IPA / BACKGRID / Backgrid UK / ProfimediaPapa Franja
Ribarov prsten, simbol svetovne vlasti i duhovnog služenja, svečano se uništava pred kardinalima kao znak da se završila papina zemaljska misija i da Crkva započinje novo poglavlje svoga života.
U danu kada Rimokatolička crkva u molitvi ispraća papu Franju na njegov poslednji zemaljski put, oči vernih uprte su ka drevnim simbolima koji prate ovaj sveti trenutak prelaska. Među njima posebno mesto zauzima Ribarov prsten – znak poverene moći i služenja koji, po staroj tradiciji, mora biti uništen nakon smrti pape.
Ribarov prsten, koji svoje poreklo nalazi još u XIII veku, nazvan je po Svetom Petru, prvom među apostolima i temeljnom kamenu Crkve. Tokom 12 godina pontifikata, papa Franja ga je nosio na svečanim ceremonijama, iako je, u duhu skromnosti koja ga je krasila, na svojoj ruci svakodnevno nosio jednostavniji srebrni prsten. Pravi Ribarov prsten ostao je svetinja koja se koristi samo u najuzvišenijim trenucima služenja.
GoffPhotos.com / Goff Photos / Profimedia
Papa Franja je nosio Ribarov prsten na posebnim ceremonijama
Nekada je ovaj prsten služio za pečaćenje zvaničnih dokumenata, potvrđujući volju apostola Petra kroz njegove naslednike. Iako ta praksa više ne postoji od XIX veka, čin uništenja prstena opstao je do danas kao duboko simboličan: pokazatelj da se papska vlast gasi smrću pontifa, kako niko ne bi mogao nelegitimno da se njome služi.
Prema tradiciji, kamerlengo Rimokatoličke crkve, u ovom slučaju kardinal Kevin Farel, pred okupljenim članovima Kardinalskog kolegijuma izvršiće čin oštećenja prstena. U duhu prakse uvedene 2013. godine prilikom abdikacije pape Benedikta XVI, Ribarov prsten neće biti potpuno uništen, već će biti obeležen ukrštenim rezom – tiho i svečano svedočanstvo da je zemaljska služba pontifa privedena kraju.
Taj rez na prstenu nije čin razaranja, već duboko duhovna poruka: sve što je nošeno i na zemlji, bilo i najsvetije, prolazno je pred licem večnosti. Prsten, koji je na ruci Svetog Oca bio znak ne samo autoriteta već pre svega služenja i ljubavi prema stadu Božjem, time simbolično biva predan u ruke Onoga kome jedinom dugujemo krajnju vernost.
Credit: IPA / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia
Ribarov prsten na ruci pape Franje
Sahrana pape Franje, održana danas, započela je iznošenjem njegovog kovčega iz bazilike Svetog Petra – mesta gde se čula molitva, a duše vapile za večnim životom. Njegovo telo preneto je potom u baziliku Santa Marija Mađore, jednu od pet papskih bazilika u Rimu, gde će počivati u iščekivanju Uskrsnuća.
U trenutku kada kovčeg napušta pragove bazilike, a Ribarov prsten biva oštećen, Crkva ponavlja svoju veru: Petrov prsten nije tek simbol vlasti, nego živi pečat služenja, ljubavi i prolaznosti, dok svetlost večnog Carstva blista nad svakim koji je verno nosio krst Hristov.
Fotografije iz bazilike Svetog Petra izazvale su lavinu komentara i pogrešnih tumačenja. Iza simbola koji mnogi poistovećuju sa zlom, zapravo stoji jedno od najdubljih svedočanstava hrišćanske vere – poniznost apostola Petra.
Ogrnuta plavom maramom, sitna figura klekla je pored odra Svetog Oca i tišinom ispisala priču o prijateljstvu, hrabrosti i veri koja prevazilazi granice — iza tog trenutka stoji život posvećen onima koje je svet zaboravio.
U poslednjim trenucima života ostao je veran svom narodu i veri, a njegova borba za mir, solidarnost i nadu ostaće trajno upisana u srcima miliona širom sveta.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Sveta Stolica je podelila prve snimke emotivne ceremonije polaganja kovčega u bazilici Santa Marija Mađore, dok stotine hiljada vernika širom sveta u molitvi ispraćaju papu koji je svojom blagošću menjao lice Crkve.
Uoči izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, američki predsednik je tokom razgovora s novinarima, uz osmeh, poručio da bi želeo da preuzme papinsku službu. Njegova šala, izrečena nakon smrti pape Franje, izazvala je podeljene reakcije, naročito među vernicima i u crkvenim krugovima.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
