DA LI KLETVA I PROKLETSVO DELUJU: Evo šta Sveto pismo kaže o strahu od zle reči

Jedna od najdubljih dilema u narodnoj svesti često se budi aktuelnim događajima i teškim rečima izrečenim u javnosti: kakvu stvarnu moć ima izgovorena kletva? Strah od nečije zle volje, zavisti ili kletve toliko je ukorenjen da se ponekad čini većim od same vere u Boga.

Da li je moguće da nečija zla namera, izražena rečima, može zaista da nam naudi, naruši zdravlje, život ili sudbinu? Pravoslavlje, kao vera u živoga Boga koji je Ljubav i Pravda, daje jasan odgovor koji razbija svako sujeverje. Hrišćansko učenje nas uči da se ne plašimo čoveka ni njegovih reči, već jedino greha. U samom korenu naše vere stoji istina da Bog upravlja svetom i da je Njegov Promisao iznad svake ljudske zlobe. Kao što kaže Sveto pismo: "A znamo da onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro" (Rimljanima 8, 28).

Problem nastaje kada se prava vera zameni sujeverjem (praznoverjem). Sujeverje je verovanje da neki mehanički čin, simbol ili zla reč ima automatsku, magijsku moć. Hrišćanin, međutim, zna da samo Bog može blagosiljati ili dopuštati posledice greha, dok je čovek sam po sebi nemoćan da nekome prokuje sudbinu. Stoga, najveća opasnost od kletve ne preti onome kome je upućena, već onome ko ju je izrekao.

Shutterstock

 

Prokletstvo kao duhovna posledica greha

Da bismo razumeli šta je kletva, moramo prvo shvatiti šta je prokletstvo u biblijskom i teološkom smislu. Prokletstvo nije nikakav magijski ritual, već stanje udaljenosti od Boga, koji je izvor života, mira i blagoslova.

Bog je čoveku dao slobodnu volju. Kada čovek tu volju okrene protiv Boga, svesno i uporno birajući greh i odbacujući Božansku ljubav, on sam sebe izlaže posledicama tog izbora. To je prokletstvo: duhovna posledica greha. Bog ne kažnjava, već dopušta da posledice našeg lošeg izbora dođu do izražaja. Greh po svojoj prirodi donosi stradanje, bolest i, na kraju, duhovnu smrt.

Hristos nas je oslobodio od prokletstva koje je doneo greh. Kao što svedoči Sveto Pismo, Hristos je na Krstu primio na sebe težinu i posledice našeg prokletstva. Apostoli uče da smo mi zbog nemogućnosti ispunjenja zakona bili pod osudom. Međutim, naš Gospod Isus Hristos, koji je bio bezgrešan, dobrovoljno je preuzeo našu kaznu. Njegova smrt na Krstu (koji je tada bio smatran znakom najvećeg prokletstva i sramote) znači da je On platio našu cenu i time nas iskupio od svih posledica greha i prokletstva.

Svaka duša je slobodna u Hristu. Ono što u narodu zovemo „porodično prokletstvo“ – sklonost grehu i posledice loših izbora predaka – uništeno je Krstom Hristovim. Svako ko je kršten i živi u Hristu ne mora da se plaši nikakvog nasleđa zla, jer je naše prokletstvo zamenjeno Blagoslovom večnog života, što je dar koji se dobija Krštenjem.

Nemoć ljudske kletve i zakon duhovnog bumeranga

Sada možemo da se vratimo na ljudsku kletvu – reč izgovorenu iz mržnje, gneva ili osvete. Da li ona ima moć? Crkva odgovara nedvosmisleno: nepravedna kletva nema nikakvu silu.

Ovu istinu je još pre Hrista izrekao car Solomon u Pričama:
„Kao vrabac kad prhne i lasta kad odleti, tako kletva nezaslužena neće doći.“ (Priče Solomonove 26, 2)

Božija pravda je ta koja štiti onoga ko je nepravedno proklet. Nikakva zla volja ili magija ne može da deluje ako Bog to ne dopusti, a On ne dopušta da se zlo desi nedužnom. Stoga, plašiti se nepravedne kletve jednako je ne verovati u Božiju zaštitu i Promisao.

Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk

 

Šta se, međutim, dešava sa tom zlom rečju? Vraća li se ona onome ko ju je izrekao? Da, ali ne u magijskom, već u duhovnom smislu. Sveti prorok David to opisuje u Psalmu 109:
„Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek uđe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.“ (Psalam 109, 17-18)

Ovaj „duhovni bumerang“ znači da se zla volja, mržnja i želja za tuđom propašću vraćaju i truju dušu onoga ko kune. Davidov stih, posebno izrazi „voda u utrobu i ulje u kosti“, poetski opisuje kako zlo prodire u samu srž njegovog bića, poput vode koja se upija i ulja koje se duboko uvlači. Kletva mu postaje "haljina“ – stanje koje ga neprestano okružuje; nešto što iznutra nagriza savest, uništava mir i prekida vezu sa Bogom. Bez obzira da li će se kletva ostvariti nad žrtvom, osoba koja ju je izrekla je već načinila veliki greh i dovela u pitanje svoje spasenje. Šteta po dušu onoga ko kune je daleko veća i sigurnija od štete po onoga kome je kletva upućena.

Put oslobođenja: blagoslov umesto kletve

Kada čujemo zlobu, gnev ili nepravednu kletvu, hrišćanin ne sme da uzvrati istom merom. Naš zakon je zakon ljubavi i praštanja. Apostol Pavle poziva verne da se uvek drže ovog pravila:
"Blagosiljajte one koji vas gone; blagosiljajte a ne kunite." (Rimljanima 12, 14)

Foto: SPC

 

Ovo nije samo moralna pouka, već i duhovna zaštita. Kada uzvratimo blagoslovom, prekidamo lanac zla i povezujemo se sa jedinim Izvorom blagoslova – Bogom.

Put oslobođenja od svakog straha od kletve i prokletstva je dvostruk:

Pokajanje i ispovest: prvi korak je uvek priznavanje sopstvenih grehova. Ako nas je strah od kletve obuzeo, to je znak da smo verovali u zlo više nego u Boga – što je greh. Iskrena Ispovest uklanja sve uzroke i vezanosti koje smo sami stvorili.

Život u svetim tajnama: redovno učešće u liturgiji i primanje pričešća je najveći blagoslov i najmoćnija zaštita. Kada se sjedinjujemo sa Hristom, pod Njegovom smo zaštitom, i nikakvo zlo – ni izgovorena reč, ni demonska sila – ne može nam nauditi. Kao što je rečeno: "Ako je Bog s nama, ko će protiv nas?" (Rimljanima 8, 31)

Neka naš život bude svedočanstvo vere, a ne straha. Neka naš odgovor na svaku mržnju bude blagoslov, jer nas na to priziva naš Spasitelj. Na taj način živimo u slobodi dece Božije, iznad svake ljudske zlobe i sujevernog straha.

Nebojša Danilović za Fondaciju Prijatelj Božiji

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara