Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
U pravoslavnom hrišćanskom predanju, iskušenja zauzimaju posebno i izuzetno važno mesto. Ona se ne doživljavaju kao slučajne životne nevolje, puka nesreća ili znak Božje odsutnosti, već kao sastavni deo duhovnog života svakog vernika.
Pravoslavno učenje jasno naglašava da iskušenja prate čoveka od trenutka njegovog svesnog okretanja Bogu. Ona predstavljaju neizbežan put kroz koji se proverava vera, razotkrivaju unutrašnja duhovna stanja i produbljuje odnos sa Bogom.
Pod iskušenjima u pravoslavlju podrazumevaju se različite životne teškoće: bolesti, gubici, nepravde, nerazumevanje, unutrašnje borbe, sumnje, strahovi i duhovne krize. Ona mogu biti spoljašnja, kada dolaze kroz okolnosti i druge ljude, ali i unutrašnja, kada se odvijaju u mislima, osećanjima i srcu čoveka.
Sveti oci uče da iskušenja nisu znak Božje kazne, već način na koji se čoveku dopušta da sagleda sopstvenu slabost, ograničenost i duboku potrebu za Božjom pomoći.
Razlozi zbog kojih iskušenja dolaze nisu jednostavni niti jednoznačni. U crkvenom predanju se navodi da ona ponekad dolaze kao posledica ličnih grešaka i pogrešnih izbora, nekada kao posledica greha i zlobe drugih ljudi, a nekada bez ikakvog vidljivog i jasnog uzroka.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere. Kada je život miran i uređen, vera često ostaje na nivou navike, dok se u iskušenju ogoljava i pokazuje koliko je stvarna i živa.
Iskušenja su važna jer čoveka uče smirenju. Kroz njih se razbija samopouzdanje zasnovano na sopstvenoj snazi, znanju ili položaju. Čovek tada uviđa da ne može sve sam i da mu je potrebna pomoć koja prevazilazi ljudske mogućnosti.
Sveti oci svedoče da bez iskušenja nema istinskog duhovnog rasta, jer se vrlina ne potvrđuje u rečima, već u praksi – kroz trpljenje, borbu i istrajnost.
Iskušenja, prema pravoslavnom iskustvu, razdvajaju površnu veru od duboke. Mnogi ljudi veruju dok je sve u skladu sa njihovim očekivanjima. Kada dođu nevolje, postavlja se pitanje poverenja u Boga i prihvatanja Njegove volje.
Tada iskušenje postaje mesto izbora: hoće li se čovek okrenuti molitvi ili ogorčenosti, smirenju ili pobuni, veri ili udaljavanju od Boga.
Pravoslavna Crkva uči da iskušenja vode ka preobražaju čoveka. Ona nisu cilj sama po sebi, već put ka dubljem razumevanju života, vere i sopstvenog bića. To je iskustvo koje se ne može steći čitanjem ili slušanjem, već samo ličnim prolaskom kroz bol i neizvesnost.
U crkvenom predanju se naglašava da iskušenja nikada nisu veća od onoga što čovek, uz Božju pomoć, može da ponese.
Odnos prema iskušenjima u pravoslavlju zasniva se na trpljenju, molitvi i strpljivom prihvatanju trenutnog stanja. Ne traži se pasivnost, već svesno ostajanje u situaciji bez očajanja i brzih zaključaka. Sveti oci upozoravaju da se u vreme iskušenja ne donose važne odluke i ne traže brza rešenja po svaku cenu.
U tom duhu, arhimandrit Vasilije Kostić podseća na iskustvo Crkve i svedočanstva Svetih otaca:
U tom duhu, arhimandrit Vasilije Kostić podseća na iskustvo Crkve i svedočanstva Svetih otaca, ukazujući na duboku povezanost velikih i dobrih dela sa teškim iskušenjima:
- Kažu Sveti oci da svakom velikom i dobrom delu, ili prethodi ili kao posledicu ima ogromno iskušenje. Zapamtite to. I kad se sami nalazite u nekom iskušenju, treba samo biti u njemu i čekati. To znači na grčkom trpljenje. Trpljenje na grčkom je ipomeno odnosno stojim na mestu, tom i takvom, u stanju tom i takvom. Ništa ne vidim, ništa mi nije jasno, ne znam zašto se dešava, ne znam kud vodi, hiljadu zašto i nijedno zato. Stojiš i čekaš, kao na krstu. I, dođe vaskrsenje. Nekad to traje nekoliko dana, nekad nedelja, nekad meseci, nekad godina, nekad decenija... Ali, vaskrsenje dođe.
Što je čovek više posrnuo i obremenio se grehom, to više iskušenja i za njega i za ostale ljude oko njega, kaže otac Vajo.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Sveta tajna ispovesti nije kazna, već dar- prilika za novi početak i mir sa Bogom.
Za hrišćanina, iskušenje je prilika da pokaže veru, istrajnost i ljubav prema Bogu uprkos okolnostima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
