Poglavar Kiparske pravoslavne crkve poručuje da EU primenjuje dvostruke standarde, otkriva kako se uništava pravoslavno nasleđe i upozorava da genocid nad Grcima na Kipru traje i danas.
Povodom 51. godišnjice invazije Turske na Kipar, arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve Georgije u opširnom intervjuu visokog političkog značaja za list „O Fileleftheros“ šalje snažnu poruku da je metoda ustupaka prema Turskoj propala i da rešenje kiparskog pitanja pre svega zavisi od odlučnosti i strategije Grčke.
– Mnogo puta smo isprobali taktiku kompromisa i ona nije dala nikakav rezultat. Naprotiv, samo je ojačala agresivnost okupatora. Turska svoje interese sprovodi metodično, dok smo mi pozvani da ih zaustavimo odvraćanjem koje ima cenu – ističe on.
Evropska jednakost: Prava koja nam se uskraćuju u sopstvenoj zemlji
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve naglašava da okvir Evropske unije predstavlja osnovno oružje u rukama Kipra. Traži da se ljudska i osnovna prava primene i na kiparske Grke u okupiranim zonama, kao što su pravo slobodnog naseljavanja, svojine i bogosluženja.
– EU ne može primenjivati dvostruke standarde. Uredba 866/2004, poznata kao Zeleni prelaz, ne sme postati oruđe učvršćivanja okupacije – naglašava arhiepiskop Georgije.
Arhiepiskop Kipra se posebno osvrće na okvir rešenja Dvozonske Dvozajedničke Federacije (DVO), koju naziva „turskom tvorevinom“, izričito navodeći da je pogrešno njeno predstavljanje kao „crvene linije“.
– Da je Turska želela miran suživot, ne bi gurala pregovore ka rešenju dve države. DVO je međustepenik ka potpunoj kontroli celog ostrva. Povratak u okvir okupacije nije rešenje – to je predaja – podvlači on.
Verski genocid: Od hramova do trgovine antikvitetima
Arhiepiskop Georgije slikovito opisuje verski genocid koji se odvija u okupiranim zonama, govoreći o „pokušaju brisanja tragova pravoslavnog identiteta“.
– Od 560 hramova u okupiranim zonama, mali broj je pretvoren u muzeje, mnogi u kasarne ili magacine, a većina je prepuštena propadanju. Najveći problem je što čak ni oni obnovljeni nisu nama predati za upotrebu – navodi on.
Shutterstock/LCV
Arhiepiskop Kipra Georgije
Crkva, uz pomoć institucija poput Odeljenja za antikvitete Kipra i pojedinaca poput Tasule Hadžitofi, decenijama radi na povratku dragocenosti – poput mozaika iz Kanakarije i fresaka iz Lise, koje su vraćene posle sudskih borbi.
Zarobljeni: Obrazovni i duhovni nestanak
Potresne su njegove reči o preostalim zarobljenim Grcima u okupiranim zonama, koji žive u potpunom neslobodju.
– Deca zatočenih lišena su obrazovanja, jer se udžbenici cenzurišu, nastavnici odbijaju, a čak je zabranjeno i obeležavanje nacionalnih praznika u školama – ističe arhiepiskop i dodaje da izbeglice nemaju pravo slobodnog pristupa svojim hramovima, dok svaki pokušaj obnavljanja bogosluženja nailazi na sistematske prepreke okupacionih vlasti.
Poziv međunarodnoj zajednici i UNESCO
Glas arhiepiskopa dobija poseban značaj i na polju međunarodnih verskih i kulturnih prava. Poziva na globalnu mobilizaciju, a posebno UNESCO da deluje odlučno.
– Kipar, kao i Sirija i Irak, jeste zemlja svetih riznica. Nepostojanje zaštite hrišćana i njihovih hramova predstavlja međunarodni zločin. Verske slobode nisu predmet pregovora – naglašava arhiepiskop Georgije.
Bliski istok i hrišćanstvo: Cilj je potpuno proterivanje
Arhiepiskop posebno naglašava stanje pravoslavnih na Bliskom istoku. Navodi da se od decembra prošle godine progoni u Siriji neprekidno nastavljaju i ističe da pamfleti partije Tauhid direktno pozivaju na etničko čišćenje hrišćana.
Dodaje da Kiparska pravoslavna crkva pruža pomoć Antiohijskoj patrijaršiji, dok će tokom leta ugostiti 60 studenata iz Aleksandrijske, Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije u svojim kampovima.
Kulturna dužnost: Ne ravnodušnosti, već delovanju
– Ko god ostane ravnodušan prema sudbini Kipra, olakšava planove Turske – naglašava arhiepiskop i poziva Grčku i Kipar da vrše pritisak na svim nivoima.
Arhiepiskop Georgije dalje navodi:
– Da su Atina i Nikozija povezale sankcije Rusiji sa sličnim merama za tursku invaziju na Kipar, Zapad bi bio prinuđen da drugačije sagleda problem.
U zaključku, jasnim i institucionalnim tonom, poručuje:
– Genocid nije reč iz prošlosti – on se dešava i danas, pred očima svih.
Vera kao tvrđava
Njegova poslednja poruka jeste poziv na jedinstvo:
– Naša najveća snaga leži u stalnom i nepokolebljivom hodu zajedno sa Grčkom, kako u odbrani, tako i u diplomatiji.
U svetu interesa, zaključuje on, jedini način da ostanemo uspravni jesu vera, istina i zajedničko delovanje.
Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve pozvao je na jedinstvo i duhovnu obnovu u borbi protiv turskih ambicija na ovom ostrvu. Njegova poseta Ksantiju osnažila je sećanje na dugovečne veze Kipra i helenizma, naglašavajući važnost zaštite pravoslavnog nasleđa.
Arhijerej Kiparske pravoslavne crkve, čija je smena uzburkala vernike, oglasio se posle višemesečne tišine i u pismu otkrio ne samo borbu sa bolešću, već i bol čoveka koji veruje da ga je Crkva kojoj je služio – zaboravila.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
