U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Zahvalivši se svima prisutnima i uputivši pozdrave brojnim šefovima država, predsednicima vlada i zvaničnim delegacijama iz celog sveta koje su prisustvovale svetoj misi, kardinal Re je istakao da snažan izraz žalosti koji smo videli tokom ove nedelje svedoči o tome koliko je pontifikat pape Franje „dotakao umove i srca“ mnogih ljudi, ne samo unutar Crkve.
Dobri pastir blizak svom narodu do samog kraja
Pozivajući se na evanđeoski odlomak u kojem Hristos poverava Petru da pase Njegovo stado, kardinal Re je rekao da je „uprkos slabosti i patnji u poslednjim danima, papa Franja odlučio da ostane veran putu samopredanja sve do kraja svog zemaljskog života“, kročeći „stopama svoga Gospoda, Dobrog Pastira“.
„Poslednja slika koju imamo o njemu, koja će ostati urezana u našem sećanju, jeste ona sa prošle nedelje, na Uskrs, kada je papa Franja, uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima, želeo da nas blagoslovi sa balkona bazilike Svetog Petra. Nakon toga je sišao na Trg, da pozdravi okupljeno mnoštvo vozeći se u otvorenom papamobilu.“
Podsetio je da je izbor imena Franjo „odmah ukazao na pastirski plan i stil na kojem je želeo da zasnuje svoj pontifikat, crpeći nadahnuće iz duha svetog Franja Asiškog.“
Otvoren za sve i pažljiv na znakove vremena
Svojim temperamentom i oblikom pastirskog služenja, kao i odlučnim karakterom, istakao je kardinal Re, „papa Franja je odmah ostavio snažan pečat na upravljanje Crkvom.“
- Bio je papa među narodom“, otvorenog srca prema svima, posebno prema marginalizovanima i najmanjima među nama, ali „i papa pažljiv na znakove vremena i na ono što Sveti Duh budi u Crkvi.
Svojim prepoznatljivim rečnikom i načinom izražavanja uvek je nastojao da evanđeoskom mudrošću osvetli probleme našeg vremena, podstičući hrišćane da žive svoju veru usred izazova i protivrečnosti, koje je voleo da opisuje kao „epohalnu promenu.“
Evangelizacija u središtu vizije pape Franje
Evangelizacija je, objasnio je kardinal Re, ostala u samom središtu vizije pape Franje, najsnažnije izražena u njegovoj apostolskoj pobudnici Evangelii Gaudium. Njegova slika Crkve kao „bolnice na bojnom polju“ odražava Crkvu koja aktivno izlazi u susret ranama sveta. Njegova blizina migrantima i izbeglicama, posebno kroz posete Lampeduzi, Lezbosu i granici između SAD-a i Meksika, snažno je svedočanstvo njegove solidarnosti sa patnicima.
- Njegovi gestovi i podsticaji u korist izbeglica i raseljenih lica su bezbrojni. Njegovo zalaganje za siromašne bilo je neprekidno.
Među njegovih 47 apostolskih putovanja, kardinal Re je posebno izdvojio posetu Iraku, koju je opisao kao „pastirski melem“ i snažan poziv na međureligijski dijalog.
Njegova putovanja često su ga vodila na mesta duboke potrebe i sukoba, a svoj vrhunac su doživela tokom njegove posete azijsko-oceanskom regionu 2024. godine, čime je Crkva proširila svoje prisustvo i do najudaljenijih periferija sveta.
Njegovo neumorno naglašavanje milosrđa
Kardinal Re je istakao i kako je papa Franja neumorno isticao značaj milosrđa — posebno kroz proglašenje Izvanredne jubilejske godine milosrđa 2016. godine — kao i njegovu stalnu borbu za „kulturu susreta“ nasuprot „kulturi odbacivanja“.
Njegov poziv na bratstvo među ljudima, naročito izražen u enciklici Fratelli tutti i Zajedničkoj deklaraciji o ljudskom bratstvu za mir u svetu i zajednički život iz Abu Dabija 2019. godine, naglašava njegovu težnju ka globalnoj solidarnosti i miru.
Hrabar glas za mir
Briga za očuvanje prirode, izražena u enciklici Laudato si', dodatno je proširila vidike njegovog moralnog vođstva, naglašavajući povezanost celokupnog stvorenog sveta i našu zajedničku odgovornost za planetu.
