Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
Kupola Aja Sofije, koja „kao da visi s neba“ svojim čudesnim mozaicima i jedinstvenom arhitekturom – delo vizionarskog arhitekte Antemija, koji ju je projektovao da „uzdiže slavu Božiju“ – sada se rastavlja kao deo opsežnih radova.
Ovo označava ključnu fazu u održavanju ovog svetog zdanja. Turski stručnjaci obećali su da će očuvati unutrašnje mozaike, dok se radovi fokusiraju isključivo na spoljašnji deo kupole. Međutim, međunarodni komitet, uzimajući u obzir status Aja Sofije kao UNESCO-ve Svetske baštine, pažljivo prati svaki korak kako bi osigurao da se poštuje istorijski i duhovni značaj ovog spomenika.
Generalna direkcija za vakufe pri turskom Ministarstvu kulture i turizma izrazila je spremnost za saradnju sa nadležnim međunarodnim komitetima i obavezala se na očuvanje „istorijske autentičnosti kupole“. Prema rečima Ahmeta Guleča, člana komiteta Ministarstva kulture i turizma Turske, rekonstrukcija, koja se očekuje da počne u martu, koristiće „materijale i metode karakteristične za osmanski period kako bi se obezbedila stabilnost kupole i očuvale njene izvorne karakteristike“.
Ipak, višegodišnji radovi održavanja, koji su započeti na kupoli i nastavljeni na polukupolama i nižim strukturama, pokazali su se nedovoljnim. Situacija je eskalirala prošlog novembra, kada je turski list Birgün objavio snimak fragmenata kupole Aja Sofije kako otpadaju i padaju u unutrašnjost.
Grčko Ministarstvo kulture ukazalo je na dodatne izazove koji su nastali nakon što je Aja Sofija ponovo pretvorena u džamiju. Prema rečima ministarke Line Mendoni, ovakva promena statusa dodatno je naglasila globalni značaj ovog spomenika i ubrzala potrebu za hitnim restauracijskim radovima. Mendonijeva je tada uputila pismo svim članicama UNESCO-a, upozoravajući na potencijalne rizike za očuvanje ovog neprocenjivog zdanja.
Radovi na restauraciji, koji uključuju rastavljanje i obnovu kupole, smatraju se neophodnim kako bi se obezbedila sigurnost posetilaca i očuvao ovaj jedinstveni simbol pravoslavlja i svetske kulturne baštine.
Pre deset godina, stručnjaci UNESCO-a, u saradnji sa turskim Ministarstvom kulture i turizma, formirali su naučni komitet za nadzor restauracije i održavanja ovog spomenika. Kao deo tih napora, mozaici na kupoli i severnoj apsidi restaurirani su, čime su očuvani delovi koji datiraju još iz restauracije braće Fosati.
Međutim, opšte stanje kupole otkrilo je toliku štetu da je demontaža ocenjena kao neophodna. Očekuje se da će demontaža i kasnije popravke početi u martu ili aprilu, nakon što Naučni komitet odobri planove projekta. Stručnjaci su zaključili da je kupola u velikom riziku od kolapsa u slučaju većeg zemljotresa.
Kako bi se osigurala tačna rekonstrukcija u slučaju urušavanja izazvanog zemljotresom, komitet je napravio precizan digitalni model spomenika. Ovaj model, izrađen pomoću naprednih tehnika skeniranja sličnih onima korišćenim za Notr Dam u Parizu, pruža detaljan uvid u pukotine na kupoli i stanje mozaika. Studije i disertacije istraživača, uključujući grčke naučnike, odigrale su važnu ulogu u ovom poduhvatu.
Prvobitno izgrađena na mestu koje je izabrao car Konstantin Veliki i osvećena 360. godine, Aja Sofija je uništena u požaru 404. godine. Iako je ponovo izgrađena, ponovo je izgorela tokom Nikejskog ustanka 532. godine. Car Justinijan nadgledao je izgradnju nove crkve, koja je ponovo otvorena 537. godine. Čuvena kupola, međutim, nije izdržala zemljotrese i zahtevala je nekoliko rekonstrukcija, a popravke iz 1346. godine verno su pratile originalni Isidorov dizajn. Poslednju veliku restauraciju izvela su čuvena braća Fosati 1847. godine.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji. Na praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, papinska delegacija predvođena kardinalom Kočom i patrijarh Vartolomej obnovili su zajednički duh ekumenskog dijaloga. Malo vas potkači, malo vas ponizi i vi to želite da trpite. I ono malo što je ostalo žara iz kadionice hoće da ugase, govorio je otac Rafailo o "modernim vešticama". Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Adem Kutucu / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
23:47 | 28.10.2024
"NOVI JERUSALIM JE TREBALO DA SE NALAZI TU" Vladika Atanasije tvrdio da je ova lokacija bila predodređena za hrišćanski procvat
Duhovna riznica
00:51 | 01.12.2024
NOVI KORAK KA EKUMENIZMU: Delegacija iz Vatikana na liturgiji koju je služio carigradski patrijarh Vartolomej
Duhovna riznica
20:51 | 20.12.2024
KO SU MODERNE VEŠTICE I KAKO IH PREPOZNATI: Otac Rafailo ih opisao do tančina
Duhovna riznica
20:52 | 19.12.2024
KAKO MEDIJI, KROZ "PRAVOSLAVNE OBIČAJE", PROPAGIRAJU KABALU: Otac Goran upozorava da je to toliko kažnjiv prestup u očima Boga da se kažnjava smrću
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Aja Sofija je jedan od retkih spomenika kulture koji podjednako odražava uticaj istoka i zapada, te tako na njenim zidinama možete primetiti munare i natpise islama, kao i raskošne hrišćanske mozaike.
Život ovog vojskovođe popočinje da se menja sa ratom između Rusa i Turaka za Krim sredinom 19. veka.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
