U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Može li jedan razgovor zaista zaštititi ono najsvetije? Susret između patrijarha jerusalimskog Teofila III i predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana u subotu. 3. septembra, u Istanbulu odjeknuo je kao apel na odgovornost — ne samo političarima, već i svima koji čuvaju hrišćansko nasleđe u Svetoj zemlji.
Kako navodi Jerusalimska patrijaršija, među temama koje su istaknute tokom susreta bila je i važnost očuvanja postojećeg statusa (status quo) u Jerusalimu. Patrijarh Teofil III podsetio je na Omarovu povelju — dokument iz VII veka koji se u crkvenoj i pravnoj literaturi navodi kao istorijski čin koji je, u različitim interpretacijama, obezbedio zaštitu hrišćanskih svetinja pod muslimanskom vlašću.
U pravoslavnom diskursu, ova povelja često se pominje kao simbol međureligijskog ugovora i pravne tradicije koja je oblikovala položaj svetih mesta u Jerusalimu.
Patrijarh Teofil III ponovio je ono što često naglašavaju i pravoslavni teolozi: svetišta u Jerusalimu nisu ekskluzivno vlasništvo jedne zajednice — ona su duhovno blago koje povezuje vernike širom sveta.
– Svetišta moraju ostati izvor jedinstva i nade – prenele su službene beleške Jerusalimske patrijaršije.
Ta poruka ima i praktičnu dimenziju: pristup, pravo bogosluženja i očuvanje svetinja moraju biti zaštićeni od političkih i bezbednosnih pritisaka.
Portal TRT World podseća i na istorijsku dimenziju – Carigrad (danas Istanbul) vekovima je bio središte pravoslavne tradicije. Upravo ta istorijska memorija čini da susret u Erdoganuovoj palati nosi posebnu simboliku: poseta patrijarha jerusalimskog Turskoj nije samo protokolarna, već je i apel na trajnu brigu o hrišćanskom nasleđu u regionu.
Kako ukazuju hrišćanski portali i izveštaji koji prate stanje u Svetoj zemlji, u poslednje vreme zabeleženi su napadi i pritisci koji ugrožavaju svakodnevni život i bogosluženje hrišćanskih zajednica. U tom kontekstu, razgovori na visokom nivou — i molbe za međunarodnu pažnju — dobijaju dodatnu težinu. Susret patrijarha Teofila III i Erdogana može se tumačiti i kao pokušaj da se obezbedi širi diplomatski i moralni okvir za zaštitu svetinja.
Više od protokola
Ovaj susret pokazuje da pitanja svetih mesta u Jerusalimu ne mogu ostati samo lokalno ili unutardržavno pitanje: ona su pitanje crkvene brige, međureligijskog poverenja i međunarodne pažnje. Kada jerusalimski patrijarh govori o zaštiti svetinja, njegova poruka nadilazi crkvene granice i poziva na odgovornost sve aktere — države, crkve i javnost.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