U vremenima globalnih sukoba i nasilja, papa Franja je ostao snažan glas za mir, neprestano ponavljajući: „Rat je poraz za čovečanstvo.“ Kardinalove reči o naporima pape Franje za mir dočekane su burnim aplauzom okupljenih.
Papa Franja, moli se za nas sa neba!
- Obraćanje je završeno dirljivim tonom, podsećajući na poznate reči kojima je papa Franja uvek zaključivao svoja obraćanja: „Ne zaboravite da se molite za mene.“
Uz novi talas aplauza, kardinal Re je rekao da sada, kada papa Franja počiva u Božjem zagrljaju, vernici uzvraćaju tu njegovu molbu, moleći voljenog Papu da posreduje za Crkvu, za Rim i za čitavo čovečanstvo sa svog mesta u nebesima.
- Dragi Franjo, sada te molimo: moli se za nas. Blagoslovi Crkvu, blagoslovi Rim i blagoslovi čitav svet sa neba, kao što si to učinio prošle nedelje sa balkona ove bazilike, u poslednjem zagrljaju sa narodom Božjim, ali i sa čovečanstvom koje iskrena srca traži istinu i visoko drži baklju nade.
U dokumentu koji je napisao dve godine pre smrti, papa Franja ostavio je dirljivu poruku o patnji, miru i molitvi, ali i zamolio da mu grob bude jednostavan, bez ikakvih ukrasa — u jednoj od najznačajnijih bazilika Rima, uz samo jedno ime: „Franciscus“ Odluka novog arhiepiskopa Pravoslavne crkve Albanije da prisustvuje poslednjem ispraćaju poglavara Rimokatoličke crkve izazvala je brojne reakcije među pravoslavnim vernicima širom sveta, dok su njegove izjave o papi otvorile pitanje granica međuverske ljubavi i crkvene tačnosti. Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio. Uz zvuke Hora Sikstinske kapele, kovčeg pape Franje biće prenet u baziliku Svete Marije Velike, dok Rim i ceo svet u tišini i molitvi prate oproštaj od pontifika koji je uvek govorio: „prima sve, sve, sve.“ U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata. Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu. Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu. U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre! Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Alberto PIZZOLI / AFP / Profimedia
Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
Katoličanstvo
21:59 | 21.04.2025
ZAVEŠTANJE KOJE JE POTRESLO SVET: Otkriven testament i poslednja želja pape Franje
Duhovna riznica
18:41 | 24.04.2025
NEOČEKIVAN POTEZ U SREDIŠTU HRIŠĆANSKOG SVETA: Jedan pravoslavni poglavar ide na sahranu pape Franja – vernici u šoku
Katoličanstvo
17:53 | 25.04.2025
KO JE ŽENA KOJA JE NA IZNENAĐENJE VERNIKA STALA PORED KOVČEGA PAPE FRANJE? Molitva mimo vatikanskog protokola (VIDEO)
Katoličanstvo
11:04 | 26.04.2025
POČELA PRVA OD UKUPNO DEVET ZADUŠNIH MISA: Svet se oprašta od voljenog pape, hiljade vernika na Trgu svetog Petra
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
12:30
PONOSIM SE HRVATSKIM IMENOM, ALI ČEZNEM ZA BRAĆOM SRBIMA: Kako su katolici na Visu masovno prelazili u pravoslavlje u vremenu velikih previranja na Jadranu
Aktuelno iz SPC
11:36
VAŽAN RAZGOVOR U PATRIJARŠIJSKOM DVORU: Utvrđen zajednički pristup Crkve i države prema Srbima u dijaspori
Posni recepti
10:56
SMOKVARA - STARINSKI KOLAČ IZ DOLINE NERETVE: Poslastica od pekmeza i kukuruznog griza koja se oblikuje dlanovima
Duhovna riznica
08:00
ZAŠTO SE ČOVEK NE MENJA NI KAD ZNA DA GREŠI? Vladika Nikolaj otkriva zašto ljudi nastavljaju da prave greške i kada znaju šta je ispravno
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 29. APRIL
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Mrsni recepti
11:26 | 04.02.2026
BRZI SLATKIŠ SA PAVLAKOM KOJI SU BAKE PRAVILE KAD GOSTI MOGU DA STIGNU SVAKOG ČASA: Recepti koji se pamte po ukusu, ne po meri
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
