Kandilo se postavlja pred ikone i predstavlja stalni znak molitve i prisustva Božje svetlosti u domu.
Svaki pravoslavni dom, pored ikona, treba da ima i kandilo. Osnovne ikone su ikona Krsne slave, ikona Gospoda Isusa Hrista Spasitelja i ikona Presvete Bogorodice, dok se po želji porodice može dodati i ikona nekog svetitelja koji se posebno poštuje.
Kandilo se postavlja pred ikone i predstavlja stalni znak molitve i prisustva Božje svetlosti u domu.
Kandilo je posuda sa uljem i fitiljem koja gori pred ikonom, i njegova svetlost nosi višestruku simboliku.
Plamen kandila simbolizuje svetlost Hrista i čistotu duše, opominje na grešne misli i dela, i istovremeno predstavlja znak zahvalnosti Bogu, ali i našu malu žrtvu njemu, koji se za nas žrtvovao. Svetlost kandila takođe "straši" zle sile i podseća na svetlost karaktera svetitelja pred kojim se pali.
shutterstock.com
Kandilo se uvek postavlja ispred slavske ikone
Za decu i ukućane, drhtavi plamičak kandila ostaje kao uspomena na svetlost i mir koji dolaze iz molitve.
Važno je i gde se kandilo postavlja, naročito u domovima gde ima više ikona.
- Ko ima ikonu Krsne slave i ikone drugih svetitelja, kao i Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista, kandilo se uvek stavlja ispred slavske ikone. Trebalo bi ga podestiri tako da čaša kandila bude u visini trećine ikone odozdo, da svetlost iz kandila osvetljava lik svetitelja - objasnio je otac Srećko na sajtu Sabornog hrama i Kragujevcu i dodao:
Printscreen/YouTube/Епархија шумадијска WEB-TV
Otac Srećko Zečević
- U čašu obavezno sipati trećinu vode, a zatim ulje. Na površinu ulja postaviti plovak, staviti u njega fitilj (žižak). Voda u kandilu je neophodna da se čaša od kandila ne zagreje suviše i da ne dođe do prskanja čaše, i požara. Fitilj (žižak) u kandilu paliti šibicom ili upaljačem.
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Kada se jedna kuća ili stan sagradi, okreči, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica započne život, potrebno je izvršiti osvećenje doma.To osvećenje vrši nadležni sveštenik.
Ovaj dan nosi sa sobom duhovnu snagu i važnost tradicije koja nas povezuje sa našim predcima. Protođakon Ljubomir Ranković ističe važna pravila koja nas vode ka ispravnom obeležavanju ovog dana, posvećenog upokojenima.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
