Sveta Stolica je podelila prve snimke emotivne ceremonije polaganja kovčega u bazilici Santa Marija Mađore, dok stotine hiljada vernika širom sveta u molitvi ispraćaju papu koji je svojom blagošću menjao lice Crkve.
Nošeni večnom nadom koja prožima Hristovu Crkvu, Vatikan je objavio prve fotografije polaganja kovčega voljenog pape Franje. U atmosferi dubokog mira i dostojanstva, skromni drveni kovčeg, u kojem počiva duša neumornog pastira, položen je u rimskoj bazilici Santa Marija Mađore, mestu koje je sam biranim srcem izabrao za svoj poslednji dom.
Ceremonija, koja je trajala oko pola sata, sprovedena je prema propisima Ordo Exsequiarum Romani Pontificis. Kardinal kamerlengo predvodio je obred, u prisustvu najbližih rođaka i onih koji su bili navedeni u zvaničnom obaveštenju Kancelarije za liturgijske slave. Završena je tačno u 13:30 časova, u znaku vere u Vaskrsenje i život večni, kako se navodi u saopštenju Svete Stolice.
Antonietta Baldassarre/AP/Tanjug
Polaganje kovčega papa Franje u bazilici Santa Marija Mađore
Pre polaganja, papin kovčeg je dočekan zvonjavom, kao tihim plačem crkvenih zvona koja su, zajedno sa okupljenima, podigla svoje duše ka nebesima. Ispred bazilike Svetog Petra, udaljene oko šest kilometara od Santa Marije Mađore, telo pape dočekalo je četrdeset pripadnika marginalizovanih grupa — migranata, beskućnika, zatvorenika i transrodnih osoba — onih za koje je ovaj Hristov sluga s posebnom ljubavlju i hrabrošću otvarao vrata Crkve i srca.
Papa Franja, krotak i smiren, želeo je da bude sahranjen u jednostavnosti. Njegova želja ispunjena je polaganjem u grobnicu u podu, između Kapele Paolina i Kapele Sforca, što je prvi put od 1903. godine da jedan rimski pontifeks počiva van granica Vatikana, nakon pape Leona XIII.
Sahrana, tiha i sveta, bila je samo početak devetodnevnog perioda žalosti poznatog kao novendiali, u kojem će svakodnevne molitve i svete mise uzdizati dušu pape Franje Gospodu. Sutra će kardinal Pjetro Parolin služiti misu u bazilici Svetog Petra, kao znak ljubavi, zahvalnosti i nade u susret na večnom danu.
Vatican Media/AP/Tanjug
Polaganje kovčega papa Franje u bazilici Santa Marija Mađore
Papa Franja preminuo je 21. aprila, predajući svoj duh Bogu nakon borbe sa srčanom insuficijencijom i posledicama moždanog udara. Njegova poslednja bolest, upala pluća, nije uspela da slomi veru koja je svetlela u njegovim očima do poslednjeg daha.
Na Trgu Svetog Petra, 250.000 vernika oprostilo se od Svetog Oca, dok je još 150.000 ljudi, duhovno i telesno sjedinjeno, pratilo njegov poslednji put od Vatikana do bazilike. Nebo nad Rimom bilo je svedok jedne velike ljubavi: ljubavi naroda prema pastiru koji je hodao stazama Hrista, noseći u rukama mir, milosrđe i istinu.
Dok Crkva u molitvi čeka novo poglavlje, u tišini srca odzvanja reč Gospodnja: „Dobro, slugo dobri i verni... uđi u radost Gospoda svog.“ (Mt 25, 21)
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
Ribarov prsten, simbol svetovne vlasti i duhovnog služenja, svečano se uništava pred kardinalima kao znak da se završila papina zemaljska misija i da Crkva započinje novo poglavlje svoga života.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Uoči izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, američki predsednik je tokom razgovora s novinarima, uz osmeh, poručio da bi želeo da preuzme papinsku službu. Njegova šala, izrečena nakon smrti pape Franje, izazvala je podeljene reakcije, naročito među vernicima i u crkvenim krugovima.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
