eparhijazt.com/Vatican Media via AP/AP Photo/Alessandra Tarantino, File/Andrew MedichiniPapa Lav XIV
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Sveti Paisije Svetogorac, jedan od najpoštovanijih savremenih pravoslavnih svetitelja, više puta je govorio o ulozi Rima u duhovnom izopačenju pravoslavlja, jasno izražavajući protivljenje težnjama ka unijatstvu i ekumenističkim pravcima.
Papa rimski, prema rečima svetitelja, predstavlja izmenjenu veru, koja se ne može smatrati delom Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve.
U brojnim razgovorima koje je vodio sa posetiocima u svojoj keliji, naglašavao:
– Papistička crkva izgubila je blagodat, kao i da papisti, ne hodaju putem Predanja, već slede svetovne interese.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Reči koje se pamte
Jedna od poznatih izjava Svetog Paisija, kako prenose stariji monasi i hodočasnici Svete gore, glasi:
– Sa papom ne samo da nemamo istu veru, već će se naneti velika šteta ako pomislimo da je imamo.
Svetac je govorio da filo-papistički stav nekih pravoslavnih hrišćana predstavlja duhovno skretanje. Po njegovim rečima, jedinstvo Crkava ne može se zasnivati na diplomatskim formulama ili administrativnim modelima, već isključivo na pokajanju i odricanju od jeresi koje je utemeljila papistička dogmatika.
Savremeni događaji koji potvrđuju njegov stav
Prema ranije objavljenim svedočanstvima, monasi Svete gore prenose da je Sveti Paisije upozoravao da će vremena postati još lukavija i da će – papa igrati ulogu u velikoj obmani ujedinjenja religija –. Svetac je koristio termin panreligija i pre nego što je taj izraz postao poznat, ukazujući da to ujedinjenje neće imati Hrista, već svetsku vlast.
Prema svedočenjima, rekao je:
– Doći će vreme kada će vam govoriti da je papa brat, da imamo istu veru, ali vi čuvajte pravoslavlje. Ne bojte se.
Vatikan u proročanskim rečima Svetog Pajsija
Sveti Paisije se takođe osvrtao na Rim proročki, govoreći da će papa – prigrliti – lažnohrišćanski svetski poredak, kako bi izgledalo da se Crkva sjedinjuje sa svima. U stvarnosti, kako je govorio, to neće biti jedinstvo, već suprotnost: jedna svetska religijska tvorevina bez Hrista.
Tanjug/Vatican Media via AP
Papa Lav XIV
U jednoj drugoj značajnoj izjavi, sveti Paisije je navodno rekao:
– Videćete papu kako ljubi Kuran, videćete papu kako govori da svi verujemo u istog Boga. Ne verujte im. To je obmana – prenosi pravoslavni portal „Vima Ortodoksijas“.
Šta ovo znači za danas
Stav svetog Paisija prema papi nije bio izraz netrpeljivosti, već jasno duhovan. Nije odbacivao osobe, već učenja i jeresi. Za svetitelja, istina nije mogla biti predmet pregovora zarad – međucrkvenog mira –.
Njegova poruka danas je aktuelnija nego ikada: pravoslavlje ne može biti sjedinjeno sa zabludom – ni zbog politike, ni zbog mira. Jedinstvo Crkava zahteva zajedničku veru. I sveti Paisije je to jasno izražavao:
– Ako nema zajedničke vere, nema ni jedinstva. Ima izdaje.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
U planinskom predelu Epira, samo nekoliko kilometara od Konice, nalazi se neobična crkvica posvećena svetogorskim starcu – napravljena unutar debla vekovnog drveta, postala je simbol molitve, tišine i spoja duhovnosti s prirodom.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
