U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, otac Evsevije Meandžija kroz istorijske činjenice i crkveno predanje osvetljava duboke razlike u poimanju pokloničkih putovanja u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi.
U Pravoslavnoj crkvi vernici kroz vekove odlaze na hodočašće u Jerusalim, na Hristov grob i druge svetinje, kako u Svetoj zemlji tako i u mnoge pravoslavne manastire i crkve širom sveta, gde se nalaze čudotvorne mošti svetitelja, kao i njihove čudotvorne ikone. Takođe se vrlo često mošti svetitelja ili čudotvorne ikone donose iz manastira u gradske crkve na poklonjenje vernom narodu i radi duhovne utehe. Srpski narod je imao veliki blagoslov ovih dana da se iz manastira Vatoped na Svetoj Gori donese u Hram Svetog Save u Beogradu čudotvorni Sveti pojas Presvete Bogorodice na poklonjenje vernom srpskom pravoslavnom narodu.
Duhovna tradicija hodočašća i poklonjenja svetinjama postoji, takođe, i u Rimokatoličkoj crkvi. Kroz vekove pa sve do današnjih dana milioni rimokatoličkih vernika odlazili su na hodočašća u rimokatoličke svetinje, kako u Svetoj zemlji tako i u evropska svetilišta, poput Katedrale Santijago de Kompostela u Španiji, gde se nalaze mošti Svetog apostola Jakova.
Posebno mesto u hodočašću rimokatoličkih vernika imali su grobovi Svetog apostola Petra i Svetog apostola Pavla u Rimu. To je trajalo kroz vekove sve do kraja 19. veka, kada je centar hodočašća rimokatoličkih vernika pomeren sa grobova Svetih apostola Petra i Pavla na takozvanog Hristovog vikara ili namesnika na zemlji, odnosno rimskog papu. Od tada, tačnije od 1870. godine, nakon proglašenja dogme o nepogrešivosti rimskog pape, centar hodočašća prestaje da bude poklonjenje moštima Svetih apostola, a u središte dolazi ličnost rimskog pape, kako navodi rimokatolički istoričar Klaus Šac.
U drugoj polovini 19. veka dolazi do radikalnih promena režima u Evropi, a pre svega do zauzimanja Rima od strane Kraljevske vojske Italije, što je dovelo do ukidanja Papske države u Italiji i njenog ograničenja na prostor Vatikana. To je dovelo do potpunog slabljenja ovozemaljske moći Vatikana i rimskih papa.
Da bi ipak sačuvao položaj Vatikana i ulogu rimskih papa, energični papa Pijo IX (1792–1878) tokom svog papskog mandata (1846–1878) povukao je nekoliko značajnih poteza koji su omogućili očuvanje ovozemaljskog ugleda Vatikana, kao i papske moći i uticaja na vladare i vernike širom sveta.
Da bi se to postiglo, energični papa Pijo IX uspeo je tokom svog papskog mandata da uzdigne papsku vlast na najviši nivo, a posebno tokom Prvog vatikanskog koncila (sabora), kada su proglašeni dogmati o „Prvenstvu rimskog pape“ i „Nepogrešivosti rimskog pape po pitanjima dogmata i morala“. Upravo ta dva dogmata uticala su kako na čitavu Rimokatoličku crkvu i njen odnos sa drugim državama i religijama, tako i na hodočašće rimokatoličkih vernika u Rimu.
Pre proglašenja ovih novih rimokatoličkih dogmi, tri događaja uticala su na širenje papske moći širom sveta. Prvi je bilo proglašenje dogme o Bezgrešnom začeću Presvete Bogorodice 1854. godine, zatim 1862. godine proglašenje za svetitelje 350 japanskih mučenika, a na kraju, 1867. godine, svečana proslava hiljadu osamsto godina od upokojenja Svetih apostola Petra i Pavla. Tokom ova tri velika događaja za Rimokatoličku crkvu okupio se veliki broj rimokatoličkih episkopa koji su povezali svoje vernike eparhije sa rimskim papom kao centrom Rimokatoličke crkve.
Do tada se isključivo dolazilo u Rim sa svih strana sveta na poklonjenje grobovima Svetih apostola Petra i Pavla. Od tada pa do danas, centar hodočašća u Rim, odnosno u Vatikan, postaje ličnost svakog pape koji u tom trenutku stoluje u Vatikanu.
