Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Nije prošlo mnogo vremena od kada se pravoslavni svet obradovao zbog obnove liturgijskog jedinstva između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije, a verni narod je ponovo uzdrman znakom raskola. Najnovija odluka Jerusalimske patrijaršije da imenuje novog arhiepiskopa Katara izazvala je oštro negodovanje Antiohije, koja je ovaj čin ocenila kao narušavanje dogovorenog puta ka pomirenju. U pismu prepunom tuge i razočaranja, patrijarh Jovan upozorava da je time doveden u pitanje sav trud uložen u prevazilaženje višegodišnjeg spora – i da je bratstvo među Crkvama ponovo na velikom iskušenju.
LOUAI BESHARA / AFP / Profimedia
Patrijarh antiohijski Jovan
Patrijarh Antiohije i celog Istoka Jovan X uputio je pismo patrijarhu jerusalimskom Teofilu III, izražavajući – duboku tugu i razočaranje – povodom odluke Svetog sinoda Jerusalimske patrijaršije o imenovanju novog arhiepiskopa Katara.
Povod za njegovo obraćanje bila je zvanična objava Jerusalimske patrijaršije od 15. maja 2025. godine, u kojoj se navodi:
– Patrijarh, u cilju duhovne brige i pastirskog osnaživanja vernih u Akri, kao i radi boljeg upravljanja duhovnim i administrativnim poslovima, postavio je mitropolita Katara Makarija za mitropolita Ptolemaide – Akre, a arhiepiskopa Madave Aristobula za novog arhiepiskopa Katara.
Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo u Antiohijskoj patrijaršiji, tim pre što su odnosi između dve drevne Crkve obnovljeni tek u oktobru 2023. godine, kada je Sveti Sinod Antiohijske patrijaršije odlučio da ponovo uspostavi evharistijsko opštenje, koje je prethodno bilo prekinuto upravo zbog neslaganja oko crkvene jurisdikcije nad Katarom.
Tada je, u duhu pomirenja i jedinstva, Antiohijski Sinod poverio nadležnim telima zadatak da uđu u dijalog sa Jerusalimskom patrijaršijom radi nalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. Jerusalimska patrijaršija tada je pozdravila odluku Antiohije, ističući važnost jačanja bratskih odnosa između dva patrijarhata.
– Odluka vašeg Sinoda nanela nam je duboku tugu. Osećamo potrebu da još jednom jasno istaknemo neotuđivo pravo Antiohijske patrijaršije na jurisdikciju nad Katarom – napisao je patrijarh antiohijski, podsećajući dalje u pismu da spor datira još iz 2013. godine, te naglašava da je Antiohijska crkva učinila sve da dođe do dijaloga i pomirenja, kako pre tako i nakon prekida opštenja. Međutim, dodaje da najnoviji potez Jerusalima suštinski poništava sav napredak koji je do tada postignut.
Istorijska poseta patrijarha Jovana Kataru
Podsećamo da je od 26. do 29. marta 2025. godine patrijarh antiohijski Jovan X boravio u zvaničnoj poseti Kataru i Arhiepiskopiji Katara. Stigao je na Međunarodni aerodrom Hamad u Dohi u 19 časova, gde ga je dočekao arhiepiskop Katara Makarije. Ova poseta bila je od velikog značaja za pravoslavne vernike u tom delu sveta i potvrda istorijskog prisustva Antiohijske Crkve na tom prostoru.
Patrijarh Jovan se u pismu osvrće i na rat u Gazi, ističući da je odluka Antiohije da obnovi evharistijsko opštenje bila vođena duhom hrišćanske solidarnosti i očekivanjem da će pitanje jurisdikcije biti rešavano međusobnim dogovorom.
Posebno ističe i posredničke napore arhiepiskopa Amanije Hristofora, za koje kaže da su – napredovali stabilno i bili blizu održivog rešenja.
Na kraju pisma, Jovan piše:
– Osećamo dužnost da zvanično izrazimo svoj stav i da sa iskrenim bolom kažemo da nas je vaša nedavna odluka duboko razočarala. Ona je zanemarila naše nade, zaobišla svaku dobronamernu inicijativu i potkopala svaki korak ka pomirenju i prevazilaženju međusobnih razlika.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Posle godina nesuglasica, Antiohijska i Jerusalimska patrijaršija obnovile su punoću crkvenog jedinstva u srcu Katara, šaljući snažnu poruku nade i zajedništva pravoslavnim vernicima širom sveta.
Pravoslavna crkva u Moldaviji suočava se s najvećim izazovom u svojoj istoriji – dve mitropolije, sukobljene strane i političke igre dovode u pitanje duhovno jedinstvo naroda.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Jerusalimska Patrijaršija upozorava da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do oštećenja ili uništenja svetih mesta u Svetoj Zemlji, dok su pristup vernicima i sigurnost monaštva i sveštenstva već ozbiljno ugroženi.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Na praznik Prepodobnog Justina, njegov manastir postao je mesto molitvenog sabranja, tihe radosti i snažne poruke o tome kako se nosi krst u savremenom svetu.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
O ocu Haritonu za Radio Svetigoru govorili su arhimandrit Mihailo, iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, arhimandrit Danilo, iguman manastira Banjska i arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište.
Nekoliko dana pre počeo je egzodus Srba iz Mostara kada je ovaj grad i dolinu Neretve napustilo oko 30.000 Srba, dok je njih 431 stradalo u tim junskim danima.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
