Poglavar Kiparske pravoslavne crkve poručuje da EU primenjuje dvostruke standarde, otkriva kako se uništava pravoslavno nasleđe i upozorava da genocid nad Grcima na Kipru traje i danas.
Povodom 51. godišnjice invazije Turske na Kipar, arhiepiskop Kiparske pravoslavne crkve Georgije u opširnom intervjuu visokog političkog značaja za list „O Fileleftheros“ šalje snažnu poruku da je metoda ustupaka prema Turskoj propala i da rešenje kiparskog pitanja pre svega zavisi od odlučnosti i strategije Grčke.
– Mnogo puta smo isprobali taktiku kompromisa i ona nije dala nikakav rezultat. Naprotiv, samo je ojačala agresivnost okupatora. Turska svoje interese sprovodi metodično, dok smo mi pozvani da ih zaustavimo odvraćanjem koje ima cenu – ističe on.
Evropska jednakost: Prava koja nam se uskraćuju u sopstvenoj zemlji
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve naglašava da okvir Evropske unije predstavlja osnovno oružje u rukama Kipra. Traži da se ljudska i osnovna prava primene i na kiparske Grke u okupiranim zonama, kao što su pravo slobodnog naseljavanja, svojine i bogosluženja.
– EU ne može primenjivati dvostruke standarde. Uredba 866/2004, poznata kao Zeleni prelaz, ne sme postati oruđe učvršćivanja okupacije – naglašava arhiepiskop Georgije.
Arhiepiskop Kipra se posebno osvrće na okvir rešenja Dvozonske Dvozajedničke Federacije (DVO), koju naziva „turskom tvorevinom“, izričito navodeći da je pogrešno njeno predstavljanje kao „crvene linije“.
– Da je Turska želela miran suživot, ne bi gurala pregovore ka rešenju dve države. DVO je međustepenik ka potpunoj kontroli celog ostrva. Povratak u okvir okupacije nije rešenje – to je predaja – podvlači on.
Verski genocid: Od hramova do trgovine antikvitetima
Arhiepiskop Georgije slikovito opisuje verski genocid koji se odvija u okupiranim zonama, govoreći o „pokušaju brisanja tragova pravoslavnog identiteta“.
– Od 560 hramova u okupiranim zonama, mali broj je pretvoren u muzeje, mnogi u kasarne ili magacine, a većina je prepuštena propadanju. Najveći problem je što čak ni oni obnovljeni nisu nama predati za upotrebu – navodi on.
Shutterstock/LCV
Arhiepiskop Kipra Georgije
Crkva, uz pomoć institucija poput Odeljenja za antikvitete Kipra i pojedinaca poput Tasule Hadžitofi, decenijama radi na povratku dragocenosti – poput mozaika iz Kanakarije i fresaka iz Lise, koje su vraćene posle sudskih borbi.
Zarobljeni: Obrazovni i duhovni nestanak
Potresne su njegove reči o preostalim zarobljenim Grcima u okupiranim zonama, koji žive u potpunom neslobodju.
– Deca zatočenih lišena su obrazovanja, jer se udžbenici cenzurišu, nastavnici odbijaju, a čak je zabranjeno i obeležavanje nacionalnih praznika u školama – ističe arhiepiskop i dodaje da izbeglice nemaju pravo slobodnog pristupa svojim hramovima, dok svaki pokušaj obnavljanja bogosluženja nailazi na sistematske prepreke okupacionih vlasti.
Poziv međunarodnoj zajednici i UNESCO
Glas arhiepiskopa dobija poseban značaj i na polju međunarodnih verskih i kulturnih prava. Poziva na globalnu mobilizaciju, a posebno UNESCO da deluje odlučno.
– Kipar, kao i Sirija i Irak, jeste zemlja svetih riznica. Nepostojanje zaštite hrišćana i njihovih hramova predstavlja međunarodni zločin. Verske slobode nisu predmet pregovora – naglašava arhiepiskop Georgije.
Bliski istok i hrišćanstvo: Cilj je potpuno proterivanje
Arhiepiskop posebno naglašava stanje pravoslavnih na Bliskom istoku. Navodi da se od decembra prošle godine progoni u Siriji neprekidno nastavljaju i ističe da pamfleti partije Tauhid direktno pozivaju na etničko čišćenje hrišćana.
Dodaje da Kiparska pravoslavna crkva pruža pomoć Antiohijskoj patrijaršiji, dok će tokom leta ugostiti 60 studenata iz Aleksandrijske, Antiohijske i Jerusalimske patrijaršije u svojim kampovima.
Kulturna dužnost: Ne ravnodušnosti, već delovanju
– Ko god ostane ravnodušan prema sudbini Kipra, olakšava planove Turske – naglašava arhiepiskop i poziva Grčku i Kipar da vrše pritisak na svim nivoima.
Arhiepiskop Georgije dalje navodi:
– Da su Atina i Nikozija povezale sankcije Rusiji sa sličnim merama za tursku invaziju na Kipar, Zapad bi bio prinuđen da drugačije sagleda problem.
U zaključku, jasnim i institucionalnim tonom, poručuje:
– Genocid nije reč iz prošlosti – on se dešava i danas, pred očima svih.
Vera kao tvrđava
Njegova poslednja poruka jeste poziv na jedinstvo:
– Naša najveća snaga leži u stalnom i nepokolebljivom hodu zajedno sa Grčkom, kako u odbrani, tako i u diplomatiji.
U svetu interesa, zaključuje on, jedini način da ostanemo uspravni jesu vera, istina i zajedničko delovanje.
Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve pozvao je na jedinstvo i duhovnu obnovu u borbi protiv turskih ambicija na ovom ostrvu. Njegova poseta Ksantiju osnažila je sećanje na dugovečne veze Kipra i helenizma, naglašavajući važnost zaštite pravoslavnog nasleđa.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve ukazao je da zavisnost nije vezana samo za alkohol, već da čovek može izgubiti slobodu i kada više ne uspeva da kontroliše vreme provedeno uz ekran, društvene mreže i elektronske igre.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
