SVETA GORA UZNEMIRENA, A TEOLOZI UPOZORAVAJU NA PRETERANO VELIČANJE NOVOG PAPE: Uzdizanje poglavara Rimokatoličke crkve izazvalo je uzbunu u pravoslavnom svetu
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Nedavno izabrani papa Lav XIV, kardinal američkog porekla Robert Prevost, izazvao je talas reakcija ne samo unutar Katoličke crkve, već i među pravoslavnim hrišćanima. Međutim, ono što je privuklo posebnu pažnju jeste brzina i toplina kojom su pojedini pravoslavni poglavari uputili čestitke novom pontifeksu, izražavajući nadu u „jedinstvo“ i „saradnju“.
Ovakva retorika, koja je u pojedinim slučajevima poprimila gotovo panegiričan ton, izazvala je ozbiljna pitanja i nedoumice u teološkim i pastirskim krugovima Pravoslavne crkve. Formulacije poput „duhovni vođa hrišćanstva“, „svetionik mira“ i „katalizator jedinstva“, koje su se našle u zvaničnim saopštenjima pojedinih patrijaršija, teško se mogu razlikovati od uobičajenog rečnika rimske crkvene diplomatije. Time se, po mišljenju mnogih, ugrožavaju teološka doslednost i pastirska odgovornost pravoslavnih poglavara.
Vaseljenska patrijaršija je izbor novog pape pozdravila kao „duhovnu radost“, naglašavajući „dugu tradiciju bratskih odnosa“ između dveju Crkava. Sličan ton zauzele su i Aleksandrijska patrijaršija, kao i još neke autokefalne Crkve, govoreći o „novoj nadi susreta“ i „duhovnom zbližavanju“.
Međutim, u svetlu pravoslavne ekleziologije, ovakvi gestovi nailaze na rezervu. Pravoslavna teologija jasno odbacuje papinsko prvenstvo vlasti, dogmu o nepogrešivosti rimskog poglavara, kao i druge doktrinarne razlike koje su i dalje duboke i suštinske.
Credit: Rocco Pettini/IPA / Sipa Press / Profimedia
Papa Lav XIV
Zbog toga mnogi teolozi više puta ukazuju na neophodnost razlikovanja između teološkog dijaloga i političko-diplomatskih odnosa. Bezrezervno uzdizanje pape – kako u simboličkoj, tako i u retoričkoj ravni – kod mnogih izaziva osećaj teološke nekonzistentnosti, pa čak i unutrašnje protivrečnosti unutar samog pravoslavnog sveta.
Odjek u narodu: zabrinutost i zbunjenost
Reakcije vernog naroda nisu izostale. Posebno su bile izražene na društvenim mrežama i pravoslavnim informativnim portalima. Vernici, monasi i teolozi sve otvorenije izražavaju zabrinutost zbog, kako ga nazivaju, „ekumenističkog klizanja“ jednog dela pravoslavne jerarhije.
Neki ponovo ističu prigovore koji su bili prisutni i tokom Svetog i Velikog sabora na Kritu 2016. godine, kada je pitanje odnosa sa drugim hrišćanskim konfesijama izazvalo ozbiljne polemike i potrese unutar pravoslavnog sveta.
Prema informacijama koje prenosi portal vimaorthodoxias.gr, već se u monaškim zajednicama – naročito na Svetoj gori – vode neformalne, ali ozbiljne rasprave o sadržaju ovih čestitki. Neki govore o „otpadništvu reči“ i „zbunjenosti vere“, izražavajući zabrinutost zbog mogućeg udaljavanja od pravoslavnog predanja.
Dijalog – da, ali ne po cenu istine
Većina teologa saglasna je da sam međuhrišćanski dijalog nije problem – naprotiv, on je potreban i može doneti duhovnu korist. Ali dijalog koji se pretvara u jednostrano veličanje druge strane, bez očuvanja sopstvenog identiteta, postavlja ozbiljno pitanje njegove suštine i opravdanosti.
Voloska akademija teoloških studija, koja često učestvuje u međuhrišćanskim razgovorima, u svojoj najnovijoj analizi podvlači da „poštovanje i priznanje drugoga ne podrazumeva odricanje od sopstvene istine“.
Upravo ta linija – između poštovanja i samoponištavanja – postaje sve tanja u izjavama koje su uputili pojedini poglavari, pa verni narod sve glasnije traži jasan teološki stav i razgraničenje.
Povratak trezvenosti i vernosti predanju
Pravoslavna crkva ne može biti dodatak zapadnoj diplomatiji, niti sme podleći „ekumenističkoj sentimentalnosti“ koja je lišena korena i jasnog identiteta. Verni narod, čuvar predanja i istine, traži jasnoću, doslednost i vernost Svetom Predanju – a ne dvosmislene poruke koje izazivaju konfuziju i nesigurnost.
U tom kontekstu, veličanje pape bez jasnog teološkog razgraničenja ne doprinosi stvarnom zbližavanju Crkava, već naprotiv – može zamagliti pravoslavno svedočanstvo i uneti pometnju u svest vernih.
Savremeno doba traži od Crkve teološku iskrenost, pastirsku mudrost i nepokolebljivost u pravoslavnoj samosvesti. Jedino tako se može očuvati istinsko jedinstvo – ne kao politički cilj, već kao plod istine, ljubavi i vere koja se ne stidi svojih temelja.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Sa balkona bazilike Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je lidere i narode da, umesto zidova, grade mostove i najavio nastavak reformi koje je započeo njegov prethodnik, papa Franja.
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
U svom prvom nedeljnom blagoslovu Sveti Otac osudio je globalne sukobe, pozvao na okončanje ratova i pomolio se za sve majke širom sveta. Ovaj trenutak označava početak njegovog pontifikata i simbolizuje nadu i jedinstvo vernika širom sveta.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
