Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
U atmosferi duboke zabrinutosti, na Kipru se nastavljaju burne reakcije na nedavnu odluku Svetog Sinoda Kiparske pravoslavne crkve da razreši mitropolita Tihika s trona Pafosa. Najmlađi episkop Kiparske crkve razrešen je dužnosti jer je, prema oceni Sinoda, svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu remetio crkveno jedinstvo.
Poznat po oštrim i nepokolebljivim javnim istupima, mitropolit Tihik je nedavno izazvao burne reakcije izjavom u kojoj je rimskog papu nazvao „predstavnikom đavola“. Mnogi su ovu izjavu ocenili kao ozbiljnu prepreku za dijalog sa Rimokatoličkom crkvom.
Jedan od upečatljivih trenutaka njegove arhijerejske službe bilo je odbijanje da prihvati mošti Svetog apostola Pavla, koje su – na inicijativu blaženopočivšeg arhiepiskopa Hrizostoma – bile prenete iz Vatikana u Pafos. Tihik je tada izjavio da ne želi da „mošti svetitelja, koje su jednom bile u rukama rimokatolika, ponovo završe tamo“, nazivajući njihov dar „neprihvatljivim“, jer dolazi „iz ruku jeretika“.
Vest o razrešenju vladike Tihika izazvala je uznemirenje ne samo na Kipru, već i u širem pravoslavnom svetu. Vernici, sveštenici i laici izrazili su zabrinutost zbog načina na koji je slučaj vođen.
U nedelju popodne, građani su se okupili na Trgu gradske skupštine u Pafosu u znak mirnog protesta, zahtevajući od Svetog Sinoda da preispita svoju odluku. Sa transparentima na kojima je pisalo „Dostojan je Tihik“ i „Obnova istine“, okupljeni su naglasili da razlozi za njegovo razrešenje nisu jasno saopšteni, ističući da je njegovo duhovno prisustvo bilo ne samo suštinsko, već i nadsuštinsko.
Kako protesti na Kipru postaju sve brojniji i snažniji, podrška mitropolitu Tihiku stiže iz svih krajeva pravoslavnog sveta.
Inicijativna grupa parohijana iz Mitropolije Pafos javno je pročitala pismo upućeno Svetom Sinodu i medijima, u kojem se otvaraju pitanja u vezi sa teološkim stavovima mitropolita Tihika, njegovim rukopoloženjem, pastirskom odgovornošću i crkveno-eklesiološkim pristupom. Učesnici su apelovali na „trezvenost, milostivu rasudnost i duhovno razlikovanje“, iznevši sumnje u moguće političke ili unutarcrkvene uticaje koji su doveli do ove odluke.
Istovremeno, prema navodima portala Philenews.com, arhiepiskop Kipra Georgije, kao privremeni upravitelj Pafoske mitropolije, preduzeo je upravne mere, uključujući udaljavanje dvojice sveštenika koji su, navodno, odbili da bogosluže u znak podrške mitropolitu Tihiku. Ovaj potez se u crkvenim krugovima tumači kao „preventivno uspostavljanje reda“, dok vernici ocenjuju da je reč o preoštroj i razdornoj meri.
Mnogi analitičari postavljaju pitanje da li je odluka Sinoda doneta isključivo na osnovu pastirskih i crkvenih kriterijuma, ili je, pak, bila pod uticajem spoljnih faktora. Razgovori u crkvenim i javnim krugovima na Kipru sada su usmereni na ulogu medija, ponašanje političkih aktera i ravnotežu snaga unutar samog Sinoda.
Arhiepiskop Georgije javno je demantovao spekulacije da je predsednik Republike Kipar, Nikos Hristodulidis, intervenisao u korist mitropolita Tihika, navodeći u zvaničnoj izjavi za državnu televiziju RIK da političkog uticaja nije bilo.
Mnogi vernici izražavaju zapitanost zbog činjenice da Sveti Sinod nije izneo više informacija o navodnim „crkvenim prestupima“ mitropolita Tihika. Nejasne formulacije i brzina razrešenja samo produbljuju osećaj netransparentnosti – u trenutku kada je Crkva izložena brojnim unutrašnjim i spoljnim iskušenjima.
Arhiepiskopija Kipra još uvek nije objavila zvaničan datum novog izbornog procesa, ali, prema informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kipra, izbori će najverovatnije biti održani u septembru, uz želju arhiepiskopa za šire konsultacije i očuvanje sabornog mira.
Slučaj mitropolita Tihika jasno je ukazao na potrebu za većom transparentnošću i institucionalnom ravnotežom unutar Kiparske crkve. Dok većina članova Sinoda postupa odlučno, zabrinutost naroda ostaje snažna. Jedino što je izvesno jeste da Pafos i Kiparska crkva prolaze kroz dubok period preispitivanja i duhovnog preuređenja.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
U prvom privatnom susretu nakon ustoličenja, poglavar Rimokatoličke crkve i vaseljenski patrijarh razgovarali su o zajedničkom Vaskrsu, budućoj proslavi u Nikeji i potrebi teološkog i duhovnog zbližavanja pravoslavlja i katoličanstva.
Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Arhijerej Kiparske pravoslavne crkve, čija je smena uzburkala vernike, oglasio se posle višemesečne tišine i u pismu otkrio ne samo borbu sa bolešću, već i bol čoveka koji veruje da ga je Crkva kojoj je služio – zaboravila.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Smena mitropolita pafoskog, izazvana njegovim kritikama upućenim papi, pokrenula je pravu lavinu, ali on se sada, oslanjajući se na poslednju instancu crkvene pravde, obraća za zaštitu Carigradskoj patrijaršiji.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
