OVO JE GROB KOJI ČUVA TAJNU VASKRSENJA MAJKE BOŽJE: Danas je u Jerusalimu posebno bogosluženje i drevni obred "Pogreba Presvete Bogorodice"

Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, dok se tišina svetog grada Jerusalima pretvara u molitveni zanos, nad grobom Božije Majke odvija se drevni obred "Pogreba Presvete Bogorodice." Vernici i sveštenstvo okupljeni u crkvi nad njenim svetim grobom, nose epitaf, platno sa izvezenim likom Bogorodice, i polažu ga u grobnicu, pevanjem izražavajući veru u njeno čudesno Uspenje. Ovaj čin, duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, svake godine okuplja verne duše iz svih krajeva sveta, koji dolaze da dožive milost prisustva Božije Majke i osnaže svoju veru u njoj.

Snimak ovog bogosluženja iz Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalimu možete pogledati OVDE.

Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked

 

U dolini Kedronskoj, ispod zapadne padine Maslinove gore u Jerusalimu, uzdiže se jedno od najsvetijih mesta hrišćanstva – grob Presvete Bogorodice. Ovaj svetionik vere, iznad kojeg je podignuta veličanstvena crkva Uspenja Presvete Bogorodice, čuva u sebi tajnu Božije Majke, tajnu Uspenja njenog, kada je njeno prečisto telo trećeg dana vaskrslo i u slavi vazneto na Nebesa. Danas, kada Crkva slavi pretprazništvo Uspenja, srca vernika širom sveta okreću se prema ovoj svetinji, izlivajući molitve pred Bogorodičinim grobom, gde se večeras u molitvenom zanosu sabiraju duše pravovernih hrišćana.

Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked

 

Predanje Pravoslavne crkve svedoči o upokojenju Bogorodice u Jerusalimu, gde se, kao svako drugo ljudsko biće, predala snu smrti. Međutim, njen grob nije ostao večan dom njenog tela. Trećeg dana po pogrebu, kada su apostoli došli da je posete, grobnicu su zatekli praznu, a tada je započelo slavljenje Uspenja Presvete Bogorodice – trenutka kada se ona dušom i telom vaznela na Nebesa, gde čeka vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka.

Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked

 

Iako se ovo sveto predanje učvrstilo u srcima vernika, istorija beleži da priča o Uspenju nije bila rasprostranjena u ranim vekovima. Tek u IV veku, tokom vladavine cara Markijana i carice Pulherije, na Četvrtom vaseljenskom saboru, javlja se zapis o praznoj grobnici i sačuvanom pokrovu Bogorodice. Jerusalimski patrijarh Juvenal tada svedoči da su mošti Bogorodice bile nedostupne, jer je njen grob pronađen prazan, ostavivši za sobom samo njen pokrov, koji je čuvan u Getsimaniji, a kasnije prenet u Carigrad.

Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked

 

Grob Presvete Bogorodice, mesto gde se susreću vernici svih konfesija, vekovima je bio mesto hodočašća, ali i rušenja. Paganski Persijanci su 614. godine srušili prvobitnu crkvu, podignutu od strane patrijarha Juvenala, ali su ostaci svete kripte ostali netaknuti. I krstaši su ponovo podigli crkvu 1130. godine, koju je srušio Saladin 1187. godine, ali je sveta kripta ponovo ostala pošteđena. Franjevci su zatim u XIV veku podigli crkvu koja postoji i danas, a koja je u pravoslavne ruke prešla 1757. godine, kada je grčko sveštenstvo preuzelo većinu svetinja u Svetoj zemlji.

Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked

 

Danas, na ovaj sveti dan, hrišćanski svet se okuplja u molitvi pred grobom Presvete Bogorodice. Ovaj sveti prostor, čuvan od strane Grčkog pravoslavnog i Jermenskog patrijarhata Jerusalima, postao je svetionik duhovne utehe i mesto na kojem se osluškuje dah večnosti. Uoči praznika Uspenja, na ovom svetom mestu, Bogorodica se javlja svakom verniku, pružajući milost i utehu onima koji veruju u njeno Uspenje i mole se za njenu zaštitu. Grob Presvete Bogorodice, u svojoj tihoj veličanstvenosti, ostaje večna tajna i svetlost koja nepogrešivo vodi duše ka večnom životu u Hristu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara