Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Tadeju, setimo se svetlog lika ovog apostola, jednog od Sedamdesetorice, koji je bio istinski svedok i propovednik Hristove vere. Nije to onaj Tadej koji je među Dvanaestoricom, već onaj koji je prvi video i čuo Jovana Krstitelja, te se zadivio njegovom proročkom reči, i primio krštenje od njega. No, u susretu sa Hristom, Tadej je našao ono istinsko svetlo koje ga povede putem spasenja, postajući Isusov verni sluga i apostol.
Posle vaskrsenja i vaznesenja Gospodnjeg, Sveti Tadej je primio blagoslov da ide u Edesu, svoj rodni kraj, gde ga je Gospod poslao po obećanju datom knezu Avgaru. Još za života Hristovog, Avgar je poslao poslanike sa željom da vidi Gospoda, a Isus, saosećajući sa njegovom mukom, poslao mu je ubrus sa nerukotvorenim likom svojim.
Čudom Hristovim, Avgar je bio isceljen od gube, ali ne u potpunosti. Tek kada ga je Sveti Tadej podučio istinskoj veri i krstio u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, Avgar izađe iz vode očišćen i dušom i telom, potpuno zdrav.
I ne ostade ovaj dar blagoslova samo na knezu Avgaru. Glas o njegovom isceljenju i reč apostola Tadeja odjeknuše Edesom, i mnogi ljudi, videvši isceljenog vladara, odbaciše idole i nečisto življenje, primiše veru Hristovu i krstiše se. Tako grad Edesa, svetlim plamenom Jevanđelja, zasija u veri, postajući svetionik Hristovog učenja.
Sveti Tadej nije se zaustavio samo na Edesi, već je propovedao Jevanđelje po Siriji i Finikiji, donoseći svetlo Hristovo i u te zemlje. Upokoji se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom, završivši svoj zemaljski put, ali ostavljajući večno sećanje u srcima vernih.
Danas, kroz molitve i pesme u čast Svetog apostola Tadeja, vernici se prisećaju njegove žrtve i predanosti veri. Njegov život svedoči o sili Božijoj, koja ne samo da isceljuje tela, već i obnavlja duše, prosvetljujući narode u istini i veri. Sledeći Svetog Tadeja, obnovimo svoju veru i ljubav prema Hristu, uznoseći Mu molitve i hvale, s verom da će nas, kao i kneza Avgara, obasjati svetlost Hristova.
Wikimedia/unknown Photo: Tohma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Grčki mitropolit ističe da tehnologija može biti korisna, ali u školama i porodici mora ostati prostor za živu reč, zajedništvo i ljubav koja se ne može preneti preko ekrana.
U besedi za 17. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristov odgovor apostolu Filipu i objašnjava da se božanstvo prepoznaje kroz dela, a ne kroz telesne oči.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Ovaj praznik predstavlja molitveno sećanje na petoricu od sedamdeset apostola, čija su dela i žrtve osvetlila puteve vere kroz istoriju i danas služe kao inspiracija za sve pravoslavne vernike.
Postradao je oko 130. god. Sahranjen je u Magneziji, gde je i postradao.
Sveti Jevstatije se pre krštenja zvao Plakida. Bio je veliki rimski vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana, ali i čovek pravedan i milostiv.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Sva trojica su strala u trećem veku u stravičnim mukama.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Arhijerejska liturgija, beseda mitropolita Irineja i jubilej hrama od 250 godina okupili vernike, hor i predstavnike vlasti u Ratkovu.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
Posni i hranljiv obrok bogatog ukusa koji spaja tradiciju manastirske kuhinje i mirisne začine, donoseći toplinu i mir svakom zalogaju.
