TANJUG/AP Markus Schrieber (STF), Shutterstock/AnnaBaranova/PsyComa
Fotografije iz bazilike Svetog Petra izazvale su lavinu komentara i pogrešnih tumačenja. Iza simbola koji mnogi poistovećuju sa zlom, zapravo stoji jedno od najdubljih svedočanstava hrišćanske vere – poniznost apostola Petra.
Nakon što se papa Franjo upokojio 21. aprila 2025. godine, njegov zemaljski put je okončan, a njegovo telo je simbolično preneto u srce hrišćanstva – u baziliku Svetog Petra, gde vernici imaju priliku da mu se poklone do subote, 26. aprila, kada će biti sahranjen u Bazilici Santa Marija Mađore u Rimu.
IPA / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia
Telo pape Franje počiva u bazilici Svetog Petra do 26. aprila, kada će biti sahrana
Međutim, umesto tišine i molitve koje priliče danima žalosti, društvene mreže su preplavljene snimcima i fotografijama koje prikazuju naopako okrenut krst pored tela pape. Mnogi, iz neznanja ili pod uticajem teorija zavere, ovaj simbol pogrešno tumače kao znak satanizma ili predznak apokalipse.
U stvarnosti, reč je o Petrovom krstu – simbolu koji ima duboko hrišćansko značenje. Prema drevnom predanju, apostol Petar, prvi episkop Rima i, po katoličkom učenju, prvi papa, bio je razapet naopako jer se smatrao nedostojnim da umre kao njegov Učitelj, Isus Hristos. Taj naopako okrenut krst, poznat i kao "crux inversa", simbolizuje njegovu poniznost i veru, a ne tamu ili zlo, kako se često pogrešno predstavlja.
shutterstock.com/PsyComa
Naopako okrenut krst, poznat i kao "crux inversa", simbolizuje poniznost i veru apostola Petra, a ne tamu ili zlo, kako se često pogrešno predstavlja
Iako Petrov krst nije zvaničan simbol papstva, u crkvenoj umetnosti i ikonografiji često se koristi kao znak povezanosti sa papstvom. Nije neobično ni da ga pojedini katolici nose kao privezak oko vrata – upravo kao svedočanstvo vere, a ne kao provokaciju.
shutterstock.com/Renata Sedmakova
Po katoličkom učenju, Sveti Petar je razapet naopako jer se smatrao nedostojnim da umre kao njegov Učitelj, Isus Hristos
Pored snimaka iz Vatikana, dodatnu konfuziju izazvali su i kadrovi iz Španije, u kojima su monasi pod dugačkim kapama i prekrivenih lica učestvovali u procesiji. I tu se, nažalost, pojavila bujica pogrešnih tumačenja. Reč je o tradicionalnoj pokorničkoj povorci tokom Velikog posta u Španiji, u kojoj pripadnici bratstava nose tzv. capirote – šiljate kapuljače koje simbolizuju skrušenost pred Bogom i uzdizanje ka nebu.
shutterstock.com/pmartinasi
Tradicionalna pokajnička povorka tokom Velikog posta u Španiji, u kojoj pripadnici bratstava nose šiljate kapuljače koje simbolizuju skrušenost pred Bogom i uzdizanje ka nebu
Ova tradicija traje duže od pet vekova i nema nikakve veze sa satanizmom. Istina, beli capirote kasnije je preuzeo i zloupotrebio zloglasni Ku Klux Klan, što je dodatno zamaglilo značenje ovog simbola u očima savremenog čoveka.
Ono što nama može delovati mračno i zagonetno u tuđim religijskim praksama često je, zapravo, izraz skrušenosti i dublje duhovnosti. Tako su i svetogorski monasi, koji slažu kosti upokojene sabraće, za neke „jezivi“, a za druge su svedoci istinske vere u Vaskrsenje.
shutterstock.com/Everett Collection
Beli capirote kasnije je preuzeo i zloupotrebio zloglasni Ku Klux Klan
U vremenu kada je virtuelni prostor prepun poluistina i lažnih narativa, važno je stati, zastati i pitati se: da li širimo svetlost ili senku? Da li tragamo za istinom ili za jeftinom senzacijom?
Petrov krst nije najava kraja sveta. On je poziv na poniznost. Nije simbol tame, već vere jače od smrti. I možda je sada, više nego ikada, trenutak da se ne bojimo simbola, već da se zagledamo u njihovu suštinu.
U vremenu kada se čini da se svet uzburkava, odgovor se ne nalazi u klipovima s interneta, već u tišini molitve, u ljubavi prema deci, u iskrenom razgovoru, u saosećanju sa bližnjima. Tamo gde je ljubav – tamo prebiva Bog.
U dirljivoj izjavi saučešća, poglavar Srpske pravoslavne crkve govori o ličnim susretima s poglavarom Rimokatoličke Crkve, njegovim naporima za mir i razumevanje i upućuje molitvu da Gospod papi Franji podari večni život.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Uz zvuke Hora Sikstinske kapele, kovčeg pape Franje biće prenet u baziliku Svete Marije Velike, dok Rim i ceo svet u tišini i molitvi prate oproštaj od pontifika koji je uvek govorio: „prima sve, sve, sve.“
Više od 200.000 ljudi prisustvovalo je istorijskoj misi zadušnici u Vatikanu, dok portal Religija.rs iz minuta u minut donosi potresne detalje sa poslednjeg ispraćaja omiljenog pontifika.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
