SVETA GORA UZNEMIRENA, A TEOLOZI UPOZORAVAJU NA PRETERANO VELIČANJE NOVOG PAPE: Uzdizanje poglavara Rimokatoličke crkve izazvalo je uzbunu u pravoslavnom svetu
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Nedavno izabrani papa Lav XIV, kardinal američkog porekla Robert Prevost, izazvao je talas reakcija ne samo unutar Katoličke crkve, već i među pravoslavnim hrišćanima. Međutim, ono što je privuklo posebnu pažnju jeste brzina i toplina kojom su pojedini pravoslavni poglavari uputili čestitke novom pontifeksu, izražavajući nadu u „jedinstvo“ i „saradnju“.
Ovakva retorika, koja je u pojedinim slučajevima poprimila gotovo panegiričan ton, izazvala je ozbiljna pitanja i nedoumice u teološkim i pastirskim krugovima Pravoslavne crkve. Formulacije poput „duhovni vođa hrišćanstva“, „svetionik mira“ i „katalizator jedinstva“, koje su se našle u zvaničnim saopštenjima pojedinih patrijaršija, teško se mogu razlikovati od uobičajenog rečnika rimske crkvene diplomatije. Time se, po mišljenju mnogih, ugrožavaju teološka doslednost i pastirska odgovornost pravoslavnih poglavara.
Vaseljenska patrijaršija je izbor novog pape pozdravila kao „duhovnu radost“, naglašavajući „dugu tradiciju bratskih odnosa“ između dveju Crkava. Sličan ton zauzele su i Aleksandrijska patrijaršija, kao i još neke autokefalne Crkve, govoreći o „novoj nadi susreta“ i „duhovnom zbližavanju“.
Međutim, u svetlu pravoslavne ekleziologije, ovakvi gestovi nailaze na rezervu. Pravoslavna teologija jasno odbacuje papinsko prvenstvo vlasti, dogmu o nepogrešivosti rimskog poglavara, kao i druge doktrinarne razlike koje su i dalje duboke i suštinske.
Credit: Rocco Pettini/IPA / Sipa Press / Profimedia
Papa Lav XIV
Zbog toga mnogi teolozi više puta ukazuju na neophodnost razlikovanja između teološkog dijaloga i političko-diplomatskih odnosa. Bezrezervno uzdizanje pape – kako u simboličkoj, tako i u retoričkoj ravni – kod mnogih izaziva osećaj teološke nekonzistentnosti, pa čak i unutrašnje protivrečnosti unutar samog pravoslavnog sveta.
Odjek u narodu: zabrinutost i zbunjenost
Reakcije vernog naroda nisu izostale. Posebno su bile izražene na društvenim mrežama i pravoslavnim informativnim portalima. Vernici, monasi i teolozi sve otvorenije izražavaju zabrinutost zbog, kako ga nazivaju, „ekumenističkog klizanja“ jednog dela pravoslavne jerarhije.
Neki ponovo ističu prigovore koji su bili prisutni i tokom Svetog i Velikog sabora na Kritu 2016. godine, kada je pitanje odnosa sa drugim hrišćanskim konfesijama izazvalo ozbiljne polemike i potrese unutar pravoslavnog sveta.
Prema informacijama koje prenosi portal vimaorthodoxias.gr, već se u monaškim zajednicama – naročito na Svetoj gori – vode neformalne, ali ozbiljne rasprave o sadržaju ovih čestitki. Neki govore o „otpadništvu reči“ i „zbunjenosti vere“, izražavajući zabrinutost zbog mogućeg udaljavanja od pravoslavnog predanja.
Dijalog – da, ali ne po cenu istine
Većina teologa saglasna je da sam međuhrišćanski dijalog nije problem – naprotiv, on je potreban i može doneti duhovnu korist. Ali dijalog koji se pretvara u jednostrano veličanje druge strane, bez očuvanja sopstvenog identiteta, postavlja ozbiljno pitanje njegove suštine i opravdanosti.
Voloska akademija teoloških studija, koja često učestvuje u međuhrišćanskim razgovorima, u svojoj najnovijoj analizi podvlači da „poštovanje i priznanje drugoga ne podrazumeva odricanje od sopstvene istine“.
Upravo ta linija – između poštovanja i samoponištavanja – postaje sve tanja u izjavama koje su uputili pojedini poglavari, pa verni narod sve glasnije traži jasan teološki stav i razgraničenje.
Povratak trezvenosti i vernosti predanju
Pravoslavna crkva ne može biti dodatak zapadnoj diplomatiji, niti sme podleći „ekumenističkoj sentimentalnosti“ koja je lišena korena i jasnog identiteta. Verni narod, čuvar predanja i istine, traži jasnoću, doslednost i vernost Svetom Predanju – a ne dvosmislene poruke koje izazivaju konfuziju i nesigurnost.
U tom kontekstu, veličanje pape bez jasnog teološkog razgraničenja ne doprinosi stvarnom zbližavanju Crkava, već naprotiv – može zamagliti pravoslavno svedočanstvo i uneti pometnju u svest vernih.
Savremeno doba traži od Crkve teološku iskrenost, pastirsku mudrost i nepokolebljivost u pravoslavnoj samosvesti. Jedino tako se može očuvati istinsko jedinstvo – ne kao politički cilj, već kao plod istine, ljubavi i vere koja se ne stidi svojih temelja.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Prema predanju, za istoriju ovog manastira vezuju se Sveti Sava, kralj Dragutin i despot Đurađ Branković, a upravo je u vreme Brankovića Sveti Stefan postao njegov nebeski zaštitnik.
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Otac Predrag kaže da je dugo verovao da će mu Bog na neki poseban način pokazati koja je devojka namenjena za njega, ali da mu je to, ipak, otkrio starac Tadej.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Otac Predrag kaže da je dugo verovao da će mu Bog na neki poseban način pokazati koja je devojka namenjena za njega, ali da mu je to, ipak, otkrio starac Tadej.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava praznik Uznesenja Blažene Device Marije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
