Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, dok se tišina svetog grada Jerusalima pretvara u molitveni zanos, nad grobom Božije Majke odvija se drevni obred "Pogreba Presvete Bogorodice." Vernici i sveštenstvo okupljeni u crkvi nad njenim svetim grobom, nose epitaf, platno sa izvezenim likom Bogorodice, i polažu ga u grobnicu, pevanjem izražavajući veru u njeno čudesno Uspenje. Ovaj čin, duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, svake godine okuplja verne duše iz svih krajeva sveta, koji dolaze da dožive milost prisustva Božije Majke i osnaže svoju veru u njoj.
Snimak ovog bogosluženja iz Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalimu možete pogledati OVDE.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
U dolini Kedronskoj, ispod zapadne padine Maslinove gore u Jerusalimu, uzdiže se jedno od najsvetijih mesta hrišćanstva – grob Presvete Bogorodice. Ovaj svetionik vere, iznad kojeg je podignuta veličanstvena crkva Uspenja Presvete Bogorodice, čuva u sebi tajnu Božije Majke, tajnu Uspenja njenog, kada je njeno prečisto telo trećeg dana vaskrslo i u slavi vazneto na Nebesa. Danas, kada Crkva slavi pretprazništvo Uspenja, srca vernika širom sveta okreću se prema ovoj svetinji, izlivajući molitve pred Bogorodičinim grobom, gde se večeras u molitvenom zanosu sabiraju duše pravovernih hrišćana.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Grob Presvete Bogorodice
Predanje Pravoslavne crkve svedoči o upokojenju Bogorodice u Jerusalimu, gde se, kao svako drugo ljudsko biće, predala snu smrti. Međutim, njen grob nije ostao večan dom njenog tela. Trećeg dana po pogrebu, kada su apostoli došli da je posete, grobnicu su zatekli praznu, a tada je započelo slavljenje Uspenja Presvete Bogorodice – trenutka kada se ona dušom i telom vaznela na Nebesa, gde čeka vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Ulaz u Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalimu
Iako se ovo sveto predanje učvrstilo u srcima vernika, istorija beleži da priča o Uspenju nije bila rasprostranjena u ranim vekovima. Tek u IV veku, tokom vladavine cara Markijana i carice Pulherije, na Četvrtom vaseljenskom saboru, javlja se zapis o praznoj grobnici i sačuvanom pokrovu Bogorodice. Jerusalimski patrijarh Juvenal tada svedoči da su mošti Bogorodice bile nedostupne, jer je njen grob pronađen prazan, ostavivši za sobom samo njen pokrov, koji je čuvan u Getsimaniji, a kasnije prenet u Carigrad.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
Grob Presvete Bogorodice, mesto gde se susreću vernici svih konfesija, vekovima je bio mesto hodočašća, ali i rušenja. Paganski Persijanci su 614. godine srušili prvobitnu crkvu, podignutu od strane patrijarha Juvenala, ali su ostaci svete kripte ostali netaknuti. I krstaši su ponovo podigli crkvu 1130. godine, koju je srušio Saladin 1187. godine, ali je sveta kripta ponovo ostala pošteđena. Franjevci su zatim u XIV veku podigli crkvu koja postoji i danas, a koja je u pravoslavne ruke prešla 1757. godine, kada je grčko sveštenstvo preuzelo većinu svetinja u Svetoj zemlji.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
Danas, na ovaj sveti dan, hrišćanski svet se okuplja u molitvi pred grobom Presvete Bogorodice. Ovaj sveti prostor, čuvan od strane Grčkog pravoslavnog i Jermenskog patrijarhata Jerusalima, postao je svetionik duhovne utehe i mesto na kojem se osluškuje dah večnosti. Uoči praznika Uspenja, na ovom svetom mestu, Bogorodica se javlja svakom verniku, pružajući milost i utehu onima koji veruju u njeno Uspenje i mole se za njenu zaštitu. Grob Presvete Bogorodice, u svojoj tihoj veličanstvenosti, ostaje večna tajna i svetlost koja nepogrešivo vodi duše ka večnom životu u Hristu.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
