TANJUG/AP Markus Schrieber (STF), Shutterstock/AnnaBaranova/PsyComa
Fotografije iz bazilike Svetog Petra izazvale su lavinu komentara i pogrešnih tumačenja. Iza simbola koji mnogi poistovećuju sa zlom, zapravo stoji jedno od najdubljih svedočanstava hrišćanske vere – poniznost apostola Petra.
Nakon što se papa Franjo upokojio 21. aprila 2025. godine, njegov zemaljski put je okončan, a njegovo telo je simbolično preneto u srce hrišćanstva – u baziliku Svetog Petra, gde vernici imaju priliku da mu se poklone do subote, 26. aprila, kada će biti sahranjen u Bazilici Santa Marija Mađore u Rimu.
IPA / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia
Telo pape Franje počiva u bazilici Svetog Petra do 26. aprila, kada će biti sahrana
Međutim, umesto tišine i molitve koje priliče danima žalosti, društvene mreže su preplavljene snimcima i fotografijama koje prikazuju naopako okrenut krst pored tela pape. Mnogi, iz neznanja ili pod uticajem teorija zavere, ovaj simbol pogrešno tumače kao znak satanizma ili predznak apokalipse.
U stvarnosti, reč je o Petrovom krstu – simbolu koji ima duboko hrišćansko značenje. Prema drevnom predanju, apostol Petar, prvi episkop Rima i, po katoličkom učenju, prvi papa, bio je razapet naopako jer se smatrao nedostojnim da umre kao njegov Učitelj, Isus Hristos. Taj naopako okrenut krst, poznat i kao "crux inversa", simbolizuje njegovu poniznost i veru, a ne tamu ili zlo, kako se često pogrešno predstavlja.
shutterstock.com/PsyComa
Naopako okrenut krst, poznat i kao "crux inversa", simbolizuje poniznost i veru apostola Petra, a ne tamu ili zlo, kako se često pogrešno predstavlja
Iako Petrov krst nije zvaničan simbol papstva, u crkvenoj umetnosti i ikonografiji često se koristi kao znak povezanosti sa papstvom. Nije neobično ni da ga pojedini katolici nose kao privezak oko vrata – upravo kao svedočanstvo vere, a ne kao provokaciju.
shutterstock.com/Renata Sedmakova
Po katoličkom učenju, Sveti Petar je razapet naopako jer se smatrao nedostojnim da umre kao njegov Učitelj, Isus Hristos
Pored snimaka iz Vatikana, dodatnu konfuziju izazvali su i kadrovi iz Španije, u kojima su monasi pod dugačkim kapama i prekrivenih lica učestvovali u procesiji. I tu se, nažalost, pojavila bujica pogrešnih tumačenja. Reč je o tradicionalnoj pokorničkoj povorci tokom Velikog posta u Španiji, u kojoj pripadnici bratstava nose tzv. capirote – šiljate kapuljače koje simbolizuju skrušenost pred Bogom i uzdizanje ka nebu.
shutterstock.com/pmartinasi
Tradicionalna pokajnička povorka tokom Velikog posta u Španiji, u kojoj pripadnici bratstava nose šiljate kapuljače koje simbolizuju skrušenost pred Bogom i uzdizanje ka nebu
Ova tradicija traje duže od pet vekova i nema nikakve veze sa satanizmom. Istina, beli capirote kasnije je preuzeo i zloupotrebio zloglasni Ku Klux Klan, što je dodatno zamaglilo značenje ovog simbola u očima savremenog čoveka.
Ono što nama može delovati mračno i zagonetno u tuđim religijskim praksama često je, zapravo, izraz skrušenosti i dublje duhovnosti. Tako su i svetogorski monasi, koji slažu kosti upokojene sabraće, za neke „jezivi“, a za druge su svedoci istinske vere u Vaskrsenje.
shutterstock.com/Everett Collection
Beli capirote kasnije je preuzeo i zloupotrebio zloglasni Ku Klux Klan
U vremenu kada je virtuelni prostor prepun poluistina i lažnih narativa, važno je stati, zastati i pitati se: da li širimo svetlost ili senku? Da li tragamo za istinom ili za jeftinom senzacijom?
Petrov krst nije najava kraja sveta. On je poziv na poniznost. Nije simbol tame, već vere jače od smrti. I možda je sada, više nego ikada, trenutak da se ne bojimo simbola, već da se zagledamo u njihovu suštinu.
U vremenu kada se čini da se svet uzburkava, odgovor se ne nalazi u klipovima s interneta, već u tišini molitve, u ljubavi prema deci, u iskrenom razgovoru, u saosećanju sa bližnjima. Tamo gde je ljubav – tamo prebiva Bog.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Pravoslavci danas proslavljaju Svete mučenike Paramona i Filumena po starom kalendaru, a po novom Svetog Spiridona Čudotvorca, dok katolici slave Gospu Guadalupsku, a u islamu i judaizmu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Uz zvuke Hora Sikstinske kapele, kovčeg pape Franje biće prenet u baziliku Svete Marije Velike, dok Rim i ceo svet u tišini i molitvi prate oproštaj od pontifika koji je uvek govorio: „prima sve, sve, sve.“
Više od 200.000 ljudi prisustvovalo je istorijskoj misi zadušnici u Vatikanu, dok portal Religija.rs iz minuta u minut donosi potresne detalje sa poslednjeg ispraćaja omiljenog pontifika.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
Tokom posete Srbiji šeih Imran Hosein izneo je tumačenje proročanstava koja, kako tvrdi, ukazuju na burne događaje — od predstojećeg sukoba do simboličkog pomena Konstantinopolja.
Zagrebačka nadbiskupija upozorava na ranu seksualizaciju i uvođenje ideoloških elemenata u obrazovanje, ističući da roditelji moraju ostati uključeni u odgoj svoje dece.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
