Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
Kupola Aja Sofije, koja „kao da visi s neba“ svojim čudesnim mozaicima i jedinstvenom arhitekturom – delo vizionarskog arhitekte Antemija, koji ju je projektovao da „uzdiže slavu Božiju“ – sada se rastavlja kao deo opsežnih radova.
Ovo označava ključnu fazu u održavanju ovog svetog zdanja. Turski stručnjaci obećali su da će očuvati unutrašnje mozaike, dok se radovi fokusiraju isključivo na spoljašnji deo kupole. Međutim, međunarodni komitet, uzimajući u obzir status Aja Sofije kao UNESCO-ve Svetske baštine, pažljivo prati svaki korak kako bi osigurao da se poštuje istorijski i duhovni značaj ovog spomenika.
Generalna direkcija za vakufe pri turskom Ministarstvu kulture i turizma izrazila je spremnost za saradnju sa nadležnim međunarodnim komitetima i obavezala se na očuvanje „istorijske autentičnosti kupole“. Prema rečima Ahmeta Guleča, člana komiteta Ministarstva kulture i turizma Turske, rekonstrukcija, koja se očekuje da počne u martu, koristiće „materijale i metode karakteristične za osmanski period kako bi se obezbedila stabilnost kupole i očuvale njene izvorne karakteristike“.
Ipak, višegodišnji radovi održavanja, koji su započeti na kupoli i nastavljeni na polukupolama i nižim strukturama, pokazali su se nedovoljnim. Situacija je eskalirala prošlog novembra, kada je turski list Birgün objavio snimak fragmenata kupole Aja Sofije kako otpadaju i padaju u unutrašnjost.
Grčko Ministarstvo kulture ukazalo je na dodatne izazove koji su nastali nakon što je Aja Sofija ponovo pretvorena u džamiju. Prema rečima ministarke Line Mendoni, ovakva promena statusa dodatno je naglasila globalni značaj ovog spomenika i ubrzala potrebu za hitnim restauracijskim radovima. Mendonijeva je tada uputila pismo svim članicama UNESCO-a, upozoravajući na potencijalne rizike za očuvanje ovog neprocenjivog zdanja.
Radovi na restauraciji, koji uključuju rastavljanje i obnovu kupole, smatraju se neophodnim kako bi se obezbedila sigurnost posetilaca i očuvao ovaj jedinstveni simbol pravoslavlja i svetske kulturne baštine.
Pre deset godina, stručnjaci UNESCO-a, u saradnji sa turskim Ministarstvom kulture i turizma, formirali su naučni komitet za nadzor restauracije i održavanja ovog spomenika. Kao deo tih napora, mozaici na kupoli i severnoj apsidi restaurirani su, čime su očuvani delovi koji datiraju još iz restauracije braće Fosati.
Međutim, opšte stanje kupole otkrilo je toliku štetu da je demontaža ocenjena kao neophodna. Očekuje se da će demontaža i kasnije popravke početi u martu ili aprilu, nakon što Naučni komitet odobri planove projekta. Stručnjaci su zaključili da je kupola u velikom riziku od kolapsa u slučaju većeg zemljotresa.
Kako bi se osigurala tačna rekonstrukcija u slučaju urušavanja izazvanog zemljotresom, komitet je napravio precizan digitalni model spomenika. Ovaj model, izrađen pomoću naprednih tehnika skeniranja sličnih onima korišćenim za Notr Dam u Parizu, pruža detaljan uvid u pukotine na kupoli i stanje mozaika. Studije i disertacije istraživača, uključujući grčke naučnike, odigrale su važnu ulogu u ovom poduhvatu.
Prvobitno izgrađena na mestu koje je izabrao car Konstantin Veliki i osvećena 360. godine, Aja Sofija je uništena u požaru 404. godine. Iako je ponovo izgrađena, ponovo je izgorela tokom Nikejskog ustanka 532. godine. Car Justinijan nadgledao je izgradnju nove crkve, koja je ponovo otvorena 537. godine. Čuvena kupola, međutim, nije izdržala zemljotrese i zahtevala je nekoliko rekonstrukcija, a popravke iz 1346. godine verno su pratile originalni Isidorov dizajn. Poslednju veliku restauraciju izvela su čuvena braća Fosati 1847. godine.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji. Na praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, papinska delegacija predvođena kardinalom Kočom i patrijarh Vartolomej obnovili su zajednički duh ekumenskog dijaloga. Malo vas potkači, malo vas ponizi i vi to želite da trpite. I ono malo što je ostalo žara iz kadionice hoće da ugase, govorio je otac Rafailo o "modernim vešticama". Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Adem Kutucu / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
23:47 | 28.10.2024
"NOVI JERUSALIM JE TREBALO DA SE NALAZI TU" Vladika Atanasije tvrdio da je ova lokacija bila predodređena za hrišćanski procvat
Duhovna riznica
00:51 | 01.12.2024
NOVI KORAK KA EKUMENIZMU: Delegacija iz Vatikana na liturgiji koju je služio carigradski patrijarh Vartolomej
Duhovna riznica
20:51 | 20.12.2024
KO SU MODERNE VEŠTICE I KAKO IH PREPOZNATI: Otac Rafailo ih opisao do tančina
Duhovna riznica
20:52 | 19.12.2024
KAKO MEDIJI, KROZ "PRAVOSLAVNE OBIČAJE", PROPAGIRAJU KABALU: Otac Goran upozorava da je to toliko kažnjiv prestup u očima Boga da se kažnjava smrću
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Aja Sofija je jedan od retkih spomenika kulture koji podjednako odražava uticaj istoka i zapada, te tako na njenim zidinama možete primetiti munare i natpise islama, kao i raskošne hrišćanske mozaike.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
