Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Vest da će arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije, gospodin Jovan, prisustvovati sahrani pape Franje (Franciscus) u subotu, 26. aprila 2025. godine, u Vatikanu, izazvala je različite reakcije širom pravoslavnog sveta, naročito među vernicima u Grčkoj, čija Crkva je bliska Pravoslavnoj crkvi Albanije.
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, svega nekoliko nedelja nakon svoje intronizacije, odlučio je da njegovo prvo međunarodno putovanje bude upravo prisustvo na sahrani pape Franje (Franciscus). U svojoj izjavi, upokojenje pape Franje (Franciscus) opisao je kao „veliki gubitak, naročito za siromašne“, naglašavajući da će „papa ostati upamćen po svojoj jednostavnosti i posvećenosti ljudima u nevolji“.
Tanjug/AP Photo/Vlasov Sulaj
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, arhiepiskop Jovan
Učešće i pohvalne reči arhiepiskopa Jovana, iako odražavaju humanistički i mirotvorni pristup međuhristijanskim odnosima, izazvale su reakcije značajnog dela vernika. Mnogi pravoslavni hrišćani izražavaju snažno nezadovoljstvo, smatrajući da preterano isticanje gubitka pape i javne izjave pravoslavnih poglavara zadiru u granice povrede verskog osećanja vernika.
Pravoslavna crkva, sa svojom osobenom apostolskom tradicijom i mučeničkim duhom, odlikuje se strogom teološkom samosvešću. Mnogi vernici osećaju da javno izražavanje žalosti povodom upokojenja rimskog poglavara, bez potrebnog isticanja dogmatskih razlika, zamagljuje granice između pravoslavlja i papizma.
- Ne smeta nam to što neki poglavar govori o siromaštvu i jednostavnosti - komentariše čitalac grčkog pravoslavnog portala vimaorthodoxias.gr, ali kada jezik postane gotovo hagiografski u odnosu na papu, tada biva ranjena naša verska svest. Ne možemo govoriti o "velikom gubitku" kao da se upokojio duhovni vođa neke pomesne pravoslavne crkve, navodi portal vimaorthodoxias.gr.
Tanjug AP AP Vatican Media
Do sahrane planirane za subotu, 26. aprila, telo pape Franje počivaće u bazilici Svetog Petra
Ova situacija još jednom pokreće bezvremeno pitanje o granicama hrišćanske ljubavi i crkvene preciznosti. Iako se ne dovodi u pitanje ljudska vrednost preminulog pape Franje (Franciscus), pravoslavna duhovnost poziva na molitvu, razboritost i postojanost u veri, uz puno poštovanje Svetog predanja.
U narednim danima očekuje se da će biti poznato da li će i druge pravoslavne crkve učestvovati na sahrani pape Franje (Franciscus), što će zasigurno nastaviti da izaziva rasprave, nedoumice i – možda – javne istupe i drugih arhijereja.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
