Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
Kupola Aja Sofije, koja „kao da visi s neba“ svojim čudesnim mozaicima i jedinstvenom arhitekturom – delo vizionarskog arhitekte Antemija, koji ju je projektovao da „uzdiže slavu Božiju“ – sada se rastavlja kao deo opsežnih radova.
Ovo označava ključnu fazu u održavanju ovog svetog zdanja. Turski stručnjaci obećali su da će očuvati unutrašnje mozaike, dok se radovi fokusiraju isključivo na spoljašnji deo kupole. Međutim, međunarodni komitet, uzimajući u obzir status Aja Sofije kao UNESCO-ve Svetske baštine, pažljivo prati svaki korak kako bi osigurao da se poštuje istorijski i duhovni značaj ovog spomenika.
Generalna direkcija za vakufe pri turskom Ministarstvu kulture i turizma izrazila je spremnost za saradnju sa nadležnim međunarodnim komitetima i obavezala se na očuvanje „istorijske autentičnosti kupole“. Prema rečima Ahmeta Guleča, člana komiteta Ministarstva kulture i turizma Turske, rekonstrukcija, koja se očekuje da počne u martu, koristiće „materijale i metode karakteristične za osmanski period kako bi se obezbedila stabilnost kupole i očuvale njene izvorne karakteristike“.
Ipak, višegodišnji radovi održavanja, koji su započeti na kupoli i nastavljeni na polukupolama i nižim strukturama, pokazali su se nedovoljnim. Situacija je eskalirala prošlog novembra, kada je turski list Birgün objavio snimak fragmenata kupole Aja Sofije kako otpadaju i padaju u unutrašnjost.
Grčko Ministarstvo kulture ukazalo je na dodatne izazove koji su nastali nakon što je Aja Sofija ponovo pretvorena u džamiju. Prema rečima ministarke Line Mendoni, ovakva promena statusa dodatno je naglasila globalni značaj ovog spomenika i ubrzala potrebu za hitnim restauracijskim radovima. Mendonijeva je tada uputila pismo svim članicama UNESCO-a, upozoravajući na potencijalne rizike za očuvanje ovog neprocenjivog zdanja.
Radovi na restauraciji, koji uključuju rastavljanje i obnovu kupole, smatraju se neophodnim kako bi se obezbedila sigurnost posetilaca i očuvao ovaj jedinstveni simbol pravoslavlja i svetske kulturne baštine.
Pre deset godina, stručnjaci UNESCO-a, u saradnji sa turskim Ministarstvom kulture i turizma, formirali su naučni komitet za nadzor restauracije i održavanja ovog spomenika. Kao deo tih napora, mozaici na kupoli i severnoj apsidi restaurirani su, čime su očuvani delovi koji datiraju još iz restauracije braće Fosati.
Međutim, opšte stanje kupole otkrilo je toliku štetu da je demontaža ocenjena kao neophodna. Očekuje se da će demontaža i kasnije popravke početi u martu ili aprilu, nakon što Naučni komitet odobri planove projekta. Stručnjaci su zaključili da je kupola u velikom riziku od kolapsa u slučaju većeg zemljotresa.
Kako bi se osigurala tačna rekonstrukcija u slučaju urušavanja izazvanog zemljotresom, komitet je napravio precizan digitalni model spomenika. Ovaj model, izrađen pomoću naprednih tehnika skeniranja sličnih onima korišćenim za Notr Dam u Parizu, pruža detaljan uvid u pukotine na kupoli i stanje mozaika. Studije i disertacije istraživača, uključujući grčke naučnike, odigrale su važnu ulogu u ovom poduhvatu.
Prvobitno izgrađena na mestu koje je izabrao car Konstantin Veliki i osvećena 360. godine, Aja Sofija je uništena u požaru 404. godine. Iako je ponovo izgrađena, ponovo je izgorela tokom Nikejskog ustanka 532. godine. Car Justinijan nadgledao je izgradnju nove crkve, koja je ponovo otvorena 537. godine. Čuvena kupola, međutim, nije izdržala zemljotrese i zahtevala je nekoliko rekonstrukcija, a popravke iz 1346. godine verno su pratile originalni Isidorov dizajn. Poslednju veliku restauraciju izvela su čuvena braća Fosati 1847. godine.
Prema rečima blaženopočivšeg episkopa Atanasija funckija Carigrada je trebalo da bude neverovatna, a sve to je naveo vodeći se činjenicama koje je zabeležio u Patrologiji. Na praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, papinska delegacija predvođena kardinalom Kočom i patrijarh Vartolomej obnovili su zajednički duh ekumenskog dijaloga. Malo vas potkači, malo vas ponizi i vi to želite da trpite. I ono malo što je ostalo žara iz kadionice hoće da ugase, govorio je otac Rafailo o "modernim vešticama". Na Internetu danas svakodnevno imate nove "pravoslavne kanale", koji prosto niču kao pečurke posle kiše. Većina, nažalost, ovog je tipa: "Danas je Aranđelovdan, valja se ovo, ne valja se ono", "Ovo nipošto ne radi" ili "Ako izgovoriš ovu molitvu desiće ti se to i to", počeo je priču otac Goran Kovačević i objasnio da je to čist satanizam.
Adem Kutucu / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
23:47 | 28.10.2024
"NOVI JERUSALIM JE TREBALO DA SE NALAZI TU" Vladika Atanasije tvrdio da je ova lokacija bila predodređena za hrišćanski procvat
Duhovna riznica
00:51 | 01.12.2024
NOVI KORAK KA EKUMENIZMU: Delegacija iz Vatikana na liturgiji koju je služio carigradski patrijarh Vartolomej
Duhovna riznica
20:51 | 20.12.2024
KO SU MODERNE VEŠTICE I KAKO IH PREPOZNATI: Otac Rafailo ih opisao do tančina
Duhovna riznica
20:52 | 19.12.2024
KAKO MEDIJI, KROZ "PRAVOSLAVNE OBIČAJE", PROPAGIRAJU KABALU: Otac Goran upozorava da je to toliko kažnjiv prestup u očima Boga da se kažnjava smrću
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
U predsedničkoj palati u Istanbulu izrečene su reči koje odjekuju celim pravoslavnim svetom – sveta mesta moraju ostati "izvor jedinstva i nade".
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
