Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Nije prošlo mnogo vremena od kada se pravoslavni svet obradovao zbog obnove liturgijskog jedinstva između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije, a verni narod je ponovo uzdrman znakom raskola. Najnovija odluka Jerusalimske patrijaršije da imenuje novog arhiepiskopa Katara izazvala je oštro negodovanje Antiohije, koja je ovaj čin ocenila kao narušavanje dogovorenog puta ka pomirenju. U pismu prepunom tuge i razočaranja, patrijarh Jovan upozorava da je time doveden u pitanje sav trud uložen u prevazilaženje višegodišnjeg spora – i da je bratstvo među Crkvama ponovo na velikom iskušenju.
LOUAI BESHARA / AFP / Profimedia
Patrijarh antiohijski Jovan
Patrijarh Antiohije i celog Istoka Jovan X uputio je pismo patrijarhu jerusalimskom Teofilu III, izražavajući – duboku tugu i razočaranje – povodom odluke Svetog sinoda Jerusalimske patrijaršije o imenovanju novog arhiepiskopa Katara.
Povod za njegovo obraćanje bila je zvanična objava Jerusalimske patrijaršije od 15. maja 2025. godine, u kojoj se navodi:
– Patrijarh, u cilju duhovne brige i pastirskog osnaživanja vernih u Akri, kao i radi boljeg upravljanja duhovnim i administrativnim poslovima, postavio je mitropolita Katara Makarija za mitropolita Ptolemaide – Akre, a arhiepiskopa Madave Aristobula za novog arhiepiskopa Katara.
Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo u Antiohijskoj patrijaršiji, tim pre što su odnosi između dve drevne Crkve obnovljeni tek u oktobru 2023. godine, kada je Sveti Sinod Antiohijske patrijaršije odlučio da ponovo uspostavi evharistijsko opštenje, koje je prethodno bilo prekinuto upravo zbog neslaganja oko crkvene jurisdikcije nad Katarom.
Tada je, u duhu pomirenja i jedinstva, Antiohijski Sinod poverio nadležnim telima zadatak da uđu u dijalog sa Jerusalimskom patrijaršijom radi nalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. Jerusalimska patrijaršija tada je pozdravila odluku Antiohije, ističući važnost jačanja bratskih odnosa između dva patrijarhata.
– Odluka vašeg Sinoda nanela nam je duboku tugu. Osećamo potrebu da još jednom jasno istaknemo neotuđivo pravo Antiohijske patrijaršije na jurisdikciju nad Katarom – napisao je patrijarh antiohijski, podsećajući dalje u pismu da spor datira još iz 2013. godine, te naglašava da je Antiohijska crkva učinila sve da dođe do dijaloga i pomirenja, kako pre tako i nakon prekida opštenja. Međutim, dodaje da najnoviji potez Jerusalima suštinski poništava sav napredak koji je do tada postignut.
Istorijska poseta patrijarha Jovana Kataru
Podsećamo da je od 26. do 29. marta 2025. godine patrijarh antiohijski Jovan X boravio u zvaničnoj poseti Kataru i Arhiepiskopiji Katara. Stigao je na Međunarodni aerodrom Hamad u Dohi u 19 časova, gde ga je dočekao arhiepiskop Katara Makarije. Ova poseta bila je od velikog značaja za pravoslavne vernike u tom delu sveta i potvrda istorijskog prisustva Antiohijske Crkve na tom prostoru.
Patrijarh Jovan se u pismu osvrće i na rat u Gazi, ističući da je odluka Antiohije da obnovi evharistijsko opštenje bila vođena duhom hrišćanske solidarnosti i očekivanjem da će pitanje jurisdikcije biti rešavano međusobnim dogovorom.
Posebno ističe i posredničke napore arhiepiskopa Amanije Hristofora, za koje kaže da su – napredovali stabilno i bili blizu održivog rešenja.
Na kraju pisma, Jovan piše:
– Osećamo dužnost da zvanično izrazimo svoj stav i da sa iskrenim bolom kažemo da nas je vaša nedavna odluka duboko razočarala. Ona je zanemarila naše nade, zaobišla svaku dobronamernu inicijativu i potkopala svaki korak ka pomirenju i prevazilaženju međusobnih razlika.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Julijana Tarsanina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Andrej Kritski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Elizabete Portugalske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
