Od Presvete Bogorodice do Svete blažene Ane – katiheta Branislav Ilić otkriva nepoznate detalje o majčinskom srcu koje pokreće kult, čuda i duhovnu obnovu srpskog naroda.
U pravoslavnom duhovnom svetu, vera majke i njena ljubav nisu samo izrazi ljudske topline, već duboki izvori božanske milosti i nevidljive snage koja oblikuje sudbine i prožima generacije. To je ona tiha, postojana svetlost koja plamti u srcu porodice i vodi čoveka ka večnom životu.
Kroz lik Presvete Bogorodice, večne Majke svih ljudi i neiscrpnog duhovnog svetionika, Crkva slavi neprocenjivu moć materinske molitve, požrtvovanja i vere koje nadahnjuju i drže na životu čitavu hrišćansku zajednicu. U toj svetlosti odražava se i lik Svete blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog, čija je svetost prepoznata i potvrđena na ovogodišnjem Svetom Arhijerejskom Saboru, čime je njena kanonizacija postala najava nove duhovne nade i blagoslova.
Shutterstock
Ikona Presvete Bogorodice
Katihete Branislav Ilić o novoproglašenoj svetiteljki
Na ovu temu katiheta Branislav Ilić govorio je gostujući na Televiziji Hram, donoseći duboke uvide u značenje i snagu kulta svetiteljke. Katiheta Ilić već dugi niz godina proučava život i nasleđe Svetog Vasilija Ostroškog, a istovremeno i njegovu majku, kojoj je posvetio i dokumentarni film „Sveti Vasilije Ostroški – svedok Vaskrsenja“, čiji je autor, prenosi portal kinonija.rs.
Presveta Bogorodica – uzor majčinske svetlosti
U razgovoru je istakao Presvetu Bogorodicu kao neuporedivu Majku nad majkama, uzor svetlosti i duhovnog usmerenja za sve žene koje su pozvane da daruju život. Pored toga, osvrnuo se i na svetu porodicu žena Mironosica, primer vere i predanosti, kao i na duboku simboliku telesnog i duhovnog materinstva. Prema rečima katihete, svaka majka, sledovanjem Bogorodičinog uzora, može da pronađe snagu i mudrost da vodi svoju decu pravim putem i da u sebi rađa ne samo biološki, već i duhovni život.
Printscreen/YouTube/Studio B
Katiheta Branislav Ilić
Tajna života poznata Bogu još od utrobe majke
Posebnu pažnju u uvodnom delu razgovora posvetio je značaju prenatalnog perioda, podsetivši na reči molitve iz Liturgije Svetog Vasilija Velikog koje nas uče da Gospod poznaje čoveka još od utrobe majčine — to je duboka tajna Božijeg stvaranja i milosti koja prati život od samog početka.
Snaga molitve svetih majki kroz vekove
Govoreći o svetim majkama kroz vekove Crkve, katiheta Ilić naglasio je da ih sve prožima nepokolebljiva vera i neprestano usmerenje ka Hristu, što je neizostavan pečat njihova života i dela. U tom smislu, molitveni duh majki predstavlja neizmerno blago i duhovni stub oko kojeg se okuplja porodica i izgrađuje čitav svet.
SPC
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog
Otkrivanje svetosti Blažene Ane – majke Svetog Vasilija Ostroškog
U nastavku razgovora Branislav Ilić je gledaocima približio lik i značaj novoproglašene svetiteljke – Svete blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog, čija svetost već pronalazi mesto u srcima vernika. Prisustvovali smo otkrivanju skrivenih, često nepoznatih detalja o razvoju njenog kulta, o čudesnom pronalasku njenog zaboravljenog groba, o mnogobrojnim čudima koja su se događala na njenom svetom mestu, kao i o važnom duhovnom značaju njene kanonizacije.
Poziv vernicima da sleduju primer blažene Ane
Na kraju razgovora, katiheta Branislav Ilić uputio je duboku i blagu pouku vernicima, pozivajući ih da sleduju put i primer Svete blažene Ane, u kojoj su sabrane sve vrline koje krase hrišćansku dušu — od smirenosti i vere do nesebične hristolike ljubavi, koja je iznad svega i osnovno merilo svetosti.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