Poznato je čuveno „Slovensko hodočašće papi“ iz 1881. godine, kada su hrvatski rimokatolički vernici iz Austrougarske, zajedno sa učenim đakovačkim biskupom Josipom Jurajem Štrosmajerom, krenuli u Rim. Tom prilikom išli su na poklonjenje rimskom papi kako bi zahvalili papi Lavu XIII (1810–1903) za encikliku „Grande Munus“, u kojoj je priznao za svetitelje slovenske apostole Kirila i Metodija zbog njihove vernosti rimskom papi.
O tom „Slovenskom hodočašću papi“ pisao je Sveti dalmatinski episkop Nikodim Milaš:
„A zgodna mi se prilika tada za to pokazala takozvanim „Slavenskim hodočašćem u Rim“, kad su Hrvati pošli da zahvale papi, što je on tobože priznao za svece slovenske apostole Kirila i Metodija. Prilikom toga „hodočašća“, ili bolje, uslijed odnosne papine enciklike „Grande Munus“ od 30. septembra 1880. većina latinskih biskupa naših krajeva, a na čelu im đakovački biskup Josip Juraj Štrosmajer, izdali su bili poslanice pozivajući vjernike svoje na „hodočašće“, ali ujedno napadajući na pravoslavnu vjeru i crkvu.“
O bogoslovskom značaju „hodočašća rimskom papi“ vidimo iz knjige kardinala Gerharda Ludviga Milera (Gerhard Ludwig Müller) „Papa, njegova misija i njegova uloga“:
„Hodočašće radi viđenja Pape ukorenjeno je u katoličkoj teologiji „Hodočasničke crkve“. Ono označava duhovno putovanje napuštanja običnog života radi susreta sa Bogom i odaje počast Petrovoj službi, posmatrajući Papu kao zemaljskog Hristovog namesnika, vidljivog centra jedinstva i naslednika Svetog Petra.
Teološko značenje ovog putovanja obuhvata nekoliko osnovnih verovanja:
• Susret sa Hristom kroz Petrovog naslednika: Papa predstavlja vidljivi znak jedinstva Crkve. Viđenje njega lično ili služenje mise sa njim shvata se kao način jačanja zajedništva sa globalnom katoličkom zajednicom i produbljivanja vere u Hrista.
• Koncept „Hodočasničke crkve“: Katolička teologija uči da su svi vernici na doživotnom putovanju vere ka nebu. Fizičko putovanje radi viđenja Pape odražava ovo duhovno putovanje, podsećajući vernike da nisu kod kuće, već da su putnici koji prolaze kroz svet.
• Poziv na obnovu i obraćenje: Za razliku od odmora, hodočašće je namenjeno duhovnoj transformaciji. Fizički napor i namernost putovanja stvaraju prostor za molitvu, razmišljanje i traženje od Boga milosti da se po povratku kući živi svoj hrišćanski poziv.
• Zajednica svetaca: Hodočašća često uključuju posetu grobnicama apostola (kao što je bazilika Svetog Petra u Vatikanu). Viđenje Pape tamo direktno povezuje hodočašća sa osnivačima, mučenicima i neprekinutom apostolskom tradicijom Crkve.“
Koliko je značajno hodočašće papi u Vatikan govori statistika iz prošle jubilarne katoličke 2025. godine, kada je u Rim došlo više od 33 miliona hodočasnika iz 185 zemalja. Mnogi rimokatolički vernici pripremali su se godinama za susret sa papom, kako svedoče sami vernici, što se može videti iz brojnih reportaža sa hodočašća.
O samom značaju susreta sa rimskim papom vernici izražavaju najdublja osećanja:
„P: Šta je za vas značilo putovanje da vidite Papu? Za rimokatoličke vernike centralni događaj hodočašća u Vatikan jeste primanje blagoslova od rimskog pape:
„Jedan od najočekivanijih trenutaka za hodočasnike jeste prilika da prisustvuju papskoj audijenciji. Ovaj susret nije samo prilika da se čuje od poglavara Katoličke crkve već i da se primi njegov blagoslov. Prisustvo pape je podsetnik na kontinuitet i tradiciju vere. Za mnoge, ovaj trenutak može biti vrhunac njihovog hodočasničkog iskustva, bezvremena prilika koja ih povezuje sa bogatom istorijom Crkve.“
U Pravoslavnoj crkvi ne postoji hodočašće papi, niti patrijarhu, niti episkopu, niti svešteniku ili nekom poznatom duhovniku, niti bilo kom živom članu Crkve. Takva praksa je potpuno suprotna dogmatskom učenju Pravoslavne crkve i predstavlja svojevrsno idolopoklonstvo, odnosno čovekopoklonstvo.
