Eksperti nisu naveli datum završetka obnove kupole džamije, imajući u vidu potencijalne probleme zbog vremenskih prilika i nepredviđene dodatne radove.
Turska bi trebalo da počne sa restauracijom kupole na džamiji Aja Sofija, što će biti jedan od najvećih projekata obnove ovog zdanja starog 1.486 godina, naveli su eksperti.
Aja Sofija bila je najveća hrišćanska crkva Vizantijskog carstva, sve dok je 1453. nije osvojio otomanski sultan Mehmet, nakon čega je 500 godina predstavljala jednu od najpoznatijih džamija. Pre više od 70 godina, sekularna Turska Republika je ovu džamiju pretvorila u muzej, da bi joj predsednik Redžep Tajip Erdogan 2020. vratio prvobitnu namenu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Istoričarka umetnosti Asnu Bilban Jalcin izjavila je da će proces restauracije biti težak, ali da će otvoriti važno poglavlje u istoriji Aja Sofije.
- To zdanje je zaista puno iznenađenja jer ponekada stvari krenu u pravcu u kojem ne očekujete - rekla je ona za Rojters.
Projekat ojačavanja kupole fokusiraće se na slabim strukturnim tačkama koje su uočene tokom simulacije razornog zemljotresa, budući da je Turska poznata kao vrlo trusno područje. Aja Sofija trebalo bi da ostane otvorena za vernike i posetioce tokom radova na restauraciji.
Eksperti nisu naveli datum završetka obnove kupole džamije, imajući u vidu potencijalne probleme zbog vremenskih prilika i nepredviđene dodatne radove.
Aja Sofija, jedno od najznačajnijih kulturnih i istorijskih nasleđa sveta, predstavlja pravi simbol mnogostrukog religijskog i političkog identiteta kroz vekove. Njen put od pravoslavne katedrale do džamije i muzeja, a zatim ponovo do džamije, svedoči o turbulentnim promenama koje su poharale ovaj region.
Izgradnja ovog arhitektonskog čuda započeta je 532. godine po nalogu istočnorimskog cara Justinijana I, a završena je za manje od šest godina, 537. godine. Njena visina od 55 metara, dužina od 82 metra i širina od 73 metra čine je impozantnom građevinom čak i po današnjim standardima.
U periodu od 537. do 1054. godine, Aja Sofija je služila kao hrišćanska crkva, posvećena Svetoj Premudrosti, odnosno Isusu Hristu. Tokom narednih vekova doživela je niz transformacija, uključujući period kada je bila Vaseljenska patrijaršija i Rimokatolička patrijaršija tokom Latinskog carstva. Njena mnogostruka upotreba odražava promene u kulturi i religiji, i čini je mestom od izuzetnog značaja za sve ljubitelje istorije i kulturne baštine.
Nakon osvajanja Konstantinopolja od strane Osmanlija 1453. godine, Aja Sofija je pretvorena u džamiju, čime je započela nova era njenog postojanja. Ovaj prelaz označio je i promene u arhitektonskom stilu, dodajući elemente osmanske arhitekture kao što su minareti i mihrabi.
Jedan od najznačajnijih trenutaka u novijoj istoriji Aja Sofije bio je uvođenje kao muzeja 1934. godine zahvaljujući reformama koje je sproveo Mustafa Kemal Ataturk. Ova transformacija omogućila je ljudima iz svih krajeva sveta da posete i dive se njenom jedinstvenom spoju istočne i zapadne arhitekture.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji.
Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
U srcu Istanbula, u jednoj od najznačajnijih verskih proslava u poslednjim decenijama, sirijska pravoslavna zajednica obeležila je Božić u crkvi koja je simbol verske slobode i pomirenja prošlosti i sadašnjosti Turske.
Crkva u parku Saračhane u Istambulu predstavlja odličan primer gradske arhitekture koja je opstala kroz vreme i brojne zemljotrese.
Mošti su mu položene do grobnice njegovog duhovnog oca Nikifora i njegovog druga Atanasija.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U crkvenoj sali posni banket su s ljubavlju pripremile članice Kola srpskih sestara „Mala Gospojina“, pod vođstvom predsednice gđe Milke Čulić.
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, pa su „pod te sindžire da nađu spasa" u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta.
Pošto je škola obično dostupna samo studentima i nastavnicima tokom školske godine, tradicionalni novogodišnji događaj privlači značajnu pažnju.
Stub za plakanje, koji je od mermera ima rupu u svojoj sredini i veruje se da se na tom mestu 1200. godine pojavio sveti Georgije čudotvorac, a vlaga koja se pojavila da ima lekovita svojstva. Aja Sofija je čudo arhitekture koje u svojoj unutrašnjosti i trideset miliona zlatnih pločica u širokoj, glatkoj kupoli, i time predstavlja hrabar inženjerski podvig za vreme kada je građena.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću.
Crkva čini razna dopuštenja ako su u pitanju spasenje i uteha svojih vernih čeda, naglašavao je otac Ivan.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Jerej Srpske pravoslavne crkve Marko Jeftić za portal Religija.rs ističe da je važno da znamo gde je mesto svetim simbolima.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Crkva čini razna dopuštenja ako su u pitanju spasenje i uteha svojih vernih čeda, naglašavao je otac Ivan.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Čorba od sočiva sa neobičnim dodatkom koji menja sve – bez ijedne kapi ulja, a bogata ukusom i duhovnim smirenjem, ovo jelo se prenosi s kolena na koleno među podvižnicima.
