Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Nije prošlo mnogo vremena od kada se pravoslavni svet obradovao zbog obnove liturgijskog jedinstva između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije, a verni narod je ponovo uzdrman znakom raskola. Najnovija odluka Jerusalimske patrijaršije da imenuje novog arhiepiskopa Katara izazvala je oštro negodovanje Antiohije, koja je ovaj čin ocenila kao narušavanje dogovorenog puta ka pomirenju. U pismu prepunom tuge i razočaranja, patrijarh Jovan upozorava da je time doveden u pitanje sav trud uložen u prevazilaženje višegodišnjeg spora – i da je bratstvo među Crkvama ponovo na velikom iskušenju.
LOUAI BESHARA / AFP / Profimedia
Patrijarh antiohijski Jovan
Patrijarh Antiohije i celog Istoka Jovan X uputio je pismo patrijarhu jerusalimskom Teofilu III, izražavajući – duboku tugu i razočaranje – povodom odluke Svetog sinoda Jerusalimske patrijaršije o imenovanju novog arhiepiskopa Katara.
Povod za njegovo obraćanje bila je zvanična objava Jerusalimske patrijaršije od 15. maja 2025. godine, u kojoj se navodi:
– Patrijarh, u cilju duhovne brige i pastirskog osnaživanja vernih u Akri, kao i radi boljeg upravljanja duhovnim i administrativnim poslovima, postavio je mitropolita Katara Makarija za mitropolita Ptolemaide – Akre, a arhiepiskopa Madave Aristobula za novog arhiepiskopa Katara.
Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo u Antiohijskoj patrijaršiji, tim pre što su odnosi između dve drevne Crkve obnovljeni tek u oktobru 2023. godine, kada je Sveti Sinod Antiohijske patrijaršije odlučio da ponovo uspostavi evharistijsko opštenje, koje je prethodno bilo prekinuto upravo zbog neslaganja oko crkvene jurisdikcije nad Katarom.
Tada je, u duhu pomirenja i jedinstva, Antiohijski Sinod poverio nadležnim telima zadatak da uđu u dijalog sa Jerusalimskom patrijaršijom radi nalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. Jerusalimska patrijaršija tada je pozdravila odluku Antiohije, ističući važnost jačanja bratskih odnosa između dva patrijarhata.
– Odluka vašeg Sinoda nanela nam je duboku tugu. Osećamo potrebu da još jednom jasno istaknemo neotuđivo pravo Antiohijske patrijaršije na jurisdikciju nad Katarom – napisao je patrijarh antiohijski, podsećajući dalje u pismu da spor datira još iz 2013. godine, te naglašava da je Antiohijska crkva učinila sve da dođe do dijaloga i pomirenja, kako pre tako i nakon prekida opštenja. Međutim, dodaje da najnoviji potez Jerusalima suštinski poništava sav napredak koji je do tada postignut.
Istorijska poseta patrijarha Jovana Kataru
Podsećamo da je od 26. do 29. marta 2025. godine patrijarh antiohijski Jovan X boravio u zvaničnoj poseti Kataru i Arhiepiskopiji Katara. Stigao je na Međunarodni aerodrom Hamad u Dohi u 19 časova, gde ga je dočekao arhiepiskop Katara Makarije. Ova poseta bila je od velikog značaja za pravoslavne vernike u tom delu sveta i potvrda istorijskog prisustva Antiohijske Crkve na tom prostoru.
Patrijarh Jovan se u pismu osvrće i na rat u Gazi, ističući da je odluka Antiohije da obnovi evharistijsko opštenje bila vođena duhom hrišćanske solidarnosti i očekivanjem da će pitanje jurisdikcije biti rešavano međusobnim dogovorom.
Posebno ističe i posredničke napore arhiepiskopa Amanije Hristofora, za koje kaže da su – napredovali stabilno i bili blizu održivog rešenja.
Na kraju pisma, Jovan piše:
– Osećamo dužnost da zvanično izrazimo svoj stav i da sa iskrenim bolom kažemo da nas je vaša nedavna odluka duboko razočarala. Ona je zanemarila naše nade, zaobišla svaku dobronamernu inicijativu i potkopala svaki korak ka pomirenju i prevazilaženju međusobnih razlika.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Supruga predsednika Srbije obišla je Versko dobrotvorno starateljstvo u Beogradu, gde se obroci, garderoba i medicinska pomoć pružaju najugroženijima kroz decenijama negovan humanitarni rad.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
