Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Zbog velikog broja vernika koji su želeli da odaju poslednju poštu papi Franji, Vatikan je odlučio da Bazilika svetog Petra ostane otvorena tokom cele noći, zatvorivši vrata na samo jedan sat jutros zbog čišćenja, saopštila je Vatikanska pres služba.
Telo pape Franje izloženo je u drvenom kovčegu unutar bazilike, preneo je AP. Više od 20.000 ljudi prošlo je pored njegovog tela u prvih osam i po sati od početka javnog odavanja pošte koji je počeo juče, naveli su iz Vatikana.
Kolona vernika protezala se duž čitave Ulice Pomirenja i kroz Trg svetog Petra, dok su ljudi iz celog sveta čekali i po više sati kako bi se oprostili od poglavara Katoličke crkve. Pogrebna povorka sa kovčegom u kojem je telo pape Franje preći će šest kilometara u subotu do mesta sahrane u bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, a povorka će biti "pažljivo nadgledana", rekli su danas izvori za agenciju ANSA.
Izvori su naveli da se proučava više ruta za pogrebnu povorku. Istakli su da najkraći put do bazilike Santa Marija Mađore uključuje prolazak preko Korso Vitorio Emanuele, Trga Venecija i Ulice nacionale.
Papa Franja, koji je rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, bio je prvi latinoamerički papa. Preminuo je 21. aprila u 89. godini, a direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana Andrea Arkanđeli je saopštio da je papa umro usled moždanog udara i srčane insuficijencije.
Šta nakon papine sahrane?
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Papa Franja često se molio pre i posle svojih putovanja u toj bazilici, koja se nalazi u blizini stanice Termini, navodi Ansa.
Poslednje reči...
Alfijeri, lekar iz bolnice Đemeli u Rimu koji je brinuo o papinom lečenju tokom ranije hospitalizacije zbog obostrane upale pluća, rekao je da je pozvan u Vatikan u ponedeljak oko 5.30 ujutru i da je stigao 20 minuta kasnije, preneo je Rojters.
- Ušao sam u njegove prostorije i video da ima otvorene oči. Nije imao problema sa disanjem, ali kada sam ga pozvao po imenu, nije odgovorio. Znao sam da više nema šta da se učini. Pao je u komu - rekao je Alfijeri za list "Korijere dela Sera".
U razgovoru za italijansku "Republiku", Alfijeri je dodao da su neki prisutni predložili da se papa odmah prebaci u bolnicu, ali da bi "umro na putu".
- Bio je to jedan od onih moždanih udara koji te odnesu za sat vremena - objasnio je on.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini
Papa Franja na balkonu bolnice 23. marta
Nakon povratka iz bolnice 23. marta, papi je savetovano da se odmara dva meseca. Ipak, papa je nastavio da radi i na Uskrs se susreo sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensom i 17. aprila posetio zatvor u Rimu.
- Nije preterivao. Slušao je savete. On je bio papa - za njega je rad bio deo terapije - rekao je Alfijeri. On je kazao da ga je poslednji put video u subotu popodne.
- Bio je dobro raspoložen, poklonio sam mu pitu koju je voleo - rekao je lekar. Kazao mu je da mu je papa tada rekao da je dobro, jer je počeo ponovo da radi i da mu to prija. Alfijeri je otkrio i papinu poslednju želju.
- Žao mu je što ovog puta nije mogao da opere noge zatvorenicima za Veliki četvrtak. 'Ovog puta nisam uspeo' - to su bile njegove poslednje reči - rekao je on.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
