Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti.
Vest da će arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije, gospodin Jovan, prisustvovati sahrani pape Franje (Franciscus) u subotu, 26. aprila 2025. godine, u Vatikanu, izazvala je različite reakcije širom pravoslavnog sveta, naročito među vernicima u Grčkoj, čija Crkva je bliska Pravoslavnoj crkvi Albanije.
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, svega nekoliko nedelja nakon svoje intronizacije, odlučio je da njegovo prvo međunarodno putovanje bude upravo prisustvo na sahrani pape Franje (Franciscus). U svojoj izjavi, upokojenje pape Franje (Franciscus) opisao je kao „veliki gubitak, naročito za siromašne“, naglašavajući da će „papa ostati upamćen po svojoj jednostavnosti i posvećenosti ljudima u nevolji“.
Tanjug/AP Photo/Vlasov Sulaj
Poglavar Pravoslavne crkve Albanije, arhiepiskop Jovan
Učešće i pohvalne reči arhiepiskopa Jovana, iako odražavaju humanistički i mirotvorni pristup međuhristijanskim odnosima, izazvale su reakcije značajnog dela vernika. Mnogi pravoslavni hrišćani izražavaju snažno nezadovoljstvo, smatrajući da preterano isticanje gubitka pape i javne izjave pravoslavnih poglavara zadiru u granice povrede verskog osećanja vernika.
Pravoslavna crkva, sa svojom osobenom apostolskom tradicijom i mučeničkim duhom, odlikuje se strogom teološkom samosvešću. Mnogi vernici osećaju da javno izražavanje žalosti povodom upokojenja rimskog poglavara, bez potrebnog isticanja dogmatskih razlika, zamagljuje granice između pravoslavlja i papizma.
- Ne smeta nam to što neki poglavar govori o siromaštvu i jednostavnosti - komentariše čitalac grčkog pravoslavnog portala vimaorthodoxias.gr, ali kada jezik postane gotovo hagiografski u odnosu na papu, tada biva ranjena naša verska svest. Ne možemo govoriti o "velikom gubitku" kao da se upokojio duhovni vođa neke pomesne pravoslavne crkve, navodi portal vimaorthodoxias.gr.
Tanjug AP AP Vatican Media
Do sahrane planirane za subotu, 26. aprila, telo pape Franje počivaće u bazilici Svetog Petra
Ova situacija još jednom pokreće bezvremeno pitanje o granicama hrišćanske ljubavi i crkvene preciznosti. Iako se ne dovodi u pitanje ljudska vrednost preminulog pape Franje (Franciscus), pravoslavna duhovnost poziva na molitvu, razboritost i postojanost u veri, uz puno poštovanje Svetog predanja.
U narednim danima očekuje se da će biti poznato da li će i druge pravoslavne crkve učestvovati na sahrani pape Franje (Franciscus), što će zasigurno nastaviti da izaziva rasprave, nedoumice i – možda – javne istupe i drugih arhijereja.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Manje od mesec dana nakon što je preživeo dvostruku upalu pluća, Sveti Otac je preminuo od posledica moždanog udara i srčane insuficijencije. Njegov oproštaj sa Trga Svetog Petra ostaje snažno svedočanstvo vere koja je prevazišla bolest.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Slabašnim glasom, ali pun nade, poglavar katoličke crkve zahvalio se vernicima za molitve koje su mu pomogle u oporavku, dok je pozvao na snagu zajedništva i vere.
Nakon što je Vatikan ozvaničio blagoslov istopolnih zajednica, Ruska pravoslavna crkva izražava zabrinutost i upozorava na duboku duhovnu krizu koja može ugroziti međuhrišćanski dijalog.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
