Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Vest da će arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije, gospodin Jovan, prisustvovati sahrani pape Franje (Franciscus) u subotu, 26. aprila 2025. godine, u Vatikanu, izazvala je različite reakcije širom pravoslavnog sveta, naročito među vernicima u Grčkoj, čija Crkva je bliska Pravoslavnoj crkvi Albanije.
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, svega nekoliko nedelja nakon svoje intronizacije, odlučio je da njegovo prvo međunarodno putovanje bude upravo prisustvo na sahrani pape Franje (Franciscus). U svojoj izjavi, upokojenje pape Franje (Franciscus) opisao je kao „veliki gubitak, naročito za siromašne“, naglašavajući da će „papa ostati upamćen po svojoj jednostavnosti i posvećenosti ljudima u nevolji“.
Tanjug/AP Photo/Vlasov Sulaj
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, arhiepiskop Jovan
Učešće i pohvalne reči arhiepiskopa Jovana, iako odražavaju humanistički i mirotvorni pristup međuhristijanskim odnosima, izazvale su reakcije značajnog dela vernika. Mnogi pravoslavni hrišćani izražavaju snažno nezadovoljstvo, smatrajući da preterano isticanje gubitka pape i javne izjave pravoslavnih poglavara zadiru u granice povrede verskog osećanja vernika.
Pravoslavna crkva, sa svojom osobenom apostolskom tradicijom i mučeničkim duhom, odlikuje se strogom teološkom samosvešću. Mnogi vernici osećaju da javno izražavanje žalosti povodom upokojenja rimskog poglavara, bez potrebnog isticanja dogmatskih razlika, zamagljuje granice između pravoslavlja i papizma.
- Ne smeta nam to što neki poglavar govori o siromaštvu i jednostavnosti - komentariše čitalac grčkog pravoslavnog portala vimaorthodoxias.gr, ali kada jezik postane gotovo hagiografski u odnosu na papu, tada biva ranjena naša verska svest. Ne možemo govoriti o "velikom gubitku" kao da se upokojio duhovni vođa neke pomesne pravoslavne crkve, navodi portal vimaorthodoxias.gr.
Tanjug AP AP Vatican Media
Do sahrane planirane za subotu, 26. aprila, telo pape Franje počivaće u bazilici Svetog Petra
Ova situacija još jednom pokreće bezvremeno pitanje o granicama hrišćanske ljubavi i crkvene preciznosti. Iako se ne dovodi u pitanje ljudska vrednost preminulog pape Franje (Franciscus), pravoslavna duhovnost poziva na molitvu, razboritost i postojanost u veri, uz puno poštovanje Svetog predanja.
U narednim danima očekuje se da će biti poznato da li će i druge pravoslavne crkve učestvovati na sahrani pape Franje (Franciscus), što će zasigurno nastaviti da izaziva rasprave, nedoumice i – možda – javne istupe i drugih arhijereja.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
