U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U toku je Vaskršnji post, najduži i najstroži post u crkvenoj godini, koji vernici provode, pripremajući se za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj period ima posebno mesto u duhovnom životu hrišćana jer nije samo vreme promene načina ishrane, već pre svega vreme unutrašnjeg preispitivanja, molitve i borbe sa sopstvenim slabostima.
Tokom Vaskršnjeg posta vernici nastoje da se uzdrže od mrsne hrane (sada se mahom posti na vodi), ali crkvena tradicija podseća da je telesni post samo jedan deo duhovnog podviga.
Mnogo važnije od toga jeste da čovek pokuša da se uzdrži od loših misli, osuđivanja, gneva i svake vrste zla.
Zbog toga se često kaže da je pravi post onaj u kojem se čovek trudi da postane bolji, strpljiviji i smireniji prema drugima.
Sveti oci su kroz vekove naglašavali da se post ne sme svesti samo na pravila o hrani, niti na spoljašnje pokazivanje pobožnosti. Naprotiv, oni upozoravaju da je jedna od najvećih opasnosti upravo gordost - osećaj da je čovek zbog svog posta bolji od drugih. Kada se post pretvori u razlog za hvalisanje, tada se gubi njegov pravi smisao.
Zato u pravoslavnoj duhovnosti postoji i jedno važno pravilo: post treba da bude tih i nenametljiv.
On se ne ističe pred drugima niti se o njemu govori sa ponosom. Vernik se trudi da svoj podvig nosi u skromnosti i smirenju, jer je cilj posta pre svega borba sa sopstvenim egoizmom.
Upravo na to podseća i arhimandrit Vasilije Kostić, govoreći o jednoj naizgled maloj, ali suštinski važnoj razlici u načinu na koji govorimo o postu:
- Svetitelji kažu: "Nikad nemoj reći Ja postim". "JA postim", ako kažeš to i tako, promašio si, izgubio si blagoslov posta. Kaže se: "Vreme je posta, a podrazumeva se da postim". Razlika je velika, jer kad kažeš JA na početku, sve je gotovo, jer suština posta jeste borba sa tim JA odnosno borba sa tim egoizmom.
U pravoslavnom hrišćanstvu, pojam posna ne znači nužno da nešto ne sadrži meso u biološkom smislu, kaže teolog Aleksandar Đurđević.
Duhovnici su kroz vekove ukazivali da se iza spolja vidljivih grehova često kriju dublji, prikriveniji i podmukliji poroci.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
Majčinska ljubav je bezuslovna i neograničena.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
