Na praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, papinska delegacija predvođena kardinalom Kočom i patrijarh Vartolomej obnovili su zajednički duh ekumenskog dijaloga.
U duhu hrišćanske solidarnosti, delegacija iz Vatikana posetila je Carigradsku patrijaršiju kako bi prisustvovala liturgiji povodom praznika Svetog Andreja Prvozvanog, apostola i osnivača crkve u Carigradu. Praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, okupio je u crkvi Svetog Georgija u Istanbulu hrišćane iz različitih tradicija, koji su se ujedinili u duhovnoj molitvi.
Cemal Yurttas / AFP / Profimedia
Patrijarh carigradski Vartolomej služio je liturgiju u crkvi Svetog Georgija u Istanbulu
Delegaciju iz Vatikana predvodio je kardinal Kurt Koč, predsednik Dikasterija za promovisanje hrišćanskog jedinstva. Uz njega su bili nadbiskup Marek Solčinjski, apostolski nuncije za Tursku i Azerbejdžan, nadbiskup Flavio Pace, sekretar Dikasterija, i otac Andrea Palmijeri, podsekretar Dikasterija. Delegacija je u četvrtak, 28. novembra, stigla na Fanar, sedište Carigradske patrijaršije, gde su ih dočekali patrijarh Vartolomej i sveštenici iz Sinodalne komisije.
Cemal Yurttas / AFP / Profimedia
Patrijarh carigradski Vartolomej
Patrijarh Vartolomej, sa duhovnim autoritetom koji odražava vekovne tradicije i posvećenost ekumenskom dijalogu, ugostio je papinsku delegaciju, čime je nastavljen proces izgradnje međusobnog poverenja i dijaloga između katoličke i pravoslavne crkve. Uz patrijarha, u sastanku su učestvovali mitropolit Emanuel, predsednik Sinodalne komisije za dijalog sa katoličkom crkvom, mitropolit Kirilo, član iste komisije, kao i veliki eklezijarh Aetios, direktor patrijarhovog kabineta.
Cemal Yurttas / AFP / Profimedia
Kardinal Kurt Koč, predsednik Dikasterija za promovisanje hrišćanskog jedinstva
Liturgija koja je usledila u crkvi Svetog Georgija bila je ujedno duhovni trenutak zajedništva i molitve, kao i zajedničkog slavljenja praznika Svetog Andreja Prvozvanog, koji je bio prvi apostol pozvan od samog Isusa Hrista i temeljni osnivač Carigradske patrijaršije.
Ovaj susret predstavlja još jedan korak ka obnovi hrišćanskog jedinstva, gde se kroz međusobne posete i zajedničke molitve jača veza između dve velike crkve, katoličke i pravoslavne.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Mitropolit zaporoški i melitopoljski osvetljava planove ukrajinskih vlasti koji vode ka uništenju Ukrajinske pravoslavne crkve i njenom spajanju sa Ukrajinskom grkokatoličkom crkvom, dok istovremeno otkriva širu strategiju koju predvode Papa Franja i carigradski patrijarh Vartolomej.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Na praznik posvećen Svetom apostolu Jakovu, carigradski patrijarh je u emotivnoj besedi izrazio tugu zbog stanja na Bliskom istoku, podsećajući na značaj jevanđeoskog mira i podršku jerusalimskom Bratstvu Svetog Groba.
Na dan pada Carigrada, 29. maja 1453. godine, da bi sprečio da putir padne u ruke osvajača, sveštenik koji je služio svetu liturgiju se, Božjom voljom, povukao unutar crkve i nikada se nije vratio. Po predanju, vratiće se da dovrši bogosluženje kada ovaj hram ponovo bude pravoslavni.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
