Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
U pravoslavnom hrišćanskom predanju, iskušenja zauzimaju posebno i izuzetno važno mesto. Ona se ne doživljavaju kao slučajne životne nevolje, puka nesreća ili znak Božje odsutnosti, već kao sastavni deo duhovnog života svakog vernika.
Pravoslavno učenje jasno naglašava da iskušenja prate čoveka od trenutka njegovog svesnog okretanja Bogu. Ona predstavljaju neizbežan put kroz koji se proverava vera, razotkrivaju unutrašnja duhovna stanja i produbljuje odnos sa Bogom.
Šta su iskušenja u pravoslavnom učenju
Pod iskušenjima u pravoslavlju podrazumevaju se različite životne teškoće: bolesti, gubici, nepravde, nerazumevanje, unutrašnje borbe, sumnje, strahovi i duhovne krize. Ona mogu biti spoljašnja, kada dolaze kroz okolnosti i druge ljude, ali i unutrašnja, kada se odvijaju u mislima, osećanjima i srcu čoveka.
Sveti oci uče da iskušenja nisu znak Božje kazne, već način na koji se čoveku dopušta da sagleda sopstvenu slabost, ograničenost i duboku potrebu za Božjom pomoći.
Zašto iskušenja dolaze ljudima
Freepik
Iskušenja se obično javljaju kroz velike tuge i nesreće
Razlozi zbog kojih iskušenja dolaze nisu jednostavni niti jednoznačni. U crkvenom predanju se navodi da ona ponekad dolaze kao posledica ličnih grešaka i pogrešnih izbora, nekada kao posledica greha i zlobe drugih ljudi, a nekada bez ikakvog vidljivog i jasnog uzroka.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere. Kada je život miran i uređen, vera često ostaje na nivou navike, dok se u iskušenju ogoljava i pokazuje koliko je stvarna i živa.
Značaj iskušenja za duhovni rast
Iskušenja su važna jer čoveka uče smirenju. Kroz njih se razbija samopouzdanje zasnovano na sopstvenoj snazi, znanju ili položaju. Čovek tada uviđa da ne može sve sam i da mu je potrebna pomoć koja prevazilazi ljudske mogućnosti.
Sveti oci svedoče da bez iskušenja nema istinskog duhovnog rasta, jer se vrlina ne potvrđuje u rečima, već u praksi – kroz trpljenje, borbu i istrajnost.
Iskušenja kao granica između površne i duboke vere
shutterstock.com/Lizavetta
Kroz iskušenja se ispituje i snaga vere
Iskušenja, prema pravoslavnom iskustvu, razdvajaju površnu veru od duboke. Mnogi ljudi veruju dok je sve u skladu sa njihovim očekivanjima. Kada dođu nevolje, postavlja se pitanje poverenja u Boga i prihvatanja Njegove volje.
Tada iskušenje postaje mesto izbora: hoće li se čovek okrenuti molitvi ili ogorčenosti, smirenju ili pobuni, veri ili udaljavanju od Boga.
Kuda vode iskušenja prema pravoslavnom shvatanju
Pravoslavna Crkva uči da iskušenja vode ka preobražaju čoveka. Ona nisu cilj sama po sebi, već put ka dubljem razumevanju života, vere i sopstvenog bića. To je iskustvo koje se ne može steći čitanjem ili slušanjem, već samo ličnim prolaskom kroz bol i neizvesnost.
U crkvenom predanju se naglašava da iskušenja nikada nisu veća od onoga što čovek, uz Božju pomoć, može da ponese.
Kako se odnositi prema iskušenjima
youtube/@Arhimandrit_Vasilije_Kostic
Otac Vasilije
Odnos prema iskušenjima u pravoslavlju zasniva se na trpljenju, molitvi i strpljivom prihvatanju trenutnog stanja. Ne traži se pasivnost, već svesno ostajanje u situaciji bez očajanja i brzih zaključaka. Sveti oci upozoravaju da se u vreme iskušenja ne donose važne odluke i ne traže brza rešenja po svaku cenu.
U tom duhu, arhimandrit Vasilije Kostić podseća na iskustvo Crkve i svedočanstva Svetih otaca:
U tom duhu, arhimandrit Vasilije Kostić podseća na iskustvo Crkve i svedočanstva Svetih otaca, ukazujući na duboku povezanost velikih i dobrih dela sa teškim iskušenjima:
- Kažu Sveti oci da svakom velikom i dobrom delu, ili prethodi ili kao posledicu ima ogromno iskušenje. Zapamtite to. I kad se sami nalazite u nekom iskušenju, treba samo biti u njemu i čekati. To znači na grčkom trpljenje. Trpljenje na grčkom je ipomeno odnosno stojim na mestu, tom i takvom, u stanju tom i takvom. Ništa ne vidim, ništa mi nije jasno, ne znam zašto se dešava, ne znam kud vodi, hiljadu zašto i nijedno zato. Stojiš i čekaš, kao na krstu. I, dođe vaskrsenje. Nekad to traje nekoliko dana, nekad nedelja, nekad meseci, nekad godina, nekad decenija... Ali, vaskrsenje dođe.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
