Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Papa Lav XIV najavio je danas da se sprema da poseti drevnu Nikeju, sada moderni turski grad Iznik, gde će prisustvovati proslavi 1.700. godišnjice Prvog sabora u Nikeji.
Na konferenciji za novinare papa je na pitanje da li će ispuniti obećanje koje je dao njegov prethodnik papa Franja da će posetiti drevnu Nikeju odgovorio da "to pripremamo", prenela je agencija Ansa. Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Kada je sazvan prvi sabor u Nikeji?
wikipedia
Prvi nikejski sabor je i prvi ekumenski (svevaseljenski) crkveni sabor, održan u Nikeji. Sazvao ga je rimski car Konstantin I Veliki od 20. maja do 30. juna 325. godine kako bi se razrešilo pitanje neslaganja u aleksandrijskoj Crkvi u vezi sa pitanjem da li je Isus ravan po suštini Bogu Ocu.
Sabor je formulisao simbol vere, deklaraciju i sažetak hrišćanske vere.
Kada je izabran novi papa?
Novi papa je Robert Prevost koji je preuzeo ime Lav XIV. Prvi papa Amerikanac obratio se okupljenima na Trgu svetog Petra u Vatikanu i poželeo svima mir.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Dok se ceo Vatikan utapa u tišini molitve, Lav XIV – nekadašnji misionar iz Perua – započinje pontifikat porukom jedinstva, skromnosti i nade za više od milijardu vernika širom sveta.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
U svom prvom nedeljnom blagoslovu Sveti Otac osudio je globalne sukobe, pozvao na okončanje ratova i pomolio se za sve majke širom sveta. Ovaj trenutak označava početak njegovog pontifikata i simbolizuje nadu i jedinstvo vernika širom sveta.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Dok patrijarh carigradski najavljuje dolazak rimskog pontifa i poziva na „jedinstvo u istini“, među pravoslavnim narodima raste strah da se ispod plašta sabornosti krije najdublja izdaja Svetog Predanja
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
