Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Mladić i devojka, turisti iz Rusije, našli su se u centru pažnje u Istanbulu nakon što je na društvenim mrežama osvanuo snimak na kojem se vide kako se fotografišu i ljube u dvorištu džamije Bujuk Čamlidža, najvećeg islamskog verskog objekta u Turskoj.
Kako prenose turski mediji, snimak je izazvao buru komentara i osudu javnosti, a policija je ubrzo privela mladi par. Javno tužilaštvo u Istanbulu pokrenulo je postupak zbog sumnje da su "javno uvredili verske vrednosti", što se u Turskoj tretira kao krivično delo i može nositi kaznu zatvora od šest meseci do godinu dana.
Prema pisanju portala Haberler, tokom ispitivanja mladić je izjavio da nije bio svestan da takvo ponašanje u blizini džamije predstavlja prekršaj, ističući da nije primetio nikakve znakove zabrane i da ih niko od prisutnih nije upozorio. On se izvinio zbog incidenta i naglasio da nikada ne bi postupio na taj način da je znao posledice.
Kako podseća portal Dusun Think, turski zakoni strogo sankcionišu ponašanja koja se tumače kao narušavanje verskih osećanja. U prošlosti su u sličnim slučajevima izricane i zatvorske kazne, što pokazuje ozbiljnost kojom se ovakvi incidenti tretiraju.
Portali MTV Lebanon i Cyprus FAQ navode da je optužnica protiv ruskih turista već prosleđena sudu, ali da su oni, nakon saslušanja, pušteni na slobodu. Ruski mediji prenose da su mladić i devojka napustili Tursku i vratili se u svoju zemlju.
Džamija Bujuk Čamlidža, svečano otvorena 2019, nije samo najveća džamija u Turskoj već i jedno od najposećenijih verskih i kulturnih mesta u Istanbulu, s muzejom, bibliotekom i konferencijskim prostorima. Upravo zato, incident u njenom dvorištu izazvao je snažan odjek i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti.
Na platformi Iks objavio je video-snimak hapšenja, na kojem se vidi kako je karikaturista uhapšen sa rukama vezanim lisicama iza leđa. Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“. Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta. U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Shutterstock
Epilog slučaja i odlazak iz Turske
Islam
20:02 | 01.07.2025
ZBOG OVE KARIKATURE PROROKA MUHAMEDA IZBIO HAOS U TURSKOJ: Ljudi kamenuju redakciju, uhapšen karikaturista - meci i suzavac (VIDEO)
Duhovna riznica
18:45 | 11.07.2025
NOVA PROVOKACIJA ERDOGANA: Turski predsednik poručio hrišćanima: "Aja Sofija nikada više neće biti vaša!"
Duhovna riznica
22:13 | 15.07.2025
NOVI ERDOGANOV UDAR NA HRIŠĆANSKO NASLEĐE: U Turskoj drevnu pravoslavnu crkvu iz 10. veka pretvaraju u džamiju
Duhovna riznica
20:14 | 07.08.2025
KO JE POKUŠAO DA SPALI AJA SOFIJU? Muškarac zapalio Bibliju u svetinji gde su nekada služili carevi i patrijarsi – policija objavila snimak (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Stub i Konstantinova statua postali su jedan od simbola Carigrada, što pokazuje i čuvena antička mapa Tabula Peutingeriana.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
