Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
U miru i radosti, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 28. avgusta okupljaju se u hramovima u slavlju praznika Uspenija Presvete Bogorodice. Ovaj veličanstveni praznik, posvećen upokojenju i uznesenju Majke Božje, nosi duboku duhovnu simboliku i podseća nas na neizmernu ljubav i poštovanje prema Bogorodici.
Gospod, koji je na Sinaju zapovedio petom zapovesti: „Poštuj oca svoga i mater svoju”, pokazao je kroz svoj poslednji čas na krstu kako treba iskazati poštovanje prema roditeljki svojoj. Dok je trpeo na krstu, setio se Majke svoje i pokazao na apostola Jovana, rekavši: „Ženo, eto ti sina!” i obratio se Jovanu: „Eto ti matere!” Ovim dirljivim trenutkom, On je zbrinuo svoju Majku, koja je do kraja svojih dana živela u domu apostola Jovana na Sionu u Jerusalimu.
Bogorodica, obdarena blagom mudrošću i strpljenjem, provela je svoje vreme u Jerusalimu, često obilazeći mesta koja su je podsećala na veličanstvena dela njenog Sina. Naročito je pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku, dok je takođe posetila Svetog Ignjatija Bogonosca u Antiohiji i Svetog Lazara na Kipru. Posetila je i Svetu goru gde je ostavila večni trag.
Printscreen
Ikona Uspenja Presvete Bogorodice
U svojoj dubokoj starosti, ona je često molila Gospoda na Jeleonskoj gori, tražeći od Njega da je što pre uzme iz ovog sveta. Na kraju, arhangel Gavrilo obavestio je Bogorodicu da će kroz tri dana biti upokojena. Sa velikom radošću, ona je poželela još jednom videti sve apostole Hristove. Gospod joj je ispunio ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, okupili su se u domu Svetog Jovana na Sionu. Oni su ohrabrivali i utešili Bogorodicu, dok je ona mirno predala svoj duh Bogu, oslobođena bilo kakvih telesnih muka.
Kada su apostoli prenosili njeno telo u grobnicu Svetog Joakima i Ane u vrtu Getsimanskom, pojavila se božanska zaštita u vidu oblaka koji ih je čuvao od neprijateljskih namera. Samo sveštenik jevrejski, Atonije, koji je pokušao da pomeri kovčeg, bio je kažnjen i potom isceljen kada je izjavio svoju veru u Hrista.
Dok je apostol Toma kasnio, kada je konačno stigao, grob je bio prazan osim plaštanice, a Bogorodica se pojavila apostolima, okružena anđelima, i poručila im: „Radujte se, ja ću biti s vama navek.”
Danas, dok slavimo ovaj praznik, setimo se neizmerne ljubavi i dobrote Majke Božje, koja nam služi kao inspiracija da u svakodnevnom životu sledimo njen primer. Uspenije Presvete Bogorodice je trenutak kada se sa ljubavlju prisećamo njenog besprekornog života i njenog večnog prisustva u srcima vernika.
Molitvu i tropar koji se izgovaraju na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, možete pročitati OVDE:
Kao i svake godine na dan kada Grci slave Veliku Gospojinu, ostrvo Kefalonija doživljava jedno od najsvetijih čuda pravoslavlja. Manastir Panagije Fidus postaje epicentar čudesnih događaja koji vernici doživljavaju kao znak Božije prisutnosti i blagoslova.
Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice donosi poseban trenutak za svaku dušu koja traži utehu. Zato je važno izgovoriti ove reči molitve i tropara čistog srca, s verom i nadom da vas one mogu blagosloviti.
Uz bogosluženje, doživite dublje značenje i duhovni mir na najznačajniji praznik posvećen Bogorodici, koji je jedan od 12 najvećih praznika u pravoslavlju
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Kako Sveti Jefrem Filotejski i Arizonski vidi Uspenje kao simbol Božanske pobede, ovaj veliki praznik donosi duhovnu obnovu i proslavu večnog života, otkrivajući ulogu Majke Božje kao mosta između neba i zemlje.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
