Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Vest da će arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije, gospodin Jovan, prisustvovati sahrani pape Franje (Franciscus) u subotu, 26. aprila 2025. godine, u Vatikanu, izazvala je različite reakcije širom pravoslavnog sveta, naročito među vernicima u Grčkoj, čija Crkva je bliska Pravoslavnoj crkvi Albanije.
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, svega nekoliko nedelja nakon svoje intronizacije, odlučio je da njegovo prvo međunarodno putovanje bude upravo prisustvo na sahrani pape Franje (Franciscus). U svojoj izjavi, upokojenje pape Franje (Franciscus) opisao je kao „veliki gubitak, naročito za siromašne“, naglašavajući da će „papa ostati upamćen po svojoj jednostavnosti i posvećenosti ljudima u nevolji“.
Tanjug/AP Photo/Vlasov Sulaj
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, arhiepiskop Jovan
Učešće i pohvalne reči arhiepiskopa Jovana, iako odražavaju humanistički i mirotvorni pristup međuhristijanskim odnosima, izazvale su reakcije značajnog dela vernika. Mnogi pravoslavni hrišćani izražavaju snažno nezadovoljstvo, smatrajući da preterano isticanje gubitka pape i javne izjave pravoslavnih poglavara zadiru u granice povrede verskog osećanja vernika.
Pravoslavna crkva, sa svojom osobenom apostolskom tradicijom i mučeničkim duhom, odlikuje se strogom teološkom samosvešću. Mnogi vernici osećaju da javno izražavanje žalosti povodom upokojenja rimskog poglavara, bez potrebnog isticanja dogmatskih razlika, zamagljuje granice između pravoslavlja i papizma.
- Ne smeta nam to što neki poglavar govori o siromaštvu i jednostavnosti - komentariše čitalac grčkog pravoslavnog portala vimaorthodoxias.gr, ali kada jezik postane gotovo hagiografski u odnosu na papu, tada biva ranjena naša verska svest. Ne možemo govoriti o "velikom gubitku" kao da se upokojio duhovni vođa neke pomesne pravoslavne crkve, navodi portal vimaorthodoxias.gr.
Tanjug AP AP Vatican Media
Do sahrane planirane za subotu, 26. aprila, telo pape Franje počivaće u bazilici Svetog Petra
Ova situacija još jednom pokreće bezvremeno pitanje o granicama hrišćanske ljubavi i crkvene preciznosti. Iako se ne dovodi u pitanje ljudska vrednost preminulog pape Franje (Franciscus), pravoslavna duhovnost poziva na molitvu, razboritost i postojanost u veri, uz puno poštovanje Svetog predanja.
U narednim danima očekuje se da će biti poznato da li će i druge pravoslavne crkve učestvovati na sahrani pape Franje (Franciscus), što će zasigurno nastaviti da izaziva rasprave, nedoumice i – možda – javne istupe i drugih arhijereja.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
