Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
Uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, dok se tišina svetog grada Jerusalima pretvara u molitveni zanos, nad grobom Božije Majke odvija se drevni obred "Pogreba Presvete Bogorodice." Vernici i sveštenstvo okupljeni u crkvi nad njenim svetim grobom, nose epitaf, platno sa izvezenim likom Bogorodice, i polažu ga u grobnicu, pevanjem izražavajući veru u njeno čudesno Uspenje. Ovaj čin, duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji, svake godine okuplja verne duše iz svih krajeva sveta, koji dolaze da dožive milost prisustva Božije Majke i osnaže svoju veru u njoj.
Snimak ovog bogosluženja iz Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalimu možete pogledati OVDE.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
U dolini Kedronskoj, ispod zapadne padine Maslinove gore u Jerusalimu, uzdiže se jedno od najsvetijih mesta hrišćanstva – grob Presvete Bogorodice. Ovaj svetionik vere, iznad kojeg je podignuta veličanstvena crkva Uspenja Presvete Bogorodice, čuva u sebi tajnu Božije Majke, tajnu Uspenja njenog, kada je njeno prečisto telo trećeg dana vaskrslo i u slavi vazneto na Nebesa. Danas, kada Crkva slavi pretprazništvo Uspenja, srca vernika širom sveta okreću se prema ovoj svetinji, izlivajući molitve pred Bogorodičinim grobom, gde se večeras u molitvenom zanosu sabiraju duše pravovernih hrišćana.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Grob Presvete Bogorodice
Predanje Pravoslavne crkve svedoči o upokojenju Bogorodice u Jerusalimu, gde se, kao svako drugo ljudsko biće, predala snu smrti. Međutim, njen grob nije ostao večan dom njenog tela. Trećeg dana po pogrebu, kada su apostoli došli da je posete, grobnicu su zatekli praznu, a tada je započelo slavljenje Uspenja Presvete Bogorodice – trenutka kada se ona dušom i telom vaznela na Nebesa, gde čeka vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Ulaz u Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalimu
Iako se ovo sveto predanje učvrstilo u srcima vernika, istorija beleži da priča o Uspenju nije bila rasprostranjena u ranim vekovima. Tek u IV veku, tokom vladavine cara Markijana i carice Pulherije, na Četvrtom vaseljenskom saboru, javlja se zapis o praznoj grobnici i sačuvanom pokrovu Bogorodice. Jerusalimski patrijarh Juvenal tada svedoči da su mošti Bogorodice bile nedostupne, jer je njen grob pronađen prazan, ostavivši za sobom samo njen pokrov, koji je čuvan u Getsimaniji, a kasnije prenet u Carigrad.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
Grob Presvete Bogorodice, mesto gde se susreću vernici svih konfesija, vekovima je bio mesto hodočašća, ali i rušenja. Paganski Persijanci su 614. godine srušili prvobitnu crkvu, podignutu od strane patrijarha Juvenala, ali su ostaci svete kripte ostali netaknuti. I krstaši su ponovo podigli crkvu 1130. godine, koju je srušio Saladin 1187. godine, ali je sveta kripta ponovo ostala pošteđena. Franjevci su zatim u XIV veku podigli crkvu koja postoji i danas, a koja je u pravoslavne ruke prešla 1757. godine, kada je grčko sveštenstvo preuzelo većinu svetinja u Svetoj zemlji.
Printscreen/Youtube/The Holy Land, by Zahi Shaked
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
Danas, na ovaj sveti dan, hrišćanski svet se okuplja u molitvi pred grobom Presvete Bogorodice. Ovaj sveti prostor, čuvan od strane Grčkog pravoslavnog i Jermenskog patrijarhata Jerusalima, postao je svetionik duhovne utehe i mesto na kojem se osluškuje dah večnosti. Uoči praznika Uspenja, na ovom svetom mestu, Bogorodica se javlja svakom verniku, pružajući milost i utehu onima koji veruju u njeno Uspenje i mole se za njenu zaštitu. Grob Presvete Bogorodice, u svojoj tihoj veličanstvenosti, ostaje večna tajna i svetlost koja nepogrešivo vodi duše ka večnom životu u Hristu.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
Religijski lideri i različiti eksperti slažu se da praznoverja oko petka 13. nemaju čvrste temelje. Strah od ovog dana često odražava ljudsku sklonost ka iracionalnom razmišljanju i nedostatku prave vere.
Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
U najstarijem manastiru Sankt Peterburga, predsednik Rusije i poglavar Ruske pravoslavne crkve obeležili su 300 godina od prenosa moštiju svetog kneza, pored koga počiva i jedan od najuticajnijih Srba 18. veka, Sava Vladislavić.
Sveti Teofan Zatvornik nas 12. petka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na reči Oca nebeskog izrečene na Preobraženje, naglašavajući da oni koji slede Hristov put osećaju utehu, prosvetljenje i oslobođenje od onog što opterećuje, dok zemaljska borba ustupa mesto nebeskom miru, čineći nas večnoblaženima.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Iako dolazi nakon reakcija drugih kanonskih pravoslavnih crkava, izjava iz kabineta patrijarha jerusalimskog Teofila, u saglasju s ostalim patrijarsima, jasno izražava zabrinutost zbog ugrožavanja duhovne slobode i jedinstva pravoslavlja.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 13. septembra obeležavaju Polaganje časnog pojasa, relikvije koju je apostol Toma primio nakon Bogorodičinog uspenija i koja je kroz istoriju donela nebrojena isceljenja i blagodat.
Vernici SPC, prisustvujući bogosluženjima, mole se da im ovaj veliki svetitelj bude zaštitnik i zagovornik pred Bogom, sećajući se njegovih reči: "Bog je ne u sili, nego u pravdi."
Jedan od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru nosi poruku o hrabrosti, veri i mučeništvu svetitelja koji je svedočio istinu čak i po cenu života.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
