U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Kad se ugaši jedno svetlo koje je palilo srca, njegovi plamenovi nastave da žive u onima koji pamte. Tako danas, u tišini ispunjenoj molitvom i suzama, svet ne samo da oplakuje završetak ovozemaljskog života pape Franje – već i zahvaljuje. Zahvaljuje za svakog siromaha kojem je pružio nadu, za svako srce koje je naučio da se raduje i kad boli, za svaku reč kojom je pokazao da vera nije zid, već most.
Njegovo poslednje putovanje, skromno kao što je bio i njegov život, vodi ga do bazilike Santa Maria Mađore, među narod za koji je živeo. U znak sećanja na ovog izuzetnog pastira, prisećamo se deset njegovih najvećih mudrosti – bisera koji će nastaviti da svetle na putu svih onih koji traže Boga u čoveku i čoveka u Bogu.
Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia
Papa Franja
Jedinstvo u različitosti
„Katolici ne smeju da pokušavaju da preobrate pravoslavce.“ Ovom izjavom, izrečenom u Tbilisiju 2016. godine, papa Franjo je pozvao na lečenje istorijskih podela među hrišćanima kroz strpljenje, poverenje i dijalog. „Nikada ne pokušavajte da praktikujete prozelitizam protiv pravoslavne crkve. Oni su naši braća i sestre“, dodao je papa Franja tom prilikom.
Molitva kao put ljubavi
„U molitvi, Bog nas neprestano poziva i otvara naše srce za ljubav.“ Za papu Franju, molitva nije bila samo ritual, već sredstvo transformacije koje nas čini sposobnim za nesebičnu ljubav i dublje saosećanje.
Radost iz zahvalnosti
„Radost izvire iz zahvalnog srca.“ Verovao je da svetost i jedinstvo s Bogom donose unutrašnju svetlost koju treba deliti s drugima.
Zlatno pravilo u praksi
„Ako želimo život, darujmo život. Ako želimo prilike, pružimo ih drugima.“ U govoru pred američkim Kongresom, pozvao je na primenu Zlatnog pravila u svakodnevici – činjenje dobra drugima kao što bismo želeli da nama bude učinjeno.
Vera u suočavanju s patnjom
„U suočavanju s nepravdom i patnjom, vera donosi svetlost koja razgoni tamu.“ U razgovoru sa beskućnicima, ukazao je na to da Bog ne ostavlja čoveka ni u najmračnijim trenucima.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Papa Franaj
Prepoznavanje Hrista u bližnjem
„Isus kuca na vrata našeg srca kroz lica braće i sestara, naših komšija i onih koji su pored nas.“ Pozivao je da Boga prepoznajemo u svakom čoveku, posebno u onima koje često previđamo ili zanemarujemo.
Božanska prisutnost u svakome
„Bog je prisutan u svakom od vas, u svakome od nas.“ Podsećao je da svaki čovek nosi pečat božanske slike i da prema svakome treba postupati s poštovanjem i ljubavlju.
Molitva kao veza bratstva
„Molitva nas čini braćom i sestrama.“ U molitvi smo, govorio je, svi ujedinjeni kao deca istog Oca, pozvani da živimo kao prava duhovna porodica.
Neprestano napredovanje
„Napred! Nastavite da idete napred!“ Pozivao je vernike da ne posustaju, da istraju na putu vere, nade i ljubavi, bez obzira na izazove.
Radost kao svedočanstvo vere
„Radujte se u Gospodu uvek! I opet vam kažem: radujte se!“ Citirajući reči svetog Pavla, često je govorio o radosti kao osnovi hrišćanskog svedočanstva. Njegov osmeh i blaga narav bili su magnet za vernike i nevernike.
GoffPhotos.com / Goff Photos / Profimedia
Papa Franja
U vremenu koje često zaboravlja da su ljubav, nada i radost najveće sile, papa Franjo nas je podsećao da Hristos i danas hodi među nama – u svakom osmehu, u svakoj pruženoj ruci, u svakom srcu koje veruje. Iako je njegovo zemaljsko putovanje završeno, njegove reči ostaju kao seme posejano u duše mnogih – da ni jedna tama ne bude jača od svetlosti koju Bog daruje. Njegovo nasleđe ne nosimo u tugovanju, već u odlučnosti da budemo bolji, bliži jedni drugima i hrabriji u veri. Jer kako je sam govorio: "Napred! Nastavite da idete napred!" — u Gospodu i s radošću.
Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Fotografije iz bazilike Svetog Petra izazvale su lavinu komentara i pogrešnih tumačenja. Iza simbola koji mnogi poistovećuju sa zlom, zapravo stoji jedno od najdubljih svedočanstava hrišćanske vere – poniznost apostola Petra.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
Ribarov prsten, simbol svetovne vlasti i duhovnog služenja, svečano se uništava pred kardinalima kao znak da se završila papina zemaljska misija i da Crkva započinje novo poglavlje svoga života.
Sveta Stolica je podelila prve snimke emotivne ceremonije polaganja kovčega u bazilici Santa Marija Mađore, dok stotine hiljada vernika širom sveta u molitvi ispraćaju papu koji je svojom blagošću menjao lice Crkve.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Uz zvuke Hora Sikstinske kapele, kovčeg pape Franje biće prenet u baziliku Svete Marije Velike, dok Rim i ceo svet u tišini i molitvi prate oproštaj od pontifika koji je uvek govorio: „prima sve, sve, sve.“
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
