Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Tadeju, setimo se svetlog lika ovog apostola, jednog od Sedamdesetorice, koji je bio istinski svedok i propovednik Hristove vere. Nije to onaj Tadej koji je među Dvanaestoricom, već onaj koji je prvi video i čuo Jovana Krstitelja, te se zadivio njegovom proročkom reči, i primio krštenje od njega. No, u susretu sa Hristom, Tadej je našao ono istinsko svetlo koje ga povede putem spasenja, postajući Isusov verni sluga i apostol.
Posle vaskrsenja i vaznesenja Gospodnjeg, Sveti Tadej je primio blagoslov da ide u Edesu, svoj rodni kraj, gde ga je Gospod poslao po obećanju datom knezu Avgaru. Još za života Hristovog, Avgar je poslao poslanike sa željom da vidi Gospoda, a Isus, saosećajući sa njegovom mukom, poslao mu je ubrus sa nerukotvorenim likom svojim.
Čudom Hristovim, Avgar je bio isceljen od gube, ali ne u potpunosti. Tek kada ga je Sveti Tadej podučio istinskoj veri i krstio u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, Avgar izađe iz vode očišćen i dušom i telom, potpuno zdrav.
I ne ostade ovaj dar blagoslova samo na knezu Avgaru. Glas o njegovom isceljenju i reč apostola Tadeja odjeknuše Edesom, i mnogi ljudi, videvši isceljenog vladara, odbaciše idole i nečisto življenje, primiše veru Hristovu i krstiše se. Tako grad Edesa, svetlim plamenom Jevanđelja, zasija u veri, postajući svetionik Hristovog učenja.
Sveti Tadej nije se zaustavio samo na Edesi, već je propovedao Jevanđelje po Siriji i Finikiji, donoseći svetlo Hristovo i u te zemlje. Upokoji se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom, završivši svoj zemaljski put, ali ostavljajući večno sećanje u srcima vernih.
Danas, kroz molitve i pesme u čast Svetog apostola Tadeja, vernici se prisećaju njegove žrtve i predanosti veri. Njegov život svedoči o sili Božijoj, koja ne samo da isceljuje tela, već i obnavlja duše, prosvetljujući narode u istini i veri. Sledeći Svetog Tadeja, obnovimo svoju veru i ljubav prema Hristu, uznoseći Mu molitve i hvale, s verom da će nas, kao i kneza Avgara, obasjati svetlost Hristova.
Wikimedia/unknown Photo: Tohma
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Dok svet traži sigurnost u materijalnom, priča ovog podvižnika Počajevske lavre otkriva da prava snaga leži u molitvi i poverenju u Boga.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Ovaj praznik predstavlja molitveno sećanje na petoricu od sedamdeset apostola, čija su dela i žrtve osvetlila puteve vere kroz istoriju i danas služe kao inspiracija za sve pravoslavne vernike.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
