Sa balkona bazilike Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je lidere i narode da, umesto zidova, grade mostove i najavio nastavak reformi koje je započeo njegov prethodnik, papa Franja.
U večernjim časovima, sa istorijskog balkona bazilike Svetog Petra u Vatikanu, novi poglavar Rimokatoličke crkve, papa Lav XIV, uputio je svetu svoje prve reči – reči koje su odjeknule tišinom punom nade i vapajem za mirom. Njegov apel za mir svim narodima bio je istovremeno jednostavan i snažan: „Krenimo napred, bez straha, ujedinjeni, ruku pod ruku sa Bogom i jedni sa drugima.“
U vremenu kada su zidovi među ljudima viši nego ikada, papa iz Sjedinjenih Američkih Država, prvi u istoriji Katoličke crkve, izabrao je da pozove svet ne na podizanje odbrambenih bastiona, već na izgradnju mostova – mostova koji vode ka drugom čoveku, ka razumevanju, ka zajedničkom traženju Božjeg lica u svakome od nas.
Ime koje je uzeo – Lav XIV – nosi snažnu simboliku. U svetopisamskom duhu, lav je često simbol snage, hrabrosti i čuvara pravde. Njegovo pojavljivanje na čelu Crkve može se protumačiti kao poziv hrišćanima da ne žive u strahu od budućnosti, već u poverenju u Božju promisao, nošeni snagom Duha Svetoga.
Lav XIV je nasledio papu Franju, čiji je pontifikat obeležen težnjom ka približavanju Crkve savremenom čoveku, prema siromašnima, obespravljenima i marginalizovanima. Novi papa, kako se očekuje, nastaviće tim putem, što potvrđuju i prve reči njegovog govora, u kojima je istakao važnost dijaloga – istinskog, poniznog i otvorenog.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini
papa Leo XIV
Njegov izbor naišao je na široku podršku svetskih lidera. Čestitke su uputili i oni koji retko govore istim jezikom – lideri Evropske unije, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Izraela Isak Hercog, kao i predsednici Nemačke, Poljske, Španije i SAD. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izrazio je nadu da će Lav XIV moralno podržati Ukrajinu, tražeći da upravo papa bude glas savesti u vremenu kada su ratovi pritisnuli srce sveta.
U kontekstu hrišćanstva, izbor novog pape i njegov prvi govor snažno podsećaju na Hristove reči iz Jevanđelja po Jovanu: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje.“ (Jn 14,27) U tom duhu, poruka pape Lava XIV ne treba da ostane samo simboličan gest sa balkona bazilike, već poziv svakom verniku da u svom životu, svakodnevno, bira put pomirenja, ljubavi i vere.
Jer Crkva, kao telo Hristovo, pozvana je da bude „svetionik u noći“ – i ako taj svetionik danas obasjava svet sa Trga Svetog Petra, neka njegove zrake pronosimo mi, hrišćani, u svakoj misli, u svakom susretu, u svakom oproštaju.
Iako je godinama unazad udaljen iz javnog života zbog ozbiljnih optužbi, kardinala Huana Luisa Čiprijanija očekuju na konklavi u Rimu. Njegovo prisustvo izazvalo je osude i duboko razočaranje među onima koji su već jednom bili izdani od Crkve kojoj su verovali.
Od Sobe suza i molitve u tišini do istorijskih reči „Habemus Papam“ – otkrivamo niz svetih koraka koji slede nakon što Crkva dobije novog pastira, kao što je bio slučaj i s izborom pape Franje.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, otac Evsevije Meandžija kroz istorijske činjenice i crkveno predanje osvetljava duboke razlike u poimanju pokloničkih putovanja u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
