen za veličinu. Njegova majka Evula, koja ga je poučila osnovama hrišćanske vere, preminula je rano, ali je seme vere koje je u njemu posadila nastavilo da raste. Kao mladić, izučio je lekarske nauke i već tada pokazao ne samo izuzetnu veštinu, već i neograničenu milost prema onima koji pate.
Prelomni trenutak u njegovom životu nastupio je kada ga je sveštenik Ermolaj poučio veri Hristovoj i krstio. Pantelejmon se tada potpuno predao Bogu, i od tog trenutka njegova lekarska praksa postala je oruđe za isceljenje ne samo tela, već i duša. U ime Hristovo, izlečio je slepca kojeg su svi ostali lekari proglasili neizlečivim, svedočeći time o istinskoj moći vere.
Međutim, njegova čudesna dela nisu prošla nezapaženo. Iz zavisti, drugi lekari ga optužiše kao hrišćanina pred carem Maksimijanom. Ali dok je telom stajao pred zemaljskim carem, umom je stajao pred Carem nebeskim. Smelo je priznao svoju veru i na oči careve izlečio jednog čoveka od dugotrajne bolesti, privukavši time mnoge neznabošce Hristu.
Car ga je podvrgao strašnim mukama, ali Gospod je bio uz njega, javljajući mu se i izbavljajući ga iz svake nevolje nepovređenog. Na kraju, osuđen na smrt, Sveti Pantelejmon klečeći se pomolio, i tek kada je izgovorio da je spreman, dželat ga je mogao poseći. Njegova pravedna duša uznela se ka Bogu, a maslina pod kojom je stradao procvetala je i postala znak božanskog blagoslova.
Danas, mošti Svetog Pantelejmona, koje su postale čudotvorne, prizivaju se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju, zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim bezsrebrenicima i čudotvorcima. Najveličanstveniji hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj gori, gde vernici iz celog sveta dolaze da se poklone i potraže utehu i isceljenje.
Za mnoge, Sveti Pantelejmon nije samo sveti lekar i iscelitelj, već i nebeski zaštitnik, čija milost i danas nadilazi sve granice i vodi nas putem spasenja. Neki vernici u srpskim zemljama slave ga i kao krsnu slavu. Neka nas vera, hrabrost i milosrđe Svetog Pantelejmona inspirišu da i mi budemo svetlost svetu, oslanjajući se na Božiju milost koja nas nikada ne napušta, čak ni u najtežim trenucima.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Ovo sveto znamenje, stvoreno bez ljudske ruke, ne samo da je iscelilo obolelog kneza, već je svojom silom spaslo čitav grad od uništenja, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika kroz vekove.
Praznik posvećen ovom svecu koji je mučenički stradao za Hrista, podseća nas na snagu vere, na istrajnost u molitvi i na Božju milost koja dolazi onima koji su spremni da se posvete duhovnom putu.
Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu prepodobnomučenicu Evdokiju po starom i Prepodobnog Benedikta Nursijskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Matilde, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Preokret u njenom životu napravio je, prema predanju, neki stari monah German, i to nehotično.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
