KO JE POKUŠAO DA SPALI AJA SOFIJU? Muškarac zapalio Bibliju u svetinji gde su nekada služili carevi i patrijarsi – policija objavila snimak (VIDEO)

U srcu nekadašnje carske prestonice pravoslavlja, u zdanju koje vekovima izaziva divljenje i izaziva rasprave, dogodio se čin skrnavljenja koji je uznemirio vernike i čitavu javnost.

Turska policija objavila je snimak incidenta koji se dogodio 11. jula uveče u Aja Sofiji — svetinji iz vremena cara Justinijana, simbolu hrišćanstva i pravoslavne duhovnosti, a danas džamiji i UNESCO-voj zaštićenoj baštini. Na snimku se jasno vidi muškarac s crvenom kapom i prekrivenim licem kako pali knjigu — kasnije identifikovanu kao Bibliju — u glavnoj molitvenoj sali, tačno iza jedne od govornica, u blizini stuba, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara savezpn.rs.

Skrnavljenje u srcu bivše carske prestonice pravoslavlja

Plamen je ubrzo zahvatio deo bogato izrađenog tepiha, ali je obezbeđenje brzo reagovalo i sprečilo veću štetu. Incident se dogodio posle večernje molitve, oko 23.30 časova po lokalnom vremenu.

Muškarac star 42 godine odmah je uhapšen. Prema izveštajima lokalnih medija, ima višestruki kriminalni dosije — bio je optužen za fizičke napade, pretnje, krađu automobila i druge oblike nasilničkog ponašanja. Više puta je boravio na lečenju u psihijatrijskim ustanovama, a tokom policijskog saslušanja zatražio je da ponovo bude premešten u mentalnu bolnicu.

Motivi ovog čina svetogrđa još uvek nisu utvrđeni, ali je jasno da se radi o duboko uznemirujućem napadu na mesto koje u sebi sabira vekove vere, umetnosti i duhovnosti.

Simbol večnosti između krstova i polumeseca

Sveta Sofija (Aja Sofija), čuvena Velika crkva Premudrosti Božije, izgrađena je 537. godine po nalogu vizantijskog cara Justinijana I. Tokom više od devet vekova bila je središte Pravoslavne crkve, mesto gde su služene najvažnije liturgije carigradskih patrijarha i simbol duhovne moći Vizantije.

Nakon osmanskog osvajanja Carigrada 1453. godine, crkva je pretvorena u džamiju. U skladu sa tadašnjom politikom sekularizacije, 1934. godine Aja Sofija je proglašena muzejem. Ta odluka simbolično je predstavljala pokušaj pomirenja istorijskih identiteta Turske. Ipak, 2020. godine, najviša sudska instanca donela je odluku da se Aja Sofiji vrati status džamije, što je izazvalo burne reakcije širom sveta, naročito među pravoslavnim vernicima.

Wikimedia/Arild Vågen

 

Obnova i ranjivost svetinje

Pokušaj paljenja dogodio se u trenutku kada je u toku najobimnija rekonstrukcija hrama u poslednjih 150 godina. Radovi obuhvataju seizmičko ojačavanje građevine, zaštitu kupole i mozaika iz vizantijskog perioda, kao i uklanjanje oštećenih elemenata stare konstrukcije.

Dok metalne platforme okružuju stubove i majstori pokušavaju da sačuvaju ono što je vekovima opstajalo uprkos ratovima, osvajačima i vremenu, ovaj incident podseća koliko su i svetinje i vera ranjivi pred ljudskim bezumljem.

Shutterstock/Iosif Gromadko

 

Pravoslavni svet na oprezu

Za pravoslavne hrišćane, Aja Sofija ostaje svetinja u kojoj je nekada odzvanjala Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, u čijem oltaru je služeno uz oganj kandila, a čiji su zidovi oslikani likovima Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i svetih anđela. Njeno pretvaranje u džamiju i sadašnji status samo pojačavaju simboličku napetost koju je ovaj napad dodatno produbio.

Ovaj čin, iako ga je počinio pojedinac sa problematičnom prošlošću, zahteva ozbiljno preispitivanje mera bezbednosti, ali i dublje razumevanje mesta koje Sveta Sofija zauzima u svesti miliona pravoslavnih vernika širom sveta. "Jer neće Bog biti ismejan." (Galatima 6,7) — rekao je apostol Pavle.

Oni koji se usuđuju da zapale knjigu nadahnutu Duhom Svetim, pokušavaju zapravo da ugase svetlost Istine. Ali ona, kao i sama Aja Sofija, ostaje da svedoči — o veri koja nadživljava vekove i o svetinji koja, i kada je ranjena, ne prestaje da bude sveto mesto.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara