U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Može li jedan razgovor zaista zaštititi ono najsvetije? Susret između patrijarha jerusalimskog Teofila III i predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana u subotu. 3. septembra, u Istanbulu odjeknuo je kao apel na odgovornost — ne samo političarima, već i svima koji čuvaju hrišćansko nasleđe u Svetoj zemlji.
Kako navodi Jerusalimska patrijaršija, među temama koje su istaknute tokom susreta bila je i važnost očuvanja postojećeg statusa (status quo) u Jerusalimu. Patrijarh Teofil III podsetio je na Omarovu povelju — dokument iz VII veka koji se u crkvenoj i pravnoj literaturi navodi kao istorijski čin koji je, u različitim interpretacijama, obezbedio zaštitu hrišćanskih svetinja pod muslimanskom vlašću.
U pravoslavnom diskursu, ova povelja često se pominje kao simbol međureligijskog ugovora i pravne tradicije koja je oblikovala položaj svetih mesta u Jerusalimu.
Patrijarh Teofil III ponovio je ono što često naglašavaju i pravoslavni teolozi: svetišta u Jerusalimu nisu ekskluzivno vlasništvo jedne zajednice — ona su duhovno blago koje povezuje vernike širom sveta.
– Svetišta moraju ostati izvor jedinstva i nade – prenele su službene beleške Jerusalimske patrijaršije.
Ta poruka ima i praktičnu dimenziju: pristup, pravo bogosluženja i očuvanje svetinja moraju biti zaštićeni od političkih i bezbednosnih pritisaka.
Portal TRT World podseća i na istorijsku dimenziju – Carigrad (danas Istanbul) vekovima je bio središte pravoslavne tradicije. Upravo ta istorijska memorija čini da susret u Erdoganuovoj palati nosi posebnu simboliku: poseta patrijarha jerusalimskog Turskoj nije samo protokolarna, već je i apel na trajnu brigu o hrišćanskom nasleđu u regionu.
Kako ukazuju hrišćanski portali i izveštaji koji prate stanje u Svetoj zemlji, u poslednje vreme zabeleženi su napadi i pritisci koji ugrožavaju svakodnevni život i bogosluženje hrišćanskih zajednica. U tom kontekstu, razgovori na visokom nivou — i molbe za međunarodnu pažnju — dobijaju dodatnu težinu. Susret patrijarha Teofila III i Erdogana može se tumačiti i kao pokušaj da se obezbedi širi diplomatski i moralni okvir za zaštitu svetinja.
Više od protokola
Ovaj susret pokazuje da pitanja svetih mesta u Jerusalimu ne mogu ostati samo lokalno ili unutardržavno pitanje: ona su pitanje crkvene brige, međureligijskog poverenja i međunarodne pažnje. Kada jerusalimski patrijarh govori o zaštiti svetinja, njegova poruka nadilazi crkvene granice i poziva na odgovornost sve aktere — države, crkve i javnost.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
