Govoreći o neobičnom fenomenu koji potvrđuju i naučna istraživanja, ruski jerej objašnjava zašto trag deteta ostaje u majčinom telu godinama i kakvu duboku duhovnu poruku iz toga izvodi pravoslavna vera.
Postoje teme o kojima se govori tiho, gotovo šapatom, jer se tiču najdubljih slojeva ljudskog života. Jedna od njih je odnos majke i deteta - veza koja prevazilazi reči, logiku, medicinu i biologiju. U vremenu kada se majčinstvo često posmatra kroz prizmu izbora, planiranja ili društvenih okolnosti, sve češće se zaboravlja koliko je ta veza duboka i neraskidiva.
Upravo na to podseća jedna snažna beseda ruskog pravoslavnog sveštenika, Protojerej Petar Gurjanov, koji govori o zadivljujućem fenomenu koji nauka naziva fetalno-majčin mikrohimerizam, ali ga on tumači kao još jedan dokaz tajanstvene Božje promišljene brige o životu.
Nauka otkriva neobičan trag koji dete ostavlja u telu majke
Protojerej Petar Gurjanov je u jednoj od svojih beseda rekao:
- Tokom trudnoće, ćelije bebe migriraju kroz majčin krvotok, a zatim se vraćaju bebi. Ovaj fenomen naziva se fetalno-majčin mikrohimerizam. Tokom 41 nedelje trudnoće, ćelije cirkulišu između majke i bebe, krećući se u oba smera. Nakon što se beba rodi, mnoge od tih ćelija ostaju u majčinom telu, ostavljajući trajni trag u njenim tkivima, kostima, mozgu i koži, često i decenijama - kazao je otac Petar i dodao:
Svako dete koje majka rodi ostavlja takav trag u njenom telu. Čak i ako se trudnoća završi prerano ili žena izvrši abortus, ove ćelije i dalje mogu da putuju kroz njen krvotok. Istraživanja su pokazala da, ukoliko je majčino srce oštećeno, ćelije fetusa mogu da dospeju na mesto povrede i da se transformišu u tipove ćelija specijalizovane za popravku srčanog tkiva.
Foto: Freepik
Sveštenik Petar Gurjanov podseća da je i nauka potvrdila da ćelije bebe ostaju u telu majke godinama
Kako dete može pomoći majčinom organizmu da se oporavi
Otac Petar dalje objašnjava kako beba pomaže majci da se oporavi, dok majka izgrađuje telo svoje bebe, a potom ističe:
- To je često jedan od razloga zbog kojih pojedine bolesti mogu da se povuku tokom trudnoće. Zapanjujuće je koliko majke štite svoju decu po svaku cenu, ali i kako dete, na svoj način, štiti i obnavlja majčino telo kako bi moglo bezbedno da se razvija. Sećate li se onih neobičnih želja tokom trudnoće, onih iznenadnih potreba za određenom hranom? Koji su to elementi nedostajali majci, pa je telo tražilo baš njih?
Poruka koja prevazilazi biologiju i govori o svetosti života
Protojerej Petar Gurjanov dalje kaže:
- Istraživanja su takođe pokazala da fetalne ćelije mogu ostati u majčinom mozgu i do 18 godina nakon rođenja deteta. Koliko je to zadivljujuće! Ako ste majka, verovatno znate da ponekad možete intuitivno da osetite svoje dete, čak i kada nije u vašoj blizini. Danas postoje i naučni dokazi da majke nose trag svoje dece u sebi godinama nakon porođaja.
- I zapamtite: sreća se ne može graditi na krvi ubijene dece. Svako dete dolazi u svoje vreme, tačno onda kada je potrebno i onako kako je potrebno - zaključio je otac Petar.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Sećanja na Katarinu Velimirović otkrivaju kako nežna, ali odlučna ljubav majke postaje svetionik u najmračnijim trenucima, učeći mladog Nikolu molitvi, poverenju i duhovnoj snazi koja će ga pratiti čitav život.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
Od Presvete Bogorodice do Svete blažene Ane – katiheta Branislav Ilić otkriva nepoznate detalje o majčinskom srcu koje pokreće kult, čuda i duhovnu obnovu srpskog naroda.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
