Uz bogosluženje, doživite dublje značenje i duhovni mir na najznačajniji praznik posvećen Bogorodici, koji je jedan od 12 najvećih praznika u pravoslavlju
Na sveti praznik Uspenja Presvete Bogorodice, kada nebo i zemlja sabiraju svoju radost u čast Majke Božije, ukoliko niste u prilici da prisustvujete liturgiji uživo, možete se duhovno povezati sa svetim prostorom Bančenskog Manastira, gde se služi Božanstvena liturgija. Ovde, gde su se vera i ljubav ukorenili u srcima monaha i vernika, imate priliku da pratite liturgiju i osetite blizinu nebeskog i večnog.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji među pravoslavnim hrišćanima nosi naziv Velika Gospojina, predstavlja radostan trenutak kada se Crkva seća čudesnog premeštanja duše Bogorodice u večnu slavu. Iako je ovaj trenutak označio kraj njenog zemaljskog života, vernici ga doživljavaju kao trijumf života nad smrću, kao trenutak kada se Majka Božija pridružila svom Sinu na nebesima, moleći se za spasenje svih ljudi. U tajni ovog praznika krije se uteha i nada, osvetljavajući puteve svih vernih koji se njoj obraćaju sa verom i ljubavlju.
Bančenski Manastir kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije, nalazi se u jugozapadnom delu Ukrajine, blizu granice sa Rumunijom, u oblasti Černivci. Smešten u zelenilu i tišini, nosi na svojim zidinama vekove predanja i vere. Ova sveta obitelj je mesto gde se monasi posvećuju životu molitve i služenja Bogu, neprestano uzdižući hvalu Gospodu. Manastirska crkva, posvećena Presvetoj Bogorodici, čuva mnoge svetinje i ikone, koje su izvor utehe i isceljenja za sve koji u veru i ljubav dolaze. Na dan Uspenja Presvete Bogorodice, ovaj manastir postaje svetionik vere, pozivajući sve verne na molitvu i slavu Majci Božijoj.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Sveti Tirs se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Čovek koji zavidi ne raduje se ni sopstvenim darovima, jer mu pogled stalno luta ka onome što drugi imaju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Sveti Tirs se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta, dok po novom kalendaru obeležavaju Drugi dan praznika Rođenja Hristovog. Katolici takođe proslavljaju Drugi dan Božića, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
