Uz bogosluženje, doživite dublje značenje i duhovni mir na najznačajniji praznik posvećen Bogorodici, koji je jedan od 12 najvećih praznika u pravoslavlju
Na sveti praznik Uspenja Presvete Bogorodice, kada nebo i zemlja sabiraju svoju radost u čast Majke Božije, ukoliko niste u prilici da prisustvujete liturgiji uživo, možete se duhovno povezati sa svetim prostorom Bančenskog Manastira, gde se služi Božanstvena liturgija. Ovde, gde su se vera i ljubav ukorenili u srcima monaha i vernika, imate priliku da pratite liturgiju i osetite blizinu nebeskog i večnog.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji među pravoslavnim hrišćanima nosi naziv Velika Gospojina, predstavlja radostan trenutak kada se Crkva seća čudesnog premeštanja duše Bogorodice u večnu slavu. Iako je ovaj trenutak označio kraj njenog zemaljskog života, vernici ga doživljavaju kao trijumf života nad smrću, kao trenutak kada se Majka Božija pridružila svom Sinu na nebesima, moleći se za spasenje svih ljudi. U tajni ovog praznika krije se uteha i nada, osvetljavajući puteve svih vernih koji se njoj obraćaju sa verom i ljubavlju.
Bančenski Manastir kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije, nalazi se u jugozapadnom delu Ukrajine, blizu granice sa Rumunijom, u oblasti Černivci. Smešten u zelenilu i tišini, nosi na svojim zidinama vekove predanja i vere. Ova sveta obitelj je mesto gde se monasi posvećuju životu molitve i služenja Bogu, neprestano uzdižući hvalu Gospodu. Manastirska crkva, posvećena Presvetoj Bogorodici, čuva mnoge svetinje i ikone, koje su izvor utehe i isceljenja za sve koji u veru i ljubav dolaze. Na dan Uspenja Presvete Bogorodice, ovaj manastir postaje svetionik vere, pozivajući sve verne na molitvu i slavu Majci Božijoj.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
