Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Zbog velikog broja vernika koji su želeli da odaju poslednju poštu papi Franji, Vatikan je odlučio da Bazilika svetog Petra ostane otvorena tokom cele noći, zatvorivši vrata na samo jedan sat jutros zbog čišćenja, saopštila je Vatikanska pres služba.
Telo pape Franje izloženo je u drvenom kovčegu unutar bazilike, preneo je AP. Više od 20.000 ljudi prošlo je pored njegovog tela u prvih osam i po sati od početka javnog odavanja pošte koji je počeo juče, naveli su iz Vatikana.
Kolona vernika protezala se duž čitave Ulice Pomirenja i kroz Trg svetog Petra, dok su ljudi iz celog sveta čekali i po više sati kako bi se oprostili od poglavara Katoličke crkve. Pogrebna povorka sa kovčegom u kojem je telo pape Franje preći će šest kilometara u subotu do mesta sahrane u bazilici Santa Marija Mađore u Rimu, a povorka će biti "pažljivo nadgledana", rekli su danas izvori za agenciju ANSA.
Izvori su naveli da se proučava više ruta za pogrebnu povorku. Istakli su da najkraći put do bazilike Santa Marija Mađore uključuje prolazak preko Korso Vitorio Emanuele, Trga Venecija i Ulice nacionale.
Papa Franja, koji je rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Buenos Ajresu, u Argentini, bio je prvi latinoamerički papa. Preminuo je 21. aprila u 89. godini, a direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana Andrea Arkanđeli je saopštio da je papa umro usled moždanog udara i srčane insuficijencije.
Šta nakon papine sahrane?
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Papa Franja često se molio pre i posle svojih putovanja u toj bazilici, koja se nalazi u blizini stanice Termini, navodi Ansa.
Poslednje reči...
Alfijeri, lekar iz bolnice Đemeli u Rimu koji je brinuo o papinom lečenju tokom ranije hospitalizacije zbog obostrane upale pluća, rekao je da je pozvan u Vatikan u ponedeljak oko 5.30 ujutru i da je stigao 20 minuta kasnije, preneo je Rojters.
- Ušao sam u njegove prostorije i video da ima otvorene oči. Nije imao problema sa disanjem, ali kada sam ga pozvao po imenu, nije odgovorio. Znao sam da više nema šta da se učini. Pao je u komu - rekao je Alfijeri za list "Korijere dela Sera".
U razgovoru za italijansku "Republiku", Alfijeri je dodao da su neki prisutni predložili da se papa odmah prebaci u bolnicu, ali da bi "umro na putu".
- Bio je to jedan od onih moždanih udara koji te odnesu za sat vremena - objasnio je on.
Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini
Papa Franja na balkonu bolnice 23. marta
Nakon povratka iz bolnice 23. marta, papi je savetovano da se odmara dva meseca. Ipak, papa je nastavio da radi i na Uskrs se susreo sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensom i 17. aprila posetio zatvor u Rimu.
- Nije preterivao. Slušao je savete. On je bio papa - za njega je rad bio deo terapije - rekao je Alfijeri. On je kazao da ga je poslednji put video u subotu popodne.
- Bio je dobro raspoložen, poklonio sam mu pitu koju je voleo - rekao je lekar. Kazao mu je da mu je papa tada rekao da je dobro, jer je počeo ponovo da radi i da mu to prija. Alfijeri je otkrio i papinu poslednju želju.
- Žao mu je što ovog puta nije mogao da opere noge zatvorenicima za Veliki četvrtak. 'Ovog puta nisam uspeo' - to su bile njegove poslednje reči - rekao je on.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
