Od Presvete Bogorodice do Svete blažene Ane – katiheta Branislav Ilić otkriva nepoznate detalje o majčinskom srcu koje pokreće kult, čuda i duhovnu obnovu srpskog naroda.
U pravoslavnom duhovnom svetu, vera majke i njena ljubav nisu samo izrazi ljudske topline, već duboki izvori božanske milosti i nevidljive snage koja oblikuje sudbine i prožima generacije. To je ona tiha, postojana svetlost koja plamti u srcu porodice i vodi čoveka ka večnom životu.
Kroz lik Presvete Bogorodice, večne Majke svih ljudi i neiscrpnog duhovnog svetionika, Crkva slavi neprocenjivu moć materinske molitve, požrtvovanja i vere koje nadahnjuju i drže na životu čitavu hrišćansku zajednicu. U toj svetlosti odražava se i lik Svete blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog, čija je svetost prepoznata i potvrđena na ovogodišnjem Svetom Arhijerejskom Saboru, čime je njena kanonizacija postala najava nove duhovne nade i blagoslova.
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Katihete Branislav Ilić o novoproglašenoj svetiteljki
Na ovu temu katiheta Branislav Ilić govorio je gostujući na Televiziji Hram, donoseći duboke uvide u značenje i snagu kulta svetiteljke. Katiheta Ilić već dugi niz godina proučava život i nasleđe Svetog Vasilija Ostroškog, a istovremeno i njegovu majku, kojoj je posvetio i dokumentarni film „Sveti Vasilije Ostroški – svedok Vaskrsenja“, čiji je autor, prenosi portal kinonija.rs.
Presveta Bogorodica – uzor majčinske svetlosti
U razgovoru je istakao Presvetu Bogorodicu kao neuporedivu Majku nad majkama, uzor svetlosti i duhovnog usmerenja za sve žene koje su pozvane da daruju život. Pored toga, osvrnuo se i na svetu porodicu žena Mironosica, primer vere i predanosti, kao i na duboku simboliku telesnog i duhovnog materinstva. Prema rečima katihete, svaka majka, sledovanjem Bogorodičinog uzora, može da pronađe snagu i mudrost da vodi svoju decu pravim putem i da u sebi rađa ne samo biološki, već i duhovni život.
Printscreen/YouTube/Studio B
Katiheta Branislav Ilić
Tajna života poznata Bogu još od utrobe majke
Posebnu pažnju u uvodnom delu razgovora posvetio je značaju prenatalnog perioda, podsetivši na reči molitve iz Liturgije Svetog Vasilija Velikog koje nas uče da Gospod poznaje čoveka još od utrobe majčine — to je duboka tajna Božijeg stvaranja i milosti koja prati život od samog početka.
Snaga molitve svetih majki kroz vekove
Govoreći o svetim majkama kroz vekove Crkve, katiheta Ilić naglasio je da ih sve prožima nepokolebljiva vera i neprestano usmerenje ka Hristu, što je neizostavan pečat njihova života i dela. U tom smislu, molitveni duh majki predstavlja neizmerno blago i duhovni stub oko kojeg se okuplja porodica i izgrađuje čitav svet.
SPC
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog
Otkrivanje svetosti Blažene Ane – majke Svetog Vasilija Ostroškog
U nastavku razgovora Branislav Ilić je gledaocima približio lik i značaj novoproglašene svetiteljke – Svete blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog, čija svetost već pronalazi mesto u srcima vernika. Prisustvovali smo otkrivanju skrivenih, često nepoznatih detalja o razvoju njenog kulta, o čudesnom pronalasku njenog zaboravljenog groba, o mnogobrojnim čudima koja su se događala na njenom svetom mestu, kao i o važnom duhovnom značaju njene kanonizacije.
Poziv vernicima da sleduju primer blažene Ane
Na kraju razgovora, katiheta Branislav Ilić uputio je duboku i blagu pouku vernicima, pozivajući ih da sleduju put i primer Svete blažene Ane, u kojoj su sabrane sve vrline koje krase hrišćansku dušu — od smirenosti i vere do nesebične hristolike ljubavi, koja je iznad svega i osnovno merilo svetosti.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
