U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U toku je Vaskršnji post, najduži i najstroži post u crkvenoj godini, koji vernici provode, pripremajući se za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj period ima posebno mesto u duhovnom životu hrišćana jer nije samo vreme promene načina ishrane, već pre svega vreme unutrašnjeg preispitivanja, molitve i borbe sa sopstvenim slabostima.
Tokom Vaskršnjeg posta vernici nastoje da se uzdrže od mrsne hrane (sada se mahom posti na vodi), ali crkvena tradicija podseća da je telesni post samo jedan deo duhovnog podviga.
Mnogo važnije od toga jeste da čovek pokuša da se uzdrži od loših misli, osuđivanja, gneva i svake vrste zla.
Zbog toga se često kaže da je pravi post onaj u kojem se čovek trudi da postane bolji, strpljiviji i smireniji prema drugima.
Sveti oci su kroz vekove naglašavali da se post ne sme svesti samo na pravila o hrani, niti na spoljašnje pokazivanje pobožnosti. Naprotiv, oni upozoravaju da je jedna od najvećih opasnosti upravo gordost - osećaj da je čovek zbog svog posta bolji od drugih. Kada se post pretvori u razlog za hvalisanje, tada se gubi njegov pravi smisao.
Zato u pravoslavnoj duhovnosti postoji i jedno važno pravilo: post treba da bude tih i nenametljiv.
On se ne ističe pred drugima niti se o njemu govori sa ponosom. Vernik se trudi da svoj podvig nosi u skromnosti i smirenju, jer je cilj posta pre svega borba sa sopstvenim egoizmom.
Upravo na to podseća i arhimandrit Vasilije Kostić, govoreći o jednoj naizgled maloj, ali suštinski važnoj razlici u načinu na koji govorimo o postu:
- Svetitelji kažu: "Nikad nemoj reći Ja postim". "JA postim", ako kažeš to i tako, promašio si, izgubio si blagoslov posta. Kaže se: "Vreme je posta, a podrazumeva se da postim". Razlika je velika, jer kad kažeš JA na početku, sve je gotovo, jer suština posta jeste borba sa tim JA odnosno borba sa tim egoizmom.
U pravoslavnom hrišćanstvu, pojam posna ne znači nužno da nešto ne sadrži meso u biološkom smislu, kaže teolog Aleksandar Đurđević.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
