Poglavar Kiparske pravoslavne crkve poručuje da EU primenjuje dvostruke standarde, otkriva kako se uništava pravoslavno nasleđe i upozorava da genocid nad Grcima na Kipru traje i danas.
Povodom 51. godišnjice invazije Turske na Kipar, arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve Georgije u opširnom intervjuu visokog političkog značaja za list „O Fileleftheros“ šalje snažnu poruku da je metoda ustupaka prema Turskoj propala i da rešenje kiparskog pitanja pre svega zavisi od odlučnosti i strategije Grčke.
– Mnogo puta smo isprobali taktiku kompromisa i ona nije dala nikakav rezultat. Naprotiv, samo je ojačala agresivnost okupatora. Turska svoje interese sprovodi metodično, dok smo mi pozvani da ih zaustavimo odvraćanjem koje ima cenu – ističe on.
Evropska jednakost: Prava koja nam se uskraćuju u sopstvenoj zemlji
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve naglašava da okvir Evropske unije predstavlja osnovno oružje u rukama Kipra. Traži da se ljudska i osnovna prava primene i na kiparske Grke u okupiranim zonama, kao što su pravo slobodnog naseljavanja, svojine i bogosluženja.
– EU ne može primenjivati dvostruke standarde. Uredba 866/2004, poznata kao Zeleni prelaz, ne sme postati oruđe učvršćivanja okupacije – naglašava arhiepiskop Georgije.
Arhiepiskop Kipra se posebno osvrće na okvir rešenja Dvozonske Dvozajedničke Federacije (DVO), koju naziva „turskom tvorevinom“, izričito navodeći da je pogrešno njeno predstavljanje kao „crvene linije“.
– Da je Turska želela miran suživot, ne bi gurala pregovore ka rešenju dve države. DVO je međustepenik ka potpunoj kontroli celog ostrva. Povratak u okvir okupacije nije rešenje – to je predaja – podvlači on.
Verski genocid: Od hramova do trgovine antikvitetima
Arhiepiskop Georgije slikovito opisuje verski genocid koji se odvija u okupiranim zonama, govoreći o „pokušaju brisanja tragova pravoslavnog identiteta“.
– Od 560 hramova u okupiranim zonama, mali broj je pretvoren u muzeje, mnogi u kasarne ili magacine, a većina je prepuštena propadanju. Najveći problem je što čak ni oni obnovljeni nisu nama predati za upotrebu – navodi on.
Shutterstock/LCV
Arhiepiskop Kipra Georgije
Crkva, uz pomoć institucija poput Odeljenja za antikvitete Kipra i pojedinaca poput Tasule Hadžitofi, decenijama radi na povratku dragocenosti – poput mozaika iz Kanakarije i fresaka iz Lise, koje su vraćene posle sudskih borbi.
Zarobljeni: Obrazovni i duhovni nestanak
Potresne su njegove reči o preostalim zarobljenim Grcima u okupiranim zonama, koji žive u potpunom neslobodju.
– Deca zatočenih lišena su obrazovanja, jer se udžbenici cenzurišu, nastavnici odbijaju, a čak je zabranjeno i obeležavanje nacionalnih praznika u školama – ističe arhiepiskop i dodaje da izbeglice nemaju pravo slobodnog pristupa svojim hramovima, dok svaki pokušaj obnavljanja bogosluženja nailazi na sistematske prepreke okupacionih vlasti.
Poziv međunarodnoj zajednici i UNESCO
Glas arhiepiskopa dobija poseban značaj i na polju međunarodnih verskih i kulturnih prava. Poziva na globalnu mobilizaciju, a posebno UNESCO da deluje odlučno.
– Kipar, kao i Sirija i Irak, jeste zemlja svetih riznica. Nepostojanje zaštite hrišćana i njihovih hramova predstavlja međunarodni zločin. Verske slobode nisu predmet pregovora – naglašava arhiepiskop Georgije.
Bliski istok i hrišćanstvo: Cilj je potpuno proterivanje
Arhiepiskop posebno naglašava stanje pravoslavnih na Bliskom istoku. Navodi da se od decembra prošle godine progoni u Siriji neprekidno nastavljaju i ističe da pamfleti partije Tauhid direktno pozivaju na etničko čišćenje hrišćana.
Dodaje da Kiparska pravoslavna crkva pruža pomoć Antiohijskoj patrijaršiji, dok će tokom leta ugostiti 60 studenata iz Aleksandrijske, Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije u svojim kampovima.
Kulturna dužnost: Ne ravnodušnosti, već delovanju
– Ko god ostane ravnodušan prema sudbini Kipra, olakšava planove Turske – naglašava arhiepiskop i poziva Grčku i Kipar da vrše pritisak na svim nivoima.
Arhiepiskop Georgije dalje navodi:
– Da su Atina i Nikozija povezale sankcije Rusiji sa sličnim merama za tursku invaziju na Kipar, Zapad bi bio prinuđen da drugačije sagleda problem.
U zaključku, jasnim i institucionalnim tonom, poručuje:
– Genocid nije reč iz prošlosti – on se dešava i danas, pred očima svih.
Vera kao tvrđava
Njegova poslednja poruka jeste poziv na jedinstvo:
– Naša najveća snaga leži u stalnom i nepokolebljivom hodu zajedno sa Grčkom, kako u odbrani, tako i u diplomatiji.
U svetu interesa, zaključuje on, jedini način da ostanemo uspravni jesu vera, istina i zajedničko delovanje.
Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Iza poznatih simbola i opštepoznatih činjenica o manastirskom kompleksu u dolini reke Mileševke otvaraju se manje vidljive epizode koje ga otkrivaju u drugačijem svetlu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve pozvao je na jedinstvo i duhovnu obnovu u borbi protiv turskih ambicija na ovom ostrvu. Njegova poseta Ksantiju osnažila je sećanje na dugovečne veze Kipra i helenizma, naglašavajući važnost zaštite pravoslavnog nasleđa.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Patrijarh Porfirije razgovarao je sa episkopom Grigorijem i ministrom Kostasom Kumisom o položaju hramova na podeljenom ostrvu, izazovima na istočnom Mediteranu i novoj saradnji koja bi mogla da poveže vernike dva naroda snažnije nego ikada ranije.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
