Tanjug/AP/Oleg Varov/Andrew MedichiniPatrijarh srpski Porfirije
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
U ozračju promišljenog ćutanja i molitvenog pogleda u Nebo, kada svet očekuje mir, razumevanje i oslonac u pastirima Crkve, patrijarh srpski Porfirije uputio je danas srdačnu i čestitku novoizabranom rimskom papi Lavu XIV. U toj poruci, upućenoj ne samo rečima već i molitvom, sabrani su vera, nada i iskrena bratska ljubav među hrišćanima.
U dahu svetopisamskog nadahnuća, patrijarh Porfirije istakao je da je izbor pape Lava XIV „nesumnjivo vođen promislu Božjem i svetoj volji Njegovoj“, naglasivši da je u liku novoizabranog prvosveštenika Rimske Crkve prepoznat „dostojni naslednik blažene uspomene pape Franje, koji će u kolektivnom pamćenju srpskog naroda zauvek ostati kao draga uspomena“.
Svestan težine, ali i svetosti službe koju je papa Lav XIV preuzeo, patrijarh je odao priznanje veličini zadatka:
- Posle izrazito snažne duhovne figure Vašeg prethodnika, preuzeti dužnost predstojatelja Rimokatoličke Crkve izuzetno je zahtevno, ali i blagosloveno“, podsetivši na utešne Hristove reči: „Uzmite jaram moj na sebe... jer jaram je moj blag, i breme je moje lako“ (Mt 11, 28–30).
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije
U duhu hrišćanske nade i vere u snagu Jevanđelja, patrijarh Porfirije izrazio je uverenje da će papa Lav XIV rečju i primerom voditi pastvu Rimokatoličke Crkve neprolaznim vrednostima Jevanđelja, jer su upravo one ono što je današnjem svetu nasušno, ako ne i jedino, potrebno. U vremenu opterećenom mnogim i teškim iskušenjima – ratnim nesrećama, terorizmom, ekonomskim, političkim i društvenim krizama – patrijarh vidi papinu misiju kao svetionik nade.
Posebno je dirljiva molitvena želja kojom se obraća novom rimskom pontifeksu, zazivajući pomoć svetog pape Lava Velikog i apostola Petra i Pavla: „da sačuvaju hrišćansku ekumenu, doprinesu harmoniji među hrišćanima, saradnji među Crkvama, razumevanju među narodima, afirmaciji duhovnih i moralnih vrednosti, zaštiti ugnjetavanih i služenju bližnjima.“
Na kraju, iz srca Crkve pravoslavne, patrijarh Porfirije poručuje novom papi:
- Još jednom od sveg srca želimo dobro zdravlje, snagu, radost, postojanost u svedočenju Jevanđelja i obilnu pomoć od Boga u vršenju odgovorne i nelake arhipastirske službe.
U vremenu kada se svet pita gde su mostovi razumevanja, ova čestitka nije tek formalni gest, već svedočanstvo da, i pored različitosti, reč ljubavi i molitva u Hristu mogu premostiti razdaljine – od Beograda do Rima, od Istoka do Zapada.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
Sa balkona bazilike Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je lidere i narode da, umesto zidova, grade mostove i najavio nastavak reformi koje je započeo njegov prethodnik, papa Franja.
Kada je izabran 267. papa, priroda je tiho govorila o brizi, slobodi i duhovnoj odgovornosti, a galebovi su postali simbol koji nosi dublje poruke vere.
Dok se ceo Vatikan utapa u tišini molitve, Lav XIV – nekadašnji misionar iz Perua – započinje pontifikat porukom jedinstva, skromnosti i nade za više od milijardu vernika širom sveta.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