Pravoslavni vernici ukazuju ljubav, poštovanje i poslušanje patrijarhu, episkopima i sveštenicima, ali ne i obožavanje i poklonjenje. Obožavanje pripada isključivo Bogu u Svetoj Trojici, Ocu, Sinu i Svetom Duhu. Božije ugodnike, svetitelje Pravoslavne crkve, poštujemo prizivajući ih kao zastupnike u molitvama.
Pravoslavni vernici odlaze na hodočašća svetinjama da celivaju svete mošti i ikone svetitelja, jer su one postale sasudi Božije blagodati i samim tim molitvenici za rod ljudski pred Bogočovekom Isusom Hristom.
Arhimandrit mr Evsevije Meandžija
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom. Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin. Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike. Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva. Budi deo Religija.rs zajednice. Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina. Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja. Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju. Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih. Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije. Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan. Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije. Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina. Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja. Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici. Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Mitropolija.com
Od grobova apostola do susreta sa papom u Vatikanu
Bracaglia Andrea/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Šta hodočašće papi znači u katoličkoj teologiji
O: Ono što me je prvenstveno dovelo u Rim jeste moja čvrsta vera u Boga. Prilika da upoznam Svetog Oca, iako sam ga video samo iz daljine, bila je nestvarna čast za mene. To je nešto što zapravo doživite samo jednom u životu.“
Zašto pravoslavni hodočaste svetinjama, a ne živim ljudima
MONASI I INFRASTRUKTURA SVETE GORE POD SVE VEĆIM PRITISKOM: Nagli rast broja poklonika u svetogorskim manastirima
VELIKA PROMENA ZA KATOLIKE U RUSIJI: Papa prihvatio povlačenje moskovskog nadbiskupa posle skoro dve decenije službe
"DOLAZI TRAJNI ZNAK KOJI ĆE POTRESTI SVET": Uznemirujuća svedočenja hodočasnika iz Međugorja
SVEČANI POVRATAK NA SVETU GORU: Časni pojas Presvete Bogorodice ispraćen iz Beograda posle istorijskog poklonjenja više od milion vernika (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ne započinjite nijedan posao, a da pre toga niste ovo uradili: Sveti Tihon Zadonski kaže da će samo tako biti berićetan
Čuda Svetog Dimitrija o kojima se i danas priča: Spasao Solun od neprijatelja, gladne od smrti, a dve devojke izbavio iz ropstva...
Od ovoga nikad ne odstupajte, pa čak i ceo svet da se ruši: Sveti Gavrilo Gruzijski o najjačem oružju protiv zla
Zadušnice možete obeležiti i kod kuće, ako niste u mogućnosti da odete na groblje: Evo kako se to radi
Danas obeležavamo Zadušnice: Evo da li ste u obavezi da dajete prilog svešteniku za kađenje groba ili za pominjanje vaših upokojenih na proskomidiji
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Zahvaljujući Svetom Dimitriju ostvario veliku pobedu, a onda brutalno ubijen zbog Hrista: Danas se molitveno sećamo Svetog mučenika Nestora
"Vera nije samo reč, ona je život": Hram Svetog velikomučenika Dimitrija na Novom Beogradu obeležio krsnu slavu (FOTO)
Ne započinjite nijedan posao, a da pre toga niste ovo uradili: Sveti Tihon Zadonski kaže da će samo tako biti berićetan
Čuda Svetog Dimitrija o kojima se i danas priča: Spasao Solun od neprijatelja, gladne od smrti, a dve devojke izbavio iz ropstva...
Danas je crveno slovo i jedan od pet najvećih crkvenih praznika: Slavimo Svetog Dimitrija - Mitrovdan!
Od ovoga nikad ne odstupajte, pa čak i ceo svet da se ruši: Sveti Gavrilo Gruzijski o najjačem oružju protiv zla
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
SEĆATE LI SE TORTE KOJA JE NEKADA BILA PONOS SVAKE SLAVSKE TRPEZE? Originalni recept za “španski vetar”, poslasticu koja se ne zaboravlja
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Predstavnici svetogorskih manastira priredili su svečani doček Poglavar Bugarske pravoslavne crkve.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News