Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Zbog velikog broja vernika koji su želeli da odaju poslednju poštu papi Franji, Vatikan je odlučio da Bazilika svetog Petra ostane otvorena tokom cele noći, zatvorivši vrata na samo jedan sat jutros zbog čišćenja, saopštila je Vatikanska pres služba.
Telo pape Franje izloženo je u drvenom kovčegu unutar bazilike, preneo je AP. Više od 20.000 ljudi prošlo je pored njegovog tela u prvih osam i po sati od početka javnog odavanja pošte koji je počeo juče, naveli su iz Vatikana.
Kolona vernika protezala se duž čitave Ulice Pomirenja i kroz Trg svetog Petra, dok su ljudi iz celog sveta čekali i po više sati kako bi se oprostili od poglavara Katoličke crkve. Pogrebna povorka sa kovčegom u kojem je telo pape Franje preći će šest kilometara u subotu do mesta sahrane u bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, a povorka će biti "pažljivo nadgledana", rekli su danas izvori za agenciju ANSA.
Izvori su naveli da se proučava više ruta za pogrebnu povorku. Istakli su da najkraći put do bazilike Santa Marija Mađore uključuje prolazak preko Korso Vitorio Emanuele, Trga Venecija i Ulice nacionale.
Papa Franja, koji je rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, bio je prvi latinoamerički papa. Preminuo je 21. aprila u 89. godini, a direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana Andrea Arkanđeli je saopštio da je papa umro usled moždanog udara i srčane insuficijencije.
Šta nakon papine sahrane?
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Papa Franja često se molio pre i posle svojih putovanja u toj bazilici, koja se nalazi u blizini stanice Termini, navodi Ansa.
Poslednje reči...
Alfijeri, lekar iz bolnice Đemeli u Rimu koji je brinuo o papinom lečenju tokom ranije hospitalizacije zbog obostrane upale pluća, rekao je da je pozvan u Vatikan u ponedeljak oko 5.30 ujutru i da je stigao 20 minuta kasnije, preneo je Rojters.
- Ušao sam u njegove prostorije i video da ima otvorene oči. Nije imao problema sa disanjem, ali kada sam ga pozvao po imenu, nije odgovorio. Znao sam da više nema šta da se učini. Pao je u komu - rekao je Alfijeri za list "Korijere dela Sera".
U razgovoru za italijansku "Republiku", Alfijeri je dodao da su neki prisutni predložili da se papa odmah prebaci u bolnicu, ali da bi "umro na putu".
- Bio je to jedan od onih moždanih udara koji te odnesu za sat vremena - objasnio je on.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini
Papa Franja na balkonu bolnice 23. marta
Nakon povratka iz bolnice 23. marta, papi je savetovano da se odmara dva meseca. Ipak, papa je nastavio da radi i na Uskrs se susreo sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensom i 17. aprila posetio zatvor u Rimu.
- Nije preterivao. Slušao je savete. On je bio papa - za njega je rad bio deo terapije - rekao je Alfijeri. On je kazao da ga je poslednji put video u subotu popodne.
- Bio je dobro raspoložen, poklonio sam mu pitu koju je voleo - rekao je lekar. Kazao mu je da mu je papa tada rekao da je dobro, jer je počeo ponovo da radi i da mu to prija. Alfijeri je otkrio i papinu poslednju želju.
- Žao mu je što ovog puta nije mogao da opere noge zatvorenicima za Veliki četvrtak. 'Ovog puta nisam uspeo' - to su bile njegove poslednje reči - rekao je on.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, prota Branko Dobrosavljević je proglašen svetiteljem – sveštenomučenikom, i njegovo ime zauzelo je mesto u imenoslovu Srpske crkve.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
Kardinali su danas pred važnim izborom - da li će novog papu birati u duhu reformi pape Franje, argentinskog poglavara poznatog po zalaganju za migrante i očuvanje životne sredine, ili će Crkvu usmeriti ka konzervativnijem, tradicionalnom pravcu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Iako je godinama unazad udaljen iz javnog života zbog ozbiljnih optužbi, kardinala Huana Luisa Čiprijanija očekuju na konklavi u Rimu. Njegovo prisustvo izazvalo je osude i duboko razočaranje među onima koji su već jednom bili izdani od Crkve kojoj su verovali.
Kardinali su danas pred važnim izborom - da li će novog papu birati u duhu reformi pape Franje, argentinskog poglavara poznatog po zalaganju za migrante i očuvanje životne sredine, ili će Crkvu usmeriti ka konzervativnijem, tradicionalnom pravcu.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Od spasonosnih vizija do spasenja nevinih sluga, priče o nevjerojatnim čudesnim delima zaštitnika, Svetog velikomučenika Georgija, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
