Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Nije prošlo mnogo vremena od kada se pravoslavni svet obradovao zbog obnove liturgijskog jedinstva između Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije, a verni narod je ponovo uzdrman znakom raskola. Najnovija odluka Jerusalimske patrijaršije da imenuje novog arhiepiskopa Katara izazvala je oštro negodovanje Antiohije, koja je ovaj čin ocenila kao narušavanje dogovorenog puta ka pomirenju. U pismu prepunom tuge i razočaranja, patrijarh Jovan upozorava da je time doveden u pitanje sav trud uložen u prevazilaženje višegodišnjeg spora – i da je bratstvo među Crkvama ponovo na velikom iskušenju.
LOUAI BESHARA / AFP / Profimedia
Patrijarh antiohijski Jovan
Patrijarh Antiohije i celog Istoka Jovan X uputio je pismo patrijarhu jerusalimskom Teofilu III, izražavajući – duboku tugu i razočaranje – povodom odluke Svetog sinoda Jerusalimske patrijaršije o imenovanju novog arhiepiskopa Katara.
Povod za njegovo obraćanje bila je zvanična objava Jerusalimske patrijaršije od 15. maja 2025. godine, u kojoj se navodi:
– Patrijarh, u cilju duhovne brige i pastirskog osnaživanja vernih u Akri, kao i radi boljeg upravljanja duhovnim i administrativnim poslovima, postavio je mitropolita Katara Makarija za mitropolita Ptolemaide – Akre, a arhiepiskopa Madave Aristobula za novog arhiepiskopa Katara.
Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo u Antiohijskoj patrijaršiji, tim pre što su odnosi između dve drevne Crkve obnovljeni tek u oktobru 2023. godine, kada je Sveti Sinod Antiohijske patrijaršije odlučio da ponovo uspostavi evharistijsko opštenje, koje je prethodno bilo prekinuto upravo zbog neslaganja oko crkvene jurisdikcije nad Katarom.
Tada je, u duhu pomirenja i jedinstva, Antiohijski Sinod poverio nadležnim telima zadatak da uđu u dijalog sa Jerusalimskom patrijaršijom radi nalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. Jerusalimska patrijaršija tada je pozdravila odluku Antiohije, ističući važnost jačanja bratskih odnosa između dva patrijarhata.
– Odluka vašeg Sinoda nanela nam je duboku tugu. Osećamo potrebu da još jednom jasno istaknemo neotuđivo pravo Antiohijske patrijaršije na jurisdikciju nad Katarom – napisao je patrijarh antiohijski, podsećajući dalje u pismu da spor datira još iz 2013. godine, te naglašava da je Antiohijska crkva učinila sve da dođe do dijaloga i pomirenja, kako pre tako i nakon prekida opštenja. Međutim, dodaje da najnoviji potez Jerusalima suštinski poništava sav napredak koji je do tada postignut.
Istorijska poseta patrijarha Jovana Kataru
Podsećamo da je od 26. do 29. marta 2025. godine patrijarh antiohijski Jovan X boravio u zvaničnoj poseti Kataru i Arhiepiskopiji Katara. Stigao je na Međunarodni aerodrom Hamad u Dohi u 19 časova, gde ga je dočekao arhiepiskop Katara Makarije. Ova poseta bila je od velikog značaja za pravoslavne vernike u tom delu sveta i potvrda istorijskog prisustva Antiohijske Crkve na tom prostoru.
Patrijarh Jovan se u pismu osvrće i na rat u Gazi, ističući da je odluka Antiohije da obnovi evharistijsko opštenje bila vođena duhom hrišćanske solidarnosti i očekivanjem da će pitanje jurisdikcije biti rešavano međusobnim dogovorom.
Posebno ističe i posredničke napore arhiepiskopa Amanije Hristofora, za koje kaže da su – napredovali stabilno i bili blizu održivog rešenja.
Na kraju pisma, Jovan piše:
– Osećamo dužnost da zvanično izrazimo svoj stav i da sa iskrenim bolom kažemo da nas je vaša nedavna odluka duboko razočarala. Ona je zanemarila naše nade, zaobišla svaku dobronamernu inicijativu i potkopala svaki korak ka pomirenju i prevazilaženju međusobnih razlika.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
